U ovom Jevanđelju po Marku se govori o tome kako je Isus Hrist bio razapet na krstu i kako su ljudi uvideli da je zaista pred njima Sin Božiji.
Jevanđelje Marko, začalo 68 (15,22-25; 33-41) 22. I dovedoše ga na mesto Golgotu, što znači: Mesto lobanje. 23. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 24. I kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti. 25. A bejaše čas treći, i razapeše ga. 33. A kada nastade šesti čas, bi tama po svoj zemlji do časa devetoga. 34. I u deveti čas povika Isus iz svega glasa govoreći: „Eloi, Eloi, lima savahtani?" što znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?" 35. I neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Eno zove Iliju." 36. A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga, govoreći: „Ostavite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine." 37. I Isus povika iz sveg glasa i izdahnu. 38. I zavesa hramovna razdre se na dvoje odozgo do dole. 39. A kad vide kapetan koji stajaše prema njemu da tako uzviknuvši izdahnu, reče: „Zaista čovek ovaj Sin Božiji beše." 40. A bejahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija, 41. koje i kad on beše u Galileji iđahu za njim i služahu mu; i mnoge druge i koje bejahu došle s njim u Jerusalim.
U ovom Jevanđelju po Marku pripoveda se o situaciji u kojoj Isus svojim učenicima prenosim važnu poruku.
U ovom Jevanđelju se govori o poslednjim danima i o tome kako će u te dane doći lažni Hrist.
U ovim Jevanđeljima po Jovanu i Mateji se pripoveda o Isusovim mudrostima.
U ovom Jevanđelju čitamo priču o ženi koja pokazuje veliku ljubav i poštovanje prema Isusu, dok drugi ne prepoznaju duboku simboliku njenog čina.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
