Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje događaje pred Isusovo hapšenje i suđenje.
Jevanđelje Luka, začalo 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi. 40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje." 41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se 42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!" 45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti, 46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!" 47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!” 48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?” 49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?" 50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho. 51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga." I dohvativši se uha njegovog, isceli ga. 52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite? 53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.” 54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka. 55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima. 56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim. 57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga." 58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih." A Petar reče: „Čoveče, nisam." 59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac." 60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš." I odmah dok on još govoraše zapeva petao. 61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput." 62. I izišavši napolje, plakaše gorko. 63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. 64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?" 65. I druge mnoge hule govorahu na njega. 66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion 67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.” A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati. 68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. 69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije." 70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?" A on im reče: „Vi kažete da sam ja." 71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih." 1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
U ovom Jevanđelju pripoveda se o tome kako je Satana iskušavala Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju po Marku Isus Hrist govori o tome kako će ga se odreći i kako će ga izdati.
U ovom Jevađelju po Marku se govori o tome kako je narod odveo Isusa pred Pilata i tražio da sina Božijeg pogube.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus upozorio ljude da budu na oprezu jer će doći dan kada će svi morati da odgovaraju za svoja dela.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
U ova dva Jevanđelja po Marku i Jovanu se priča o čudima Hristovim i porukama koje je ostavio svima da se njima služe.
U ovom odlomku Knjige proroka Isaije govori se o tome kako će se u Jerusalimu desti događaji od sudbinskog značaja.
U današnjem čitanju Jevanđelju su nam data duhovna uputstva kako treba da se ponašamo po hrišćanskim principima.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
