Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Navršilo se tačno 35 godina od 10. i 11. avgusta 1991. godine, kada su se u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Đirokastri, kao iz jednog grla celog pravoslavnog naroda, začuli radosni uzvici: „Krishti u Ngjall!“ („Hristos vaskrse!“), „Erdhi ora e Zotit!“ („Došao je čas Gospodnji!“) i „Lavdi Zotit!“ („Slava Bogu!“)
Bili su to istorijski trenuci. Pravoslavni vernici Đirokastre, rodnog mesta komunističkog diktatora Envera Hodže, dočekali su u svom gradu tadašnjeg episkopa Andruse Anastasa (Janulatosa), koji će kasnije postati arhiepiskop Albanije. U Albaniju je došao kao patrijaršijski egzarh Vaseljenske patrijaršije sa zadatkom da pomogne u obnovi Pravoslavne crkve Albanije.
Ovaj događaj bio je istorijski i zato što je prvi put posle 1967. godine jedan pravoslavni arhijerej došao u Đirokastru. Od dolaska „Partije rada Albanije“ Envera Hodže na vlast 1944. godine počeo je surov progon Pravoslavne crkve. Cilj režima bio je da iz srca ljudi izbriše veru u Boga i da na njeno mesto postavi „Partiju rada“ i njenog vođu Envera Hodžu.
U prvoj fazi, od 1944. do 1967. godine, režim je pokušavao da uništi Crkvu tako što je njeno rukovodstvo i unutrašnji život stavio pod potpunu kontrolu. Od 1967. do 1990. godine usledila je još surovija faza. Albanija je proglašena za „prvu ateističku državu“, Crkva je zvanično ukinuta, a zabranjeno je ne samo bogosluženje već i samo ispovedanje vere i svako njeno javno ili privatno ispoljavanje.
Ateistički režim rušio je hramove ili ih pretvarao u štale, magacine i objekte za zabavu. Arhijereji, sveštenici i vernici koji su želeli da sačuvaju Hrista u svom srcu bili su ubijani, mučeni, proganjani, zatvarani i slati u izgnanstvo. Režim je uspeo da institucionalno uništi Autokefalnu crkvu Albanije, ali nije uspeo da ugasi veru običnog naroda. Ona je ostala sačuvana u srcima ljudi kao dragoceno blago. Kada je „došao čas Božji“, pokazalo se koliko je ta vera bila snažna i dragocena.
Početkom 1991. godine albanski režim doživeo je sudbinu ostalih komunističkih režima, a njegov pad bio je potpun.
Pošto u Albaniji više nije bilo nijednog pravoslavnog episkopa, Vaseljenska patrijaršija pokrenula je inicijativu za obnovu razorene Pravoslavne crkve Albanije. Vaseljenski patrijarh Dimitrije imenovao je 16. januara 1991. godine episkopa Andruse Anastasa (Janulatosa) za patrijaršijskog egzarha u Albaniji. On će 24. juna 1992. godine biti izabran za arhiepiskopa Tirane i cele Albanije.
Njegov osnovni zadatak bio je da se neposredno upozna sa stanjem u zemlji i da stupi u kontakt sa preostalim sveštenicima, kojih je bilo oko 20, uglavnom veoma starih i lišenih svešteničkog čina, kao i sa vernim narodom i novim političkim rukovodstvom Albanije.
Uprkos brojnim teškoćama i nepoverenju albanskih vlasti prema Pravoslavnoj crkvi, patrijaršijski egzarh stigao je u Tiranu 16. jula 1991. godine i započeo svoju službu. Posećivao je gradove i sela širom zemlje u kojima su živeli pravoslavni vernici.
Među prvim oblastima koje je posetio bila je Đirokastranska mitropolija, koja obuhvata oblasti Đirokastre, Dropolja, Permeta, Pogonija, Delvine, Sarande i Himare.
Zvanični doček egzarha priredili su pravoslavni vernici Đirokastre na gradskom trgu u popodnevnim časovima subote, 10. avgusta 1991. godine. Odatle je povorka pešice krenula ka Hramu Preobraženja Gospodnjeg, starom Mitropolijskom hramu, gde je služeno blagodarenje i gde se egzarh obratio okupljenom narodu.
Beseda je počela usklikcima kojima su narod i egzarh zajedno proslavljali Boga: „Lavdi Zotit!“ („Slava Bogu!“), „Erdhi ora e Zotit!“ („Došao je čas Božji!“) i „Krishti u Ngjall!“ („Hristos vaskrse!“)
Potom je egzarh govorio o tri vaskrsna pozdrava kojima se Gospod Isus Hristos obratio svojim učenicima: „Radujte se!“, „Mir vam!“ i „Data mi je svaka vlast na nebu i na zemlji“. Te reči povezao je sa tragičnim iskustvom albanskog naroda tokom prethodnih decenija, ali i sa novim nadama i mogućnostima koje je pred njim otvarala blagodat Božja.
Sutradan, u nedelju, 11. avgusta 1991. godine, u Đirokastri je prvi put posle 25 godina služena Sveta arhijerejska Liturgija.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
