U ovim delovima Jevanđelja se pripoveda o Isusu Hristu, koga su tražili Bogorordica i Josif i o čudima koje je činio među ljudima.
Sveto Jevanđelje od Jovana, začalo 36 (10,9-16) 9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 6,8 (2,20-21; 40-52) 20. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše kao što im bi kazano. 21. I kada se navrši osam dana da obrežu dete, nadenuše mu ime Isus, dato od anđela pre nego što on bi začet u utrobi.
40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu. 41. I roditelji njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe. 42. I kad mu bi dvanaest godina, uđoše oni u Jerusalim po običaju praznika. 43. I kada provedoše dane, i vraćahu se, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati njegova; 44. nego, pomislivši da je sa društvom, otidoše dan hoda, i tražahu ga među srodnicima i poznanicima. 45. I ne našavši ga, vratiše se u Jerusalim da ga traže. 46. I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih. 47. I svi koji ga slušahu divljahu se veoma njegovoj razboritosti i odgovorima. 48. I videvši ga zaprepastiše se, i mati njegova reče mu: „Čedo, što nam tako učini? Evo otac tvoj i ja tražismo te s bolom.” 49. I reče im: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da meni treba biti u onome što je Oca mojega?” 50. I oni ne razumeše reč koju im reče. 51. I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati njegova čuvaše sve reči ove u srcu svome. 52. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 24 (6,17-23) 17. I sišavši s njima, stade na mestu ravnom i mnogo učenika njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog, 18. koji dođoše da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje su mučili duhovi nečisti; i isceljivahu se. 19. I sav narod tražaše da ga se dotakne; jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve. 20. I on podignuvši oči svoje na učenike svoje govoraše: „Blaženi siromašni, jer je vaše Carstvo Božije. 21. Blaženi koji ste gladni sada, jer ćete se nasititi. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmejati. 22. Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega. 23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaša na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi.“
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 13 (4,16-22) 16. I dođe u Nazaret gde beše odgajen, i uđe po običaju svom u dan subotnji u sinagogu, i ustade da čita. 17. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano: 18. „Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će biti pušteni, i slepima da će progledati; da oslobodim potlačene; 19. i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.” 20. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sede; i oči svih u sinagogi behu uprte u njega. 21. A poče im govoriti: „Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.” 22. I svi mu svedočahu.
U ovom Jevanđelju naglašava se Isusova propoved u kojoj priča o važnosti pokajanja i neodustajanju od svojih vernika koji su se izgubili.
U ovom Jevanđelju po Luki Isus poučava o požrtvovanosti u službi Božijoj. On poziva svoje učenike da ga prate na putu ka Carstvu Božijem.
U ovom Jevanđelju se govori kako je sveta porodica pobegla od kralja Iroda i čekala znak od anđela kada može da se vrati.
U ovom Jevanđelju po Marku se pripoveda o jednom razgovoru koji je Isus Hrist imao sa njegovim učenicima ispitujući njihov pogled na stvarnost.
Ajeti 42:49–51 otkrivaju kako Stvoritelj oblikuje život i komunicira s ljudima kroz nadahnuće, skrivenu objavu ili poslanike.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Crkveno venčanje ima poseban značaj: ne zbog tradicije, običaja ili forme, već zbog toga što se tada priziva blagodat Duha svetoga na mladence - da ih vodi, čuva i osnaži u svim životnim izazovima.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
