Anđeli su, po blagodati božijoj besmrtni, i razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi
Anđeli i arhanđeli zauzimaju posebno mesto u pravoslavnom učenju. Sveto pismo govori o njima kao o bestelesnim i besmrtnim bićima koje je Bog stvorio da mu služe i izvršavaju njegovu volju. Oni nisu bogovi niti imaju božansku prirodu, već su stvorena bića koja imaju različite službe.
Anđeli su stvoreni pre čoveka. Oni su slovesni i imaju slobodnu volju, odnosno sposobnost da sami odlučuju. Po blagodati božijoj su besmrtni i razlikuju se po slavi, dostojanstvu i službi.
Anđeli su bestelesni duhovi. Sveti oci ih opisuju kao slovesna bića, mnogo uzvišenija od čoveka po svojoj prirodi. Nemaju telo kao ljudi i nisu podložni telesnim strastima.
Ipak, samo je Bog potpuno bestelesan i neveštastven. Anđeli su stvorena bića i, koliko god bili uzvišeniji od čoveka po svojoj prirodi, ne mogu se izjednačiti sa Bogom.
U Svetom pismu anđeli se pojavljuju kao božiji vesnici. Ljudima prenose poruke, izvršavaju ono što im bog zapoveda i učestvuju u njegovom delu.
Anđeli imaju posebnu službu prema ljudima. Oni mole boga za ljude i zajedno sa njima, čuvaju ih, pomažu im, donose im božije poruke i podstiču ih na dobro i vrlinu.
Njihova služba posebno je povezana sa čovekovim životom i njegovom borbom protiv greha. Zato se u pravoslavlju govori o anđelu čuvaru, koji je čoveku dat da ga čuva i usmerava prema dobru.
Anđeo čuvar ne može čoveka prisiliti da čini dobro, jer čovek ima slobodnu volju. On ga podstiče da se udalji od greha i približi bogu.
Anđeli su po Svetom Dionisiju Areopagitu, sva bestelesna bića mogu se svrstati u tzv. "nebesku jerarhiju" u sledeće tri hijerarhije, a svaka u tri činova:
Viša
- Serafimi su četvoro - odnosno šestokrilati simboli svetlosti, žar Božije vatre (Jezek. 1,5, Isa. 6, 1), raspaljuju ognjenu ljubav prema Bogu i najbliži su Bogu
- Heruvimi prosvećuju premudrošću i bogopoznanjem, čuvari su raja (Post 3, 24)
- Prestoli su razumni i po blagodati bogonosni, izlivaju silu pravosuđa na prestole zemaljskih sudija i vladara (Kol , 16)
Srednja
- Gospodstva gospodare nižim činovima, daju silu i mudrost, uče druge da vladaju voljom i osećanjima
- Sile sprovode nepokolebivo volju Božiju, daju silu čudotvorstva
- Vlasti predstavljaju neuništavajućivu harmoniju, krote demone, odbijaju iskušenja
Niža
- Načela načeluju nižim anđelskim činovima, brinu za narode i svetovni sud
- Arhanđeli blagoveste, prorokuju, ukrepljuju veru
- Anđeli su anđeli čuvari, vojska nebeska (Jov 19,12, Ps 103, 21), duhovi (Otkr 1, 4), javljaju manje tajne i namere Božije, podstiču na vrlinu, stoje ljudima najbliže
Oni se svi zajedno nazivaju anđelima (vesnicima), zato što svi služeći Bogu učestvuju u ljudskom spasenju; mada to nije njihova jedina služba. Oni su zbog nje Svetim Duhom u Svetom Pismu dobili ime.
Shodno tome se i serafimi kao najviši i Bogu najbliži čin nazivaju arhanđelima (tj. “nadanđelima”), što u ovom slučaju nije naziv čina, nego službe (da se ne poistovećuju sa osmim anđeoskim redom).
Svaki od njih, opet, ima različit zadatak: Mihailo, na primer, da brani hrišćansku veru i narod Božiji, Gavrilo da blagovesti itd. Ima sedam arhanđela. Prvi među aphanđelima je Mihailo, ime mu znači “onaj koji je kao Bog”. Drugi je Gavrilo, “sila Božija”, treći Rafailo ili “isceljenje Božije”.
Četvrti među arhanđelima je Urilo ili “Božanska svetlost”, Peti je Salatailo, “vrhovni služitelj molitava”, šesti Egudilo, “hvala Božija”, i sedmi Varahilo, “delitelj blagoslova”. Ponekad se pominje kao osmi arhanđel i Jeremilo.
Dok su anđeli posebno povezani sa čuvanjem i pomoći čoveku, arhanđeli imaju službu da čoveku objave velike božije poruke i tajne, da ga ukrepe u veri i da izvrše posebne zadatke koje im bog poverava.
To se jasno vidi na primeru arhanđela Gavrila. On je Presvetoj Bogorodici doneo vest da će roditi sina božijeg. Njegova služba bila je da objavi jednu od najvećih božijih tajni – dolazak hrista u svet.
Arhanđeo Mihailo se, sa druge strane, posebno vezuje za borbu protiv zla i zaštitu naroda božijeg. U Svetom pismu pojavljuje se kao veliki knez i arhanđel koji se suprotstavlja đavolu.
Razlika je, dakle, jasna: anđeli su čoveku bliži kao čuvari, pomoćnici i molitveni zastupnici, dok arhanđeli imaju službu da objavljuju velike božije poruke, ukrepljuju veru i izvršavaju posebne zadatke.
BONUS VIDEO
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
Vasković je istakao da hrišćansko shvatanje nasledstva nije vezano za prezime, krvno srodstvo ili materijalnu imovinu, već za večni život u Hristu.
U besedi za ponedeljak 15. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako greh, smrt i tama vezuju čoveka i zašto je Hristos jedini koji može da raskine te okove i otvori vrata slobode.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Sozont. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Marka Križevčanina, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac je upozoravao na osobinu koja se često previđa, a koja može ozbiljno da ugrozi zajednički život.
Život ovog svetitelja bio je posvećen propovedanju Jevanđelja i svedočenju vere.
Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
U besedi za ponedeljak 15. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako greh, smrt i tama vezuju čoveka i zašto je Hristos jedini koji može da raskine te okove i otvori vrata slobode.
Svetogorski starac je upozoravao na osobinu koja se često previđa, a koja može ozbiljno da ugrozi zajednički život.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Plamen je iz metalnog bureta zahvatio trsku, suvu travu i nisko rastinje, a manastirska protivpožarna ekipa sprečila je njegovo dalje širenje.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
General je prethodnih dana molitveno pomenut u hramovima širom srpskih zemalja, a sada je poznato kada će biti održan crkveni ispraćaj u Beogradu.
Patrijarh srpski Porfirije služio je Svetu liturgiju i obavio čin velikog osvećenja hrama, a nastojateljicu manastira, monahinju Zlatu, odlikovao činom igumanije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
