U ovom Jevanđelju se pripoveda o poslednjoj večeri koju je Isus imao sa svojim apostolima.
Jevanđelje Matej, 106 (25,31-46) Jevanđelje Luka, začalo 96 (19,29-40; 22,7-39) 29. A kada se približi Vitfagi i Vitaniji, kod gore nazvane Maslinska, posla dvojicu učenika svojih, 30. rekavši: „Idite u selo što je prema vama, i kada uđete u njega, naći ćete magare privezano na koje nikada niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite. 31. I ako vas ko upita: ‘Zašto drešite?‘ ovako mu kažite: ‘Ono treba Gospodu.‘”
32. A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza. 33. A kad oni drešahu magare, rekoše im gospodari njegovi: „Što drešite magare?” 34. A oni rekoše: „Ono treba Gospodu.” 35. I dovedoše ga Isusu, i nabaciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa. 36. I kad on iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.
37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše, 38. govoreći: „Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!” 39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: „Učitelju, zabrani učenicima svojim.” 40. I odgovarajući reče im: „Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati.”
7. A dođe dan beskvasnih hlebova u koji trebaše klati pashalno jagnje. 8. I posla Petra i Jovana rekavši: „Idite i ugotovite nam Pashu da jedemo.” 9. A oni mu rekoše: „Gde hoćeš da ugotovimo?” 10. A on im reče: „Eto, kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi krčag vode; idite za njim u kuću u koju on uđe. 11. I recite domaćinu kuće: 'Učitelj ti veli: gde je odaja gde ću jesti Pashu sa učenicima svojim?'
12. I on će vam pokazati veliku zastrtu gornju sobu; onde ugotovite.” 13. I oni otidoše i nađoše kao što im je kazao; i ugotoviše Pashu. 14. I kada dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim. 15. I reče im: „Veoma zaželeh da ovu Pashu jedem s vama pre nego postradam; 16. Jer vam kažem da je neću više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem.”
17. I uzevši čašu zablagodari, i reče: „Uzmite i razdelite je među sobom; 18. Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe Carstvo Božije.” 19. I uzevši hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: „Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen." 20. A tako i čašu po večeri, govoreći: „Ova je čaša Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva.
21. Ali evo ruke izdajnika mojega sa mnom na trpezi. 22. I Sin Čovječiji, dakle, ide kako je određeno; ali teško čoveku onome koji ga izdaje!" 23. I oni se stadoše pitati među sobom koji bi, dakle, od njih bio taj koji će.to učiniti. 24. A nastade i prepirka među njima koji se od njih smatra da je veći. 25. A on im reče: „Carevi naroda gospodare nad njima i vlastodršci njihovi nazivaju se dobrotvori.
26. Ali vi nemojte tako; nego ko je među vama veći, neka bude kao mlađi, i starešina kao sluga. 27. Jer ko je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga. 28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u iskušenjima mojim.
29. I ja vama zaveštavam Carstvo kao što Otac moj meni zavešta, 30. da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest plemena Izrailjevih." 31. I reče Gospod: „Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas vije kao pšenicu. 32. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane; i ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju.
33. A on mu reče: „Gospode, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt ići." 34. A on reče: „Kažem ti, Petre, neće danas zapevati petao dok se triput ne odrečeš da me poznaješ." 35. I reče im: „Kad vas poslah bez kese i torbe i obuće, da li vam što nedostade?" A oni rekoše: „Ništa." 36. A on im reče: „Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
37. Jer vam kažem, da još i to što je napisano: 'I uvrstiše ga među bezakonike', treba da se izvrši na meni; Jer što je o meni pisano završava se." 38. A oni rekoše: „Gospode, evo ovde dva noža." A on im reče: „Dosta je." 39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o jednom razgovoru Isusa Hrista i ljudi koji su želeli da čuju stav sina Božijeg povodom jedne situacije.
U ovom Jevanđelju se govori o poslednjim danima i o tome kako će u te dane doći lažni Hrist.
U ovom Jevanđelju čitamo priču o ženi koja pokazuje veliku ljubav i poštovanje prema Isusu, dok drugi ne prepoznaju duboku simboliku njenog čina.
U ovom Jevanđelju po Marku se govori o tome kako je Isus Hrist bio razapet na krstu i kako su ljudi uvideli da je zaista pred njima Sin Božiji.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U vremenu kada se emocije potiskuju i tuga skriva, pouka velikog srpskog duhovnika 20. veka pomaže da pronađemo spokoj u duši i oslobodimo se negativnih posledica stresa i napetosti.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
