ZAŠTO CRKVA ZABRANJUJE ZADOVOLJSTVA: Evo šta Sveto pismo zaista kaže o vinu, hrani, ljubavi i zabavi

Kada je reč o Crkvi, veoma je rasprostranjena predstava da čovek, čim pređe prag hrama, mora da se odrekne svega što život čini prijatnim. Intimni odnosi, alkohol, ukusna hrana i zabava navodno su zabranjeni jer predstavljaju greh. Odakle potiče takvo uverenje i koliko ono zaista odgovara hrišćanskom učenju?

Počnimo od najvažnijeg: hrišćanstvo ne smatra da je zadovoljstvo samo po sebi nešto loše ili grešno. Već se u Knjizi Postanja govori o tome da je Bog učinio da iz zemlje nikne „svakojako drveće lepo za gledanje i dobro za jelo” (Post. 2, 9), dok psalmopojac poziva: „Radujte se, pravedni, u Gospodu” (Ps. 32, 1). Hrišćanski život ne zahteva da se čovek odrekne svih zemaljskih radosti. Veselje, ukusna hrana i bračna bliskost sami po sebi nisu greh. Problem nastaje kada zadovoljstvo zauzme previše prostora u čovekovom životu i počne da upravlja njime.

Bračna bliskost dobar je primer takvog odnosa prema zadovoljstvu. Hrišćanstvo u njoj ne vidi ništa nečisto ili nedolično, jer Sveto pismo kaže: „Ženidbu da drže svi u časti i postelja ženidbena da bude čista” (Jev. 13, 4). Ipak, intimna bliskost pripada braku i podrazumeva vernost i odgovornost supružnika jedno prema drugom. Zato Crkva ne osuđuje telesnu bliskost između supružnika, već blud i bračnu preljubu, koji narušavaju vernost i razaraju međusobno poverenje.

Sličan odnos postoji i kada je reč o vinu. Biblija ne zabranjuje njegovo konzumiranje u potpunosti. Prvo čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj bilo je pretvaranje vode u vino (Jn. 2, 1-11), a apostol Pavle savetuje Timoteju: „Ne pij više samo vode, nego uzimaj po malo vina” (1. Tim. 5, 23).

Foto: Magnific / magnific

 

Istovremeno, Sveto pismo na više mesta upozorava na opasnost od pijanstva. Posebno slikovito o tome govori Knjiga Priča Solomonovih: „Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice svoje i upravo iskače. Na posledak će kao zmija ujesti i kao aspida uješće. Oči će tvoje gledati tuđe žene i srce će tvoje govoriti opačine” (Prič. 23, 31-33). Nije isto ako čovek popije čašu ili dve vina na rođendanu kod prijatelja i ako se redovno opija do potpunog gubitka kontrole, pa u takvom stanju čini nedolične stvari. Hrišćanstvo osuđuje pijanstvo i ponašanje koje iz njega proizlazi, a ne vino samo po sebi.

Odnos prema hrani na prvi pogled deluje složenije jer pravoslavno crkveno predanje propisuje postove. Međutim, post nije samo uzdržavanje od određene hrane. To je vreme duhovnog podviga, kada se čovek više posvećuje molitvi, pokajanju i dobrim delima. Post nam pomaže da prepoznamo koliko smo vezani za svoje navike, udobnost i zadovoljstva koja su nam postala važnija nego što bi trebalo da budu. Pritom, način i mera posta prilagođavaju se zdravstvenom stanju i životnim okolnostima, uz savet duhovnika. Pravoslavlje ne zahteva od svakoga da se hrani isključivo hlebom i vodom.

Hrišćanska radost, naravno, nije isto što i zabava radi zabave. Ipak, Crkva ne smatra da je samo po sebi pogrešno želeti odmor, družiti se sa prijateljima ili provoditi vreme u veselju. Kao i kod drugih životnih zadovoljstava, važno je kakva je ta zabava i koliko joj se prepuštamo. Neki oblici razonode pružaju odmor, donose radost druženja i pomažu nam da obnovimo snagu. Drugi nas navikavaju na vulgarnost ili surovost, dok zabava ponekad postaje i način da pobegnemo od ozbiljnih životnih pitanja i sopstvenih obaveza.

Pravoslavna podvižnička tradicija zato uči čoveka da razlikuje ono što mu koristi od onoga što može da ga odvede u pogrešnom pravcu. Sve što je Bog stvorio može biti dar koji doprinosi radosti i životu, ali problem nastaje kada čovek od tog dara napravi idola i postane njegov rob. U tom smislu, crkvena pravila o uzdržanju imaju i preventivnu ulogu: pomažu čoveku da sačuva slobodu i ne postane zavisan od sopstvenih želja.

To se može objasniti jednostavnim primerom. Lekar može nekome savetovati da smanji ili potpuno izbaci slatkiše, ne zato što su oni sami po sebi zlo, već zato što mu u određenim okolnostima mogu naškoditi. Slično tome, hrišćansko uzdržanje ne znači odbacivanje svega što život čini lepšim, već učenje da se prema tim darovima odnosimo razumno i odgovorno. Čovek može da uživa u njima i da bude zahvalan Bogu na njima, a da pritom sačuva unutrašnju slobodu i ne dozvoli da zadovoljstva upravljaju njegovim životom.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara