Brojanica ili brojenica je niz povezanih kuglica od vune ili svile koje se koriste za molitvu kod pravoslavaca. Koriste ih pravoslavni monasi da bi izračunali koliko puta su izgovorili Isusovu molitvu.
Za brojanice su vezana mnoga sujeverja, pa se tako svojevremeno pojavila i rasprava da li su prikladnije narukvice sa kuglicama ili drvene sa ikonicama svetaca.
Brojanica ili brojenica je niz povezanih kuglica od vune ili svile koje se koriste za molitvu kod pravoslavaca. Koriste ih pravoslavni monasi kako bi izračunali koliko puta su izgovorili Isusovu molitvu.
Standardna brojanica ima 33 čvora (toliko je godina imao Isus kada je stradao), a postoje i neke koje mogu imati i više, čak i preko 100. Međutim, postoje i one koje umesto čvorova imaju slike svetaca poput malih ikona. Mnogim vernicima nije jasno kako se one nose i čemu služe, pa je tako jednom prilikom protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić razrešio ovu dilemu.
- Drvene narukvice sa slikama svetaca mogu se kupiti u manastirima, što nas navodi da zaključimo da se radi o predmetima koje je SPC odobrila. Umesto kuglica, nalaze se ikonice koje imaju istu funkciju kao i one - da nas nagna na molitvu.
Otac Dušan je razrešio dilemu oko brojanica i drvenim narukvicama sa sličicama svetaca uz napomenu da u današnje vreme više služe kao znak raspoznavanja pravoslavaca nego što čuvaju prvobitnu namenu:
- Kao što ni narukvice od određenog broja čvorova ne služe kao “brojanice”, da se provlačenjem kroz prste čvorova izgovara Isusova molitva, tako ni niz minijaturnih ikonica nema svrhu brojanice. Narukvica u obliku brojanice postala je danas više znak raspoznavanja među pravoslavnima, kao što je nekada u vreme gonjenja, jednostavni crtež ribe, predstavljao znak raspoznavanja među Hrišćanima.
- Međutim niska ikonica kao narukvica, može i te kako da pobuđuje na molitvu. Kao što, stojeći u hramu i posmatrajući ikone na ikonostasu, možemo pojačati svoju ličnu molitvu i skoncentrisati se jače na Svetu Liturgiju, tako i posmatranjem ikonica na ovoj narukvici, možemo da se prisećamo žitija i podviga određenih Svetih Božijih ugodnika i time se, bar za nekoliko trenutaka, preneti iz sveta materijalnog i svakodnevnih briga, na razmišljanje i razgovor sa Bogom i Njegovim Svetima.
- Na taj način ova narukvica sa nizom malih ikonica, može vrlo dobro da posluži u neprekidnom vraćanju i prebivanju u duhovnom sozercanju i podsećanju da smo ne samo telesni, već i duhovni i da je duša važnija od tela. Ako imaš i nosiš na svojoj ruci ovu nisku ikonica, nastoj da je pravilno i upotrebljavaš, da ti bude duhovni potsetnik, a ne samo ukras tvoga tela - završava sveštenik-duhovnik Dušan.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv. Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić objašnjava da ovaj simbol ima istoriju koja seže u antičko doba. Patrijarh Pavle je zapisao da žene mogu da uđu u crkvu tokom menstruacije, ali i naglasio šta tom prilikom mogu, a šta ne mogu da rade. Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Printscreen You tube televizija hram
Duhovna riznica
14:10 | 12.02.2025
DA LI SAMI SEBI TREBA DA KUPITE BROJANICU I NA KOJOJ RUCI SE NOSI? Teolog i sveštenik rešili nedoumicu: Ovo je važno da znate
Crkve i manastiri
21:43 | 11.02.2025
SIMBOL BEOGRADA UKRAŠEN MASONSKIM ZNAKOM? Sveštenik i teolog rešili misteriju crkve pored koje svaki dan prolazite
Duhovna riznica
12:00 | 14.02.2025
DA LI ŽENE TOKOM CIKLUSA SMEJU DA ULAZE U CRKVU: Iako su mišljenja podeljenja, patrijarh Pavle je još davnih dana rešio ovu dilemu i u knjigu je stavio
Duhovna riznica
10:32 | 19.02.2025
VRADŽBINAMA IZLOŽEN SVE VEĆI BROJ LJUDI, VAPE U CRKVI ZA POMOĆ: Sveštenik Georgije kaže da se na ovu grupu krštenih prosto lepe
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Kavizel, koji je duboko posvećen katoličkoj veri, pripisuje svoj glumački uspeh upravo zagovorništvu Majke Božije.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
