Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje događaje pred Isusovo hapšenje i suđenje.
Jevanđelje Luka, začalo 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi. 40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje." 41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se 42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!" 45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti, 46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!" 47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!” 48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?” 49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?" 50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho. 51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga." I dohvativši se uha njegovog, isceli ga. 52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite? 53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.” 54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka. 55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima. 56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim. 57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga." 58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih." A Petar reče: „Čoveče, nisam." 59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac." 60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš." I odmah dok on još govoraše zapeva petao. 61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput." 62. I izišavši napolje, plakaše gorko. 63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. 64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?" 65. I druge mnoge hule govorahu na njega. 66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion 67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.” A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati. 68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. 69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije." 70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?" A on im reče: „Vi kažete da sam ja." 71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih." 1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
U ovom Jevanđelju pripoveda se o tome kako je Satana iskušavala Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju po Marku Isus Hrist govori o tome kako će ga se odreći i kako će ga izdati.
U ovom Jevađelju po Marku se govori o tome kako je narod odveo Isusa pred Pilata i tražio da sina Božijeg pogube.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus upozorio ljude da budu na oprezu jer će doći dan kada će svi morati da odgovaraju za svoja dela.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
U ova dva Jevanđelja po Marku i Jovanu se priča o čudima Hristovim i porukama koje je ostavio svima da se njima služe.
U ovom odlomku Knjige proroka Isaije govori se o tome kako će se u Jerusalimu desti događaji od sudbinskog značaja.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
