Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove, a fokus je na ulozi monaštva kroz vekove, duhovnom nasleđu i njegovoj snazi da bude lek za savremenog čoveka.
U manastiru Vodoča kraj Strumice večeras je svečano otvorena naučna konferencija „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“, koja okuplja episkope, monaštvo i bogoslove Srpske i Makedonske Pravoslavne Crkve, kao i ugledne naučnike iz oblasti bogoslovlja.
Trodnevni skup organizuju Institut za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Institut za duhovno i monaško nasleđe na Balkanu „Nasleđe pustinje“.
Plod istorijskog pomirenja
Konferencija je započela pozdravnim slovom patrijarha srpskog Porfirija, koje je pročitao Preosvećeni Episkop moravički Tihon.
SPC
Naučna konferencija „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“
– Tom odlukom, kojom je isceljena višedecenijska rana, posvedočeno je jedinstvo Crkve Hristove koje se ostvaruje u ljubavi i istini. Iz tog jedinstva niču, rastu i rađaju prvi plodovi – ne samo liturgijsko i duhovno sabiranje, nego i zajedničko naučno i kulturno delo, kakvo predstavlja ova konferencija – poručio je patrijarh.
On je podvukao da je monaštvo kroz vekove bilo „duhovno pribežište i sabiralište pravoslavnih naroda Balkana“, ne samo mesta molitve i podviga, već i izvori bogoslovlja, književnosti, umetnosti i prosvete.
– Naše doba, sa svim svojim izazovima i sablaznima, pokazuje da je duh monaštva – duh molitve, posta, bdenja, ćutanja i ljubavi – nužan lek za ljudsku dušu i izvor preporoda celokupne zajednice – istakao je patrijarh Porfirije.
SPC
Naučna konferencija „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“
Glas Ohridske Arhiepiskopije i domaćina
U ime Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije prisutnima se obratio arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan, čije je pozdravno slovo pročitao episkop heraklejski Kliment.
Domaćin skupa, Mitropolit strumički g. Naum, u uvodnom izlaganju govorio je na temu „Isihazam kao unutrašnje, eshatološko i carsko sveštenstvo“. On je podsetio da isihazam, kao drevni svetogorski pokret, ima svoj cilj u viđenju Boga i zajedničarenju sa Njim, naglasivši da su ovu suštinu jasno potvrdili sveti Oci, a naročito Sveti Grigorije Palama u XIV veku.
Bogat program i učešće uglednih bogoslova
Konferencija će trajati do nedelje, 7. septembra, a u subotu, nakon svete Liturgije u manastiru Svetog Antonija Velikog u Novom Selu, predviđen je bogat program u tri sesije sa izlaganjima eminentnih bogoslova.
SPC
Naučna konferencija „Balkanski monaški svetovi – Dijalozi o monaštvu, teologiji i kulturi“
Među učesnicima su: mitropolit strumički dr Naum, mitropolit kruševački dr David, mitropolit debarsko-kičevski dr Georgije, episkop moravički dr Tihon, episkop heraklejski mr Kliment, episkop stobijski Jakov, protojerej-stavrofor dr Vladimir Vukašinović, arhimandrit Danilo (Gavranović), protojerej prof. dr Srboljub Ubiparipović, jerej doc. dr Dragan Karan, protođakon prof. dr Zlatko Matić, protojerej prof. dr Zoran Ranković i doc. dr Viktor Nedeski.
Organizatori ističu da ovaj skup ima za cilj ne samo akademsku analizu i naučno istraživanje, već i podsticaj na duhovni preporod i jačanje sabornosti u savremenom životu Crkve.
– Svaki istinski bogoslovski razgovor izrasta iz zajednice u Hristu i u Njemu nalazi svoje ispunjenje – poručio je patrijarh Porfirije, dodajući da zajedničko delanje Srpske i Makedonske Crkve svedoči o očuvanom nasleđu i budućoj zajedničkoj misiji.
Posle bogosluženja u jednom od najstarijih pravoslavnih hramova u Beogradu, patrijarh Porfirije podsetio da je misija Crkve da vodi ljude ka večnosti i preobražava svet blagodaću Hristovom, a ne da se svodi na trenutne društveno-političke ciljeve.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
Vernici su se okupili u istorijskom Hramu Svetog Stefana Dečanskog, dok patrijarh Porfirije kroz poruku opraštanja i ljubavi podseća da slediti Hrista znači učiniti Njegovu reč stvarnošću sopstvenog života.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u manastiru Rakovica, poglavar SPC pozvao vernike da iz primera Bogorodice i Hrista nauče smirenje i ljubav, ali i da pokažu odgovornost prema majkama, sestrama i kćerima.
U Predsedništvu Srbije održana prva sednica Počasnog odbora za obeležavanje jubileja – Patrijarh istakao neraskidivu vezu Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Liturgija u manastiru Vodoča, razgovori o monaškom iskustvu i poseta čuvenoj Veljusi obeležili su treći dan naučnog skupa koji otvara nova pitanja o ulozi duhovnosti danas.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
