Apostol Pavle pominje silu koja zadržava pojavu bezakonika, ali ne otkriva jasno o kome je reč. Dok su je jedni tumači povezivali s Rimskim carstvom, drugi su u njoj prepoznali nešto sasvim drugačije.
Svaki događaj opisan u Jevanđelju i svaka reč Svetog pisma imaju neiscrpnu dubinu značenja. To se posebno jasno vidi u Drugoj poslanici apostola Pavla Solunjanima.
U drugoj glavi ove poslanice apostol Pavle prvi put otvoreno govori o „čoveku greha“, koji se u nekim prevodima naziva i „čovekom bezakonja“, kao i o njegovom budućem otkrivanju u svetu. Prema hrišćanskom predanju, reč je o Antihristu:
„Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer [taj dan neće doći] dok najpre ne dođe otpadništvo i ne otkrije se čovek greha, sin pogibli, protivnik koji se uznosi iznad svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će sesti u hram Božji kao Bog, predstavljajući sebe kao Boga.“ (2. Solunjanima 2, 3–4)
Odmah zatim apostol Pavle govori o onome što zadržava dolazak bezakonika: "I sada znate šta ga zadržava (to katechon), da bi se otkrio u svoje vreme. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sada zadržava (ho katechon)." (2. Solunjanima 2, 6–7)
Ovde je važan gramatički oblik reči. Sveti apostol Pavle najpre upotrebljava oblik srednjeg roda (to katechon, „ono što zadržava“, u 6. stihu), a zatim oblik muškog roda (ho katechon, „onaj koji zadržava“, u 7. stihu). Tako se u tekstu pojavljuju oba oblika: jedan označava ono što zadržava, a drugi onoga koji zadržava. Oba izraza potiču od grčkog glagola katehō, koji znači „držati“, „zadržavati“ ili „sprečavati“.
Apostol podrazumeva da hrišćani kojima piše već znaju na koga ili na šta misli, pa to ne objašnjava izričito. Zanimljivo je da ovoj pojavi pridaje toliku važnost, a ipak je nigde drugde u svojim poslanicama ne pominje. Isto važi i za „čoveka bezakonja“, o kome govori samo na ovom mestu.
Najraniji hrišćanski tumači u katehonu su uglavnom prepoznavali Rimsko carstvo. Tertulijan u svom delu Apologetik (32. poglavlje) piše da opstanak tog carstva odlaže strahote koje prete svetu. Sveti Jovan Zlatousti u četvrtoj besedi na Drugu poslanicu Solunjanima navodi dva tumačenja: prema jednom, reč je o blagodati Duha Svetoga, a prema drugom o rimskoj vlasti. Sam se priklanja drugom tumačenju. I Teodorit Kirski poznaje oba objašnjenja. Blaženi Avgustin, međutim, u delu O državi Božjoj (XX, 19) otvoreno priznaje da ne zna na koga je apostol Pavle mislio.
Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je katehon neki politički moćnik ili duhovni vođa. Da li bi to mogao biti sveti vojskovođa koji će povesti rat protiv satanista? Ili kralj koji će obnoviti drevna carstva?
Ovakva tumačenja mogu delovati privlačno, ali ona vezuju kraj sveta za sudbinu neke zemaljske sile. Nasuprot njima, još u ranim hrišćanskim tumačenjima javljaju se i duhovna objašnjenja koja katehona povezuju s Božjim delovanjem, odnosno s dejstvom Duha Svetoga.
Pažljivije razmatranje pokazuje da uloga katehona ima dve strane, poput mača sa dve oštrice. Zadržavajući Antihrista, katehon sprečava da se zlo u potpunosti ispolji, ali istovremeno odlaže i Drugi Hristov dolazak, kao i obnovljenje sveta!
Time što odlaže kraj sveta, katehon omogućava da se istorija nastavi, a samim tim i da zlo još neko vreme postoji u svetu. Prema ovom tumačenju, zadržavajući Antihrista i odlažući Hristov dolazak, katehon zapravo omogućava da vreme traje. Tako se i dobru i zlu pruža prilika da u potpunosti pokažu svoju prirodu i mogućnosti.
