Nova godina po julijanskom kalendaru svečano se večeras dočekuje širom Srbije – na trgovima, u restoranima, a mnogi građani će slaviti u svojim domovima, u krugu porodice
Večeras se dočekuje srpska Nova godina, a sveštenik Ljuba Ranković je podelio svoje savete o tome kako bi trebalo da se slavi ovaj dan.
On je istakao da bi proslava trebala da bude molitvena.
- Evo molitve za Novu godinu: "Gospodu se pomolimo. Gospode pomiluj. Gospode Bože, tvorče i sazdatelju naš, blagoslovi Novu godinu koja počinje ovoga dana. Udostoji nas da je provedemo u miru, u saglasju sa bližnjima i sa Tobom. Učvrsti svetu Vaseljensku crkvu, koju si ti sam osnovao i osvetio spasiteljskom žrtvom svetoga tela i prečiste krvi Tvoje - podelio je on ovu molitvu, a zatim nastavio:
- Uzvisi i sačuvaj našu otadžbinu i proslavi je. Daruj nam dug život, zdravlje, plodove zemaljske u izobilju i povoljne vremenske uslove kao istinski naš vrhovni pastir. A nas, grešne sluge tvoje, sve naše rođake i bližnje, kao i sve pravoslavne hrišćane, sačuvaj, ogradi i na put spasenja usmeri, kako bismo, nakon dugog i dostojnog života na ovom svetu, dosegli carstvo tvoje nebesko i uživali u večnom blaženstvu sa svetima tvojim. Amin."
Nova godina po julijanskom kalendaru svečano se večeras dočekuje širom Srbije – na trgovima, u restoranima, a mnogi građani će slaviti u svojim domovima, u krugu porodice. Grad Beograd organizuje svečani doček Srpske (pravoslavne) nove godine na Trgu republike, u sklopu manifestacije "Beogradska zima”.
Julijanska Nova godina praznik je koji se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.
Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske. Slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji. Tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Univerzalno ime ova pogača za sreću dobila je po Svetom Vasiliju, ali je širom Srbije zovu i maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, poparenica, vasuljica...
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.
Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostranjena da je poprimila obeležje modnog detalja.
Na liturgiji kojom je na praznik Obrezanja Hrisovog i dan Svetog Vasilija Vekilog molitveno proslavljen i početak godine po Julijanskom kalendaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i pozvao vernike na svakodnevno služenje Bogu i rodu.
Praznična liturgija i radni sastanak osnažili su zajedništvo i rasvetlili pitanja značajna za budućnost Eparhije šumadijske.
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Tekstualni dokazi o Mariji Magdaleni uglavnom potiču iz kanonskih Jevanđelja, koja se pripisuju Mateju, Marku, Luki i Jovanu.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostranjena da je poprimila obeležje modnog detalja.
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Tekstualni dokazi o Mariji Magdaleni uglavnom potiču iz kanonskih Jevanđelja, koja se pripisuju Mateju, Marku, Luki i Jovanu.
U ovim delovima Jevanđelja se pripoveda o Isusu Hristu, koga su tražili Bogorordica i Josif i o čudima koje je činio među ljudima.
Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostranjena da je poprimila obeležje modnog detalja.
Iguman Manastira Ribnica upozorava da hrišćanske simbole ne treba koristiti kao modne detalje, već ih treba nositi s verom i u duhovnoj praksi, jer njihova prava funkcija nije estetska, već simbolizuje vezu sa Bogom.
Episkop novobrdski i vikar patrijarha Porfirija osvetljava duboke teološke i simboličke dimenzije Hristovog rođenja, govori o značaju porodičnih vrednosti, jedinstvu Crkve i miru među ljudima, naglašavajući važnost praštanja, ljubavi i borbe protiv zla u nama samima.
Iskrene reči sveštenika na Badnje veče podstakle su mnoge na razmišljanje, pozivajući na povratak veri, ljubavi i pravim vrednostima.
Meta napada bio je protojerej Miajlo Backović, jedan od najglasnijih branitelja svetinja tokom litija. Incident, koji nosi jasnu poruku, uzburkao je crnogorsku, ali i javnost celog regiona.
U čačanskom selu Katrga u brvnari porodice Minović, koja datira skoro dva veka, domaćica Mira i ove godine tradicionalno je zamesila projino belo brašno da bi napravila pogaču vasilicu.
Sveštenik Oliver Subotić navodi da svaka žena koja se sprema na abortus treba da razgovara sa sveštenikom svoje verske zajednice i da nakon toga donese tu odluku.
