Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje događaje pred Isusovo hapšenje i suđenje.
Jevanđelje Luka, začalo 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi. 40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje." 41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se 42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!" 45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti, 46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!" 47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!” 48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?” 49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?" 50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho. 51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga." I dohvativši se uha njegovog, isceli ga. 52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite? 53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.” 54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka. 55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima. 56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim. 57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga." 58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih." A Petar reče: „Čoveče, nisam." 59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac." 60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš." I odmah dok on još govoraše zapeva petao. 61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput." 62. I izišavši napolje, plakaše gorko. 63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. 64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?" 65. I druge mnoge hule govorahu na njega. 66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion 67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.” A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati. 68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. 69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije." 70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?" A on im reče: „Vi kažete da sam ja." 71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih." 1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
U ovom Jevanđelju pripoveda se o tome kako je Satana iskušavala Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju po Marku Isus Hrist govori o tome kako će ga se odreći i kako će ga izdati.
U ovom Jevađelju po Marku se govori o tome kako je narod odveo Isusa pred Pilata i tražio da sina Božijeg pogube.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus upozorio ljude da budu na oprezu jer će doći dan kada će svi morati da odgovaraju za svoja dela.
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
U ova dva Jevanđelja po Marku i Jovanu se priča o čudima Hristovim i porukama koje je ostavio svima da se njima služe.
U ovom odlomku Knjige proroka Isaije govori se o tome kako će se u Jerusalimu desti događaji od sudbinskog značaja.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
