“GDE TI JE MARAMA?” Zašto u crkvi neki vernici opominju druge zbog odeće? Evo kako treba reagovati na takve primedbe

Dešava se da čovek prvi put dođe u crkvu. Uzbuđen je i trudi se da nikome ne smeta. A onda odjednom čuje od neke bakice: "A gde ti je marama? Ne može u pantalonama!" Raspoloženje mu se odmah pokvari i dođe mu da se okrene i ode. Zašto neki vernici u crkvi opominju druge zbog načina oblačenja i kako treba reagovati na takve primedbe?

Mitropolit suroški Antonije  jednom je, izašavši posle liturgije da održi propoved, rekao:

- Sinoć je na službu došla jedna žena sa detetom. Bila je u pantalonama i bez marame. Neko od vas joj je prigovorio zbog toga. Ona je otišla. Ne znam ko joj je uputio primedbu, ali naređujem toj osobi da se do kraja života moli za nju i to dete, da ih Gospod spase. Jer se zbog vas može dogoditi da ona više nikada ne dođe u crkvu . rekao je mitropolit, okrenuo se i otišao. To je bila cela propoved.

Zašto, dakle, primedba zbog odeće može da ima tako ozbiljne posledice? I da li su marama i suknja zaista toliko važne?

Običaj da se u crkvu dolazi u skromnoj i pristojnoj odeći koja pokriva telo proistekao je iz poštovanja prema svetinji. Za verujućeg čoveka hram je mesto susreta sa Bogom, a poštovanje prema svetinji pokazujemo, između ostalog, i svojim izgledom. Ipak, važno je razumeti da marame i suknje, kakve su uobičajene u nekim sredinama, nisu nepromenljiv crkveni kanon niti obavezno pravilo za sve pravoslavne vernike, već deo lokalnih običaja. Na primer, u pravoslavnim hramovima u Grčkoj i Srbiji žene se često mole i bez pokrivala za glavu. Takva praksa ustalila se u pojedinim sredinama. Ni same pantalone ne znače da je ženska odeća nepristojna. Zato ne treba mešati lokalne običaje sa suštinom hrišćanske vere.

Zašto onda neki vernici tako burno reaguju na tuđi izgled? Razlozi mogu biti različiti. Neko je od detinjstva navikao da žene u crkvu dolaze isključivo u suknjama i maramama, pa takav običaj smatra nečim što se podrazumeva. Neko iskreno veruje da je njegova dužnost da novom verniku objasni kako treba da se obuče za odlazak u hram. A nekome tuđi izgled, na koji nije navikao, jednostavno smeta i toliko mu odvlači pažnju da teško može da se usredsredi na molitvu.

Sve je to ljudski razumljivo. Ipak, ako nam tuđa odeća smeta dok se molimo, možda bi trebalo da se zapitamo da li je problem u našem odnosu prema drugima. Spasitelj nas, pre svega, uči ljubavi i milosrđu. Čoveku koji je došao u hram odeven drugačije nego što smo navikli potrebni su ljubav i razumevanje isto koliko i svima ostalima. Ako umesto dobronamernosti prema njemu osećamo razdraženost i poželimo da ga opomenemo i ispravljamo, trebalo bi da se zapitamo šta nije u redu sa našim odnosom prema bližnjem.

Foto: Pexels / Ron Lach

 

Osim toga, ne znamo ništa o čoveku koji stoji pored nas. Možda je devojka u farmerkama prvi put posle mnogo godina skupila hrabrost da uđe u crkvu. Možda mladić u kožnoj jakni prolazi kroz težak gubitak i došao je da se pomoli za nekoga koga voli. A možda čovek jednostavno još ne poznaje crkvene običaje. Poslednje što mu je u tom trenutku potrebno jeste da mu neko kaže da nije prikladno odeven.

Zato, ako ste dugogodišnji vernik i u hramu primetite nekoga ko je došao prvi put, nemojte žuriti da mu upućujete primedbe, čak ni ako ih izgovarate ljubazno. Bolje je da mu se osmehnete, pozdravite ga i pomognete mu ako vidite da se ne snalazi ili ima neko pitanje. Ako vas sam pita kako se vernici obično oblače u vašem hramu, možete mu mirno objasniti kakvi običaji tu važe i pokazati mu gde može da uzme maramu ili suknju.

A šta ako neko vama uputi primedbu? Naravno da je to neprijatno, naročito ako ste prvi put došli u crkvu, dugo se pripremali za taj korak i bili uznemireni, a umesto lepe reči dočekao vas je prekor. Možete se zbuniti, uvrediti ili osetiti kao da tu ne pripadate. Takva osećanja su sasvim razumljiva.

Ipak, potrudite se da zapamtite: čovek koji vam je uputio primedbu ne predstavlja celu Crkvu. Možda je iskreno želeo da vam pomogne, ali nije razmislio o tome kako će njegove reči zvučati. Nije umeo da ih izgovori na pravi način, pa je umesto pomoći izazvao neprijatnost.

Ako vam se učini da je ta osoba ipak dobronamerna i spremna za miran razgovor, možete je upitati:

- Recite mi, molim vas, kakav je ovde običaj? Prvi put sam ovde.

Ako, međutim, vidite da razgovor ne bi vodio ničemu dobrom, jednostavno se udaljite bez rasprave. Kasnije možete pitati sveštenika ili nekoga u crkvenoj prodavnici.

Ipak, nemojte dozvoliti da vas nečija primedba odvrati od dolaska u hram. Suština pravoslavne vere nije u tome da li nosimo suknju i maramu, već u ljubavi prema Bogu i bližnjima. Tu ljubav pokazujemo i kada se uzdržimo od nepotrebnih kritika, ali i kada na tuđe primedbe odgovorimo smireno, bez ljutnje i ogorčenja.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara