U ovom Jevanđelju se govori o slugama, kojima je bilo povereno bogatstvo i o tome šta su od tog bogatsva napravili.
Jevanđelje Luka, začalo 95. (19,12-28) 12. Reče dakle: „Čovek neki plemenita roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, pa da se vrati. 13. Dozvavši pak deset svojih slugu, dade im deset kesa srebra i kaza im: 'Trgujte dok se ne vratim.' 14. A njegovi građani mrzeli su ga, i poslaše za njim izaslanstvo govoreći: 'Nećemo da on caruje nad nama.' 15. I dogodi se, kada se on vratio primivši carstvo, reče da mu dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji zaradio. 16. I dođe prvi govoreći: 'Gospodaru, kesa tvoja donese deset kesa.' 17. I reče mu: 'Dobro, dobri slugo; za to što si u najmanjem bio veran, evo ti vlast nad deset gradova.' 18. I dođe drugi govoreći: 'Gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa.' 19. A on reče i njemu: 'I ti budi nad pet gradova.' 20. I treći dođe govoreći: 'Gospodaru, evo tvoja kesa koju sam držao zavezanu u ubrusu; 21. jer sam se bojao tebe, zato što si čovek strog: uzimaš što nisi ostavio, i žanješ što nisi sejao, i sabiraš gde nisi vijao.' 22. A on mu reče: ‘Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovek strog. koji uzimam što nisam ostavio, i žanjem što nisam sejao, i sabiram gdje nisam vijao. 23. Pa zašto nisi dao srebro moje u menjačnicu, i došavši ja bih ga primio sa dobitkom?' 24. I reče prisutnima: 'Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.' 25. I rekoše mu: 'Gospodaru, on ima deset kesa.' 26. Kažem vam pak: 'Svakome koji ima daće se; a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. 27. A one neprijatelje moje koji nisu hteli da ja carujem nad njima, dovedite amo, i isecite ih preda mnom.'” 28. I rekavši ovo Isus pođe napred idući naviše u Jerusalim.
U ovom Jevanđelju po Luki prenose se mudre reči Hristove, koje je uputio svojim apostolima dok im je objašnjavao smisao sveta.
U ovom Jevanđelju naglašava se Isusova propoved u kojoj priča o važnosti pokajanja i neodustajanju od svojih vernika koji su se izgubili.
U ovom Jevanđelju po Luki pripoveda se o tome kako je vera spasila bolesnog čoveka, koji se uzdao u Hrista, ali i o drugim duhovnim savetima Isusa namenjenim ljudima.
U ovom Jevanđelju po Luki se pominje kada je Noje ušao u kovčeg, a potop je uništio sve, kao i Lotov izlazak iz Sodome, kada je Bog uništio grad ognjem i sumporom.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
