O tome koliko malo vredi ovozemaljsko bogatstvo potvrđuje Popovićev odgovor novinarki, koja ga je za njegovog života intervjuisala na izložbi luksuznih automobila.
Saša Popović, estradni mag, preminuo je nakon što se jedno vreme lečio od raka u Parizu. Iako je bio jedno od najprepoznatljivijih lica srpske estrade, malo je poznato da je njegovo odrastanje obeležilo pravoslavno sveštenstvo.
- Odrastao sam u jednoj dobroj, normalnoj i zdravoj svešteničkoj porodici i od malih nogu imao sam sve što sam poželeo. Mladost i detinjstvo sam proveo u porti Nikolajevske crkve u Novom Sadu, gde je moj deda, prota Stevan Popović, bio sveštenik.
Interesantan detalj je da su u Nikolajevskoj crkvi sudbonosno "da" pre više od 100 godina rekli Mileva i Albert Ajnštajn, a tu su i krstili svoje dvoje dece.
- Odrastao sam u crkvenoj, parohijskoj kući. I dedina tri rođena brata bili su popovi, tako da potičem iz svešteničke porodice. Majka Branka je bila domaćica i brinula je o meni i pet godina starijoj sestri Branki, s kojom sam bio veoma blizak - rekao je jednom prilikom Popović.
Tada je istakao da odlazak u crkvu nije bila nepoznanica za njega.
- Svaki dan sam bio u crkvi u kojoj je deda službovao. Posebno pamtim kako su za Svetog Savu deca i unuci paroha recitovali pesme o tom svecu, pa među njima i ja. Imao sam četiri godine kada sam prvi put recitovao, zaboravio sam tekst, a deda me je podsećao. Počeo sam da plačem i pobegao kući.
O tome koliko malo vredi ovozemaljsko bogatstvo potvrđuje njegov odgovor novinarki, koja ga je za njegovog života intervjuisala na izložbi luksuznih automobila.
Oslonjen na štake sa nogom u gipsu ju je pogledaoi i rekao joj je da nijedan luksuzni automobil ne vredi kao njegove dve štake, o koje se oslanja, nagoveštavajući tako naprasni gubitak vrednosti svega materijalnog što ima.
Ovaj trenutak bio je još dramatičniji jer je u tom periodu saznao da boluje od raka, potvrđujući koliko sve materijalno gubi vrednost kada shvatimo da su život i zdravlje najvažniji.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
Nastojatelj hrama posvećenog svetom Nikolaju u Kuznjecu objašnjava zašto nije svaki duhovnik istovremeno i duhovni otac i govori o razlici koja određuje put spasenja, kao i o suštini odnosa između pastira i njegovog duhovnog čeda.
Na snimku se vidi grupa ljudi koja, kao da sedi za trpezom, obeduje hranu postavljenu na nadgrobnu ploču, koja je prekrivena stolnjakom.
U atmosferi duboke molitve i zajedništva, sveštenici Eparhije šabačke koji su u mirovini, zajedno sa episkopom Jerotejem, obeležili su praznik Svetog Simeona, slaveći ljubav i snagu svoje službe.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