Ovakva zamisao može nam se na prvi pogled učiniti protivrečnom. Međutim, postaje razumljivija kada se setimo Hristove priče o kukolju, koju nam je sam Gospod Isus Hristos ostavio. Navešćemo je u celini: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. A dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. A kada niče usev i rod donese, tada se pokaza i kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkud, dakle, kukolj? A on im reče: Neprijatelj čovek to učini. A sluge mu rekoše: Hoćeš li, dakle, da odemo i da ga počupamo? A on reče: Ne, da ne biste čupajući kukolj počupali zajedno s njim i pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; a u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj i svežite ga u snopove da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu moju.“ (Matej 13, 24–30, prema grčkom crkvenom tekstu)
Dobro i zlo rastu uporedo i postepeno pokazuju svoje pravo lice. Tako postaje jasnije šta ih razdvaja i za šta se čovek opredeljuje. Dok se njihova priroda ne pokaže u potpunosti, ljudima je teže da prepoznaju razliku i donesu konačnu odluku.
Posmatrano iz tog ugla, uloga katehona nije tragična. On služi ostvarenju Božjeg promisla tako što i dobru i zlu ostavlja vreme da se pokažu onakvima kakvi jesu. Dobru daje vreme kako bi što više ljudi moglo da se obrati Bogu, dok zlu dopušta da se do kraja razotkrije, tako da na kraju istorije više ne može da se opravdava i da razlika između dobra i zla bude sasvim jasna.
Posle svih ovih razmatranja, jedan događaj iz Starog zaveta mogao bi da pruži važan nagoveštaj. Kada se Avraam zauzima za stanovnike Sodome, Bog pokazuje spremnost da poštedi grad ako se u njemu nađe dovoljan broj pravednika: „I Gospod reče: Ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu zbog njih. [...] I reče: Neću ga uništiti ni zbog desetorice.“ (1. Mojsijeva 18, 26. i 32, prema Septuaginti)
U Sodomi se nije našlo ni deset pravednika, pa je grad bio uništen. Ipak, poruka ove priče ostaje: pravednici mogu svojim prisustvom i molitvom da se zauzimaju za druge i da utiču na njihovu sudbinu.
Prema tumačenju portala orthodoxnews.de , katehon su upravo svetitelji, oni koji su pozvani da pripadaju Hristu i Njegovoj Crkvi. Grčka reč ekklēsia, od koje potiče reč „Crkva“, označava zajednicu okupljenu na poziv. Tokom poslednje dve hiljade godina svetitelji su uzimali svoj krst, sledili Hrista i trudili se da Mu postanu slični. Prema ovom shvatanju, upravo su oni svojim podvižničkim životom i molitvama doprineli tome da se kraj sveta odloži.
Zbog njih Bog daje svetu još vremena. Onima koji se bore na zemlji pruža priliku da se oslobode preterane vezanosti za prolazne stvari i da u punoj meri razviju duhovne darove koje su primili.
To vreme dato svima, i dobrima i zlima, znači da niko neće moći da se opravda tvrdnjom da mu nije pružena prilika za pokajanje. Kada dođe kraj istorije, svako će imati priliku da se opredeli za Boga i vrati na put spasenja.
BONUS VIDEO
Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla.
Od nestanka ljubavi i zamračenog uma, preko pada Crkve i pohlepe bez granica, pa sve do tehnoloških čuda koja kriju veliku zabludu – proročanske reči ovog sveca oslikavaju dramatičnu viziju kraja vremena i dolazak konačnog obračuna.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
Apostol Pavle pominje silu koja zadržava pojavu bezakonika, ali ne otkriva jasno o kome je reč. Dok su je jedni tumači povezivali s Rimskim carstvom, drugi su u njoj prepoznali nešto sasvim drugačije.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Jevgenije Murzin otkriva zašto strah od Božje kazne nije isto što i strahopoštovanje prema Bogu i kako savršena ljubav oslobađa čoveka od strepnje.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
Prema pravoslavnom predanju, duša nakon smrti samo započinje drugačiji način života.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Prema pravoslavnom predanju, duša nakon smrti samo započinje drugačiji način života.
Mlevene šljive, lagano pečenje i nekoliko listova rozetle daju domaćoj poslastici prepoznatljivu aromu, a ovaj jednostavan recept odličan je izbor i za doručak tokom posta na vodi.
U besedi za petak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto služenje Gospodu traži smirenje, a istinska radost čistotu srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
