Jevanđelje, koje se čita u četvrtak siropusne sedmice, podseća nas na najveću žrtvu i ljubav koja pobeđuje mržnju. Isus pred Pilatom, osuda bez krivice i put ka krstu – dan kada je tama prekrila zemlju, a svetlost večnosti zasijala iz najdublje boli.
Jevanđelje po Luki, začalo 110 (23,1-34; 44-56)
1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu. 2. I počeše ga tužiti govoreći: "Ovoga nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car." 3. A Pilat ga zapita govoreći: "Jesi li ti car judejski?" A on odgovarajući reče mu: "Ti kažeš." 4. A Pilat reče prvosveštenicima i narodu: "Ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku." 5. A oni uporno navaljivahu govoreći: "On buni narod učeći po svoj Judeji počevši od Galileje pa sve dovde."
6. A Pilat čuvši za Galileju zapita: "Zar je ovaj čovek Galilejac?" 7. I doznavši da je iz područja Irodova, posla ga Irodu, koji i sam bijaše u Jerusalimu onih dana. 8. A Irod videvši Isusa veoma se obradova; jer je odavno želeo da ga vidi, pošto je mnogo slušao o njemu, i nadaše se da će videti od njega neki znak. 9. I postavljaše mu mnoga pitanja; ali mu on ništa ne odgovori. 10. Stajahu pak prvosveštenici i književnici i žestoko ga optuživahu.
11. A Irod ga ponizi sa svojim vojnicima i naruga mu se, obuče mu belu haljinu i posla ga natrag Pilatu. 12. I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre bijahu u zavadi. 13. A Pilat, sazvavši prvosveštenike i starešine i narod, 14. reče im: "Dovedoste mi ovog čoveka kao da on otpađuje narod, i eto, ja ga pred vama ispitah, i ne nađoh na ovome čoveku nijedne krivice od onih za koje ga vi optužujete; 15. a ni Irod, jer vam ga natrag posla. I eto, nije učinio ništa što bi zasluživalo smrt.
16. Da ga, dakle, kaznim i pustim." 17. A moraše da im o Prazniku oslobodi jednoga. 18. A oni svi zajedno povikaše govoreći: "Uzmi ovoga, a pusti nam Varavu!" 19. Ovaj beše bačen u tamnicu za nekakvu pobunu učinjenu u gradu i za ubistvo. 20. A Pilat opet povika hoteći da pusti Isusa.
21. A oni vikahu govoreći: "Raspni ga, raspni!" 22. A on im po treći put reče: "Kakvo je, dakle, zlo on učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle, da ga kaznim pa da ga pustim." 23. A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i prvosveštenička. 24. I Pilat presudi da bude po traženju njihovu. 25. I pusti im Varavu, bačenog u tamnicu za pobunu i ubistvo, kojega iskahu, a Isusa predade njima na volju.
26. I kada ga povedoše, zadržaše nekoga Simona Kirinejca, koji se vraćaše iz polja, i staviše na njega krst da nosi za Isusom. 27. A za njim iđaše veliko mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim. 28. A Isus obazrevši se na njih reče: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom. 29. Jer evo, dolaze dani u koje će se reći: 'Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i dojkama koje ne dojiše.' 30. Tada će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas!'
31. Jer kad ovako čine sa sirovim drvetom, šta li će biti sa suvim?" 32. Vođahu pak i druga dva zločinca sa njim da pogube. 33. I kada dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s leve. 34. A Isus govoraše: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" I deleći haljine njegove bacaše kocku.
A beše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga. 45. I pomrča sunce, i zavesa hramovna razdre se napola. 46. I povikavši Isus iz svega glasa reče: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." I rekavši ovo izdahnu. 47. A kad vide kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: „Zaista ovaj čovek beše pravednik." 48. I sav narod koji se beše skupio da gleda ovaj prizor, kad vide šta bi, vrati se bijući se u prsa. 49. A stajahu izdaleka svi poznanici njegovi i žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajući ovo.
50. I gle, čovek po imenu Josif, koji beše savetnik i čovek dobar i pravedan, iz Arimateje, grada judejskog, 51. koji ne beše pristao na njihovu odluku i na njihovo delo, a i sam čekaše Carstvo Božije, 52. pristupivši Pilatu zaiska telo Isusovo. 53. I skide ga i obavi platnom, i položi ga u grob usečen u kamenu, u koji ne beše nikad niko položen. 54. I dan beše petak, i subota osvitaše. 55. A iđahu u pratnji i žene, koje behu došle sa Isusom iz Galileje, i videše grob i kako bi položeno telo njegovo, 56. pa se vratiše i pripremiše mirise i miro. Subotu pak provedoše u miru po Zakonu.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako je jedan sin od svog oca tražio imanje i prokockao ga, ali i o važnoj poruci oca sinu.
U ovom Jevanđelju po Marku se govori o tome kako je Isus Hrist bio razapet na krstu i kako su ljudi uvideli da je zaista pred njima Sin Božiji.
U današnjem odlomku iz Jevanđelja se govori o tome kako će izgledati dan Strašnog Suda.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o poslednjoj večeri koju je Isus imao sa svojim apostolima.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
