Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje događaje pred Isusovo hapšenje i suđenje.
Jevanđelje Luka, začalo 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi. 40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje." 41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se 42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!" 45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti, 46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!" 47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!” 48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?” 49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?" 50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho. 51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga." I dohvativši se uha njegovog, isceli ga. 52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite? 53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.” 54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka. 55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima. 56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim. 57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga." 58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih." A Petar reče: „Čoveče, nisam." 59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac." 60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš." I odmah dok on još govoraše zapeva petao. 61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput." 62. I izišavši napolje, plakaše gorko. 63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga. 64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?" 65. I druge mnoge hule govorahu na njega. 66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion 67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.” A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati. 68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. 69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije." 70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?" A on im reče: „Vi kažete da sam ja." 71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih." 1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
U ovom Jevanđelju pripoveda se o tome kako je Satana iskušavala Isusa Hrista.
U ovom Jevanđelju po Marku Isus Hrist govori o tome kako će ga se odreći i kako će ga izdati.
U ovom Jevađelju po Marku se govori o tome kako je narod odveo Isusa pred Pilata i tražio da sina Božijeg pogube.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus upozorio ljude da budu na oprezu jer će doći dan kada će svi morati da odgovaraju za svoja dela.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U ova dva Jevanđelja po Marku i Jovanu se priča o čudima Hristovim i porukama koje je ostavio svima da se njima služe.
U ovom odlomku Knjige proroka Isaije govori se o tome kako će se u Jerusalimu desti događaji od sudbinskog značaja.
U današnjem čitanju Jevanđelju su nam data duhovna uputstva kako treba da se ponašamo po hrišćanskim principima.
U današnjem čitanju Jevanđelja otkrivaamo kako treba da se ponašamo i da se molimo Bogu.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Kaže da i svešteničke porodice ovaj praznik provode kao i sve, uz jednu razliku.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
