Angelina je provela više od 30 godina u manastiru Rakovica, a preminula je u januaru 2023. godine.
Majku osnivača grupe "Legende" Zorana Dašića Daše, Angelinu Dašić, zamonašio je patrijarh Pavle 1990. godine u manastiru Rakovica, gde se i upokojila 2023. godine.
Daša o tome nikada nije govorio u javnosti, poštujući želju svoje majke Angeline, koja je bila vrlo cenjena i poštovana kao monahinja.
Mati Angelina je priznata i poznata u celoj Evropi, uživala je naklonost čak i pokojnog patrijarha, a potiče iz vrlo religiozne porodice.
- Dašina majka potiče iz porodice koja je veoma držala do pravoslavlja. Stoga je njena želja da se zamonaši bila nešto što su svi u porodici prihvatili kao očekivano i s radošću. Pre tri decenije, kada je Angelina imala 58 godina, lično ju je zamonašio pokojni patrijarh Pavle, i od tada je u manastiru Rakovica u Beogradu. Kako pravila nalažu, prošla je celu hijerarhiju. Prvo je bila iskušenik, pa monahinja male shime i sada monahinja velike shime, što je najviši čin - pričao je svojevremeno izvor za Kurir.
Frontmen Legendi, kao i ostatak porodice Dašić redovno su posećivali mati Angelinu u manastiru.
- Ona se zamonašila još 1990. godine i od tada je stalno u manastiru. Daša i drugi članovi porodice je redovno obilaze, jedino što o tome ne vole da govore u javnosti, po želji Angeline. Ona nikada nije htela da se pročuje u medijima da je ona Dašina majka, skromna je žena. Inače, vrlo je cenjena i poštovana u celoj Evropi, svi je znaju. Takođe, i pokojni patrijarh Pavle, koji je sahranjen u manastiru Rakovica, vrlo je poštovao Angelinu i ostatak sestrinstva - dodao je izvor tada.
Zoran Dašić Daša potvrdio je svojevremeno ovu priču i tada je istakao da su oni ne govore o tome.
- Tačno je. Moja majka je već 30 godina monahinja u manastiru Rakovica. Međutim, mi u porodici o tome ne pričamo. To je ipak nešto intimno, što čuvamo samo za sebe. Ona ne voli o tome da se javno govori i mi to poštujemo. Patrijarh Pavle ju je lično zamonašio jer su bili veoma bliski. Hvala vam, ali zaista o tome ne bih da govorim - rekao je kratko Daša za Kurir.
Sestra Džin deli svoju disciplinu u tri koraka koju smatra zaslužnom za svoju dugovečnost i sreću. Pred smiraj svog ovozemaljskog života, monahinja je ostavila poruku koja je rasplakala sestrinstvo manastira. Simbolika njenog čina nosi snažnu poruku o veri, nadi i onome što dolazi posle… Vest o uspehu odjeknuo je internetom, a svojim primerom mati Fiva je postala motivacija za sve studente. Njen život se od tada svodi na jednostavnost i kontemplaciju, daleko od svega što bi je moglo ometati u potrazi za unutrašnjim mirom.
Ataimages
Daša o majci koja se zamonašila
Katoličanstvo
14:19 | 06.02.2025
SAVET ČASNE SESTRE (105) KAKO DA DOŽIVITE STOTU: Jednu stvar radi svako jutro, a evo kad ustaje i šta poručuje studentima
Duhovna riznica
11:39 | 13.02.2025
“OBAVEZNO ME SAHRANITE S VILJUŠKOM U RUCI!”: Poslednja želja mlade monahinje šokirala je sve
Duhovna riznica
11:18 | 14.02.2025
OVO DO SADA NIJE VIĐENO U SRBIJI: Monahinja Fiva ostvarila istorijski uspeh, srećnu vest podelio Bogoslovski fakultet
Katoličanstvo
16:06 | 19.02.2025
SA 33 GODINE OTIŠLA U PLANINU, SADA IMA 83 I NE ŽALI: Monahinja otkrila kako izgleda svet bez žurbe, stresa i jurnjave za novcem
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
