U atmosferi duboke molitve i zajedništva, sveštenici Eparhije šabačke koji su u mirovini, zajedno sa episkopom Jerotejem, obeležili su praznik Svetog Simeona, slaveći ljubav i snagu svoje službe.
U dirljivoj atmosferi Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde su vekovi utkali svoje molitve u kamene zidove, okupili su se umirovljeni sveštenici Eparhije šabačke, da zajedno sa episkopom Jerotejem proslave praznik Svetog Simeona Mirotočivog.
Svetu arhijerejsku liturgiju, koju je služio vladika Jerotej, ispunila je duboka molitvena sabranost i tiha radost ponovnog susreta. Gledajući u lica pastira naroda Božjeg, koji su sa episkopom Jerotejem služili, mogla se naslutiti snaga dugogodišnje službe, u kojoj su neumorno vodili svoje parohijane ka svetlosti Hristovoj.
U svojoj besedi, episkop Jerotej govorio je o uzvišenoj ulozi Svetog Simeona Mirotočivog, podsećajući na njegovu moć da pomiri i spoji, ne samo svoj narod, već i zavađenu braću. Istakao je koliko je danas, u vremenima punim iskušenja i nemira, neophodno prizivati molitve velikih svetitelja, kako bi blagodet i mir ispunili srpsku zemlju.
Poseban deo besede vladika Jerotej je posvetio prisutnim umirovljenim sveštenicima:
- Blagodarim našim očevima sveštenicima koji su sada u mirovini i koji su se danas ovde okupili da zajedno liturgijski proslavimo praznik Svetog Simeona Mirotočivog. Naši oci su sada u mirovini nakon časne i poštene svešteničke službe koju su odslužili. Ovo nam je danas bio povod da se okupimo svi, da pokažemo da smo svi tu, da svi pripadamo Crkvi, da Crkva ne zaboravlja nikoga, čak ni kada mi ljudi po nekim svojim manama i slabostima zaboravimo jedni druge, Bog se postara da to ispravi i da da utehu i nagradu.
Nakon liturgije, u duhu hrišćanske ljubavi, upriličena je trpeza ljubavi. Starine sa sedih glava, nekadašnji duhovni pastiri koji su u mladosti vodili narod kroz oluje vremena, sada su, s osmehom i setom, delili uspomene, prisećajući se godina provedenih u bogoslužbenim podvizima. Svaka reč, svaka suza radosnica, svedočila je o tome da Crkva nije samo zgrada od kamena, već živa zajednica, u kojoj niko nije zaboravljen.
Episkop Jerotej i sveštenstvo darivali su prigodne poklone svojim starim sapatnicima u Hristu, kao znak zahvalnosti i ljubavi, ali i kao podsećanje da Crkva ostaje večna svojim slugama, i na zemlji i na nebu.
Ovaj svečani i dirljivi susret bio je podsećanje da hrišćanska ljubav ne poznaje godine, te da nijedan trud u vinogradu Gospodnjem nije uzaludan. Jer, kako nas uči Sveti Simeon Mirotočivi, samo tamo gde je ljubav, tu je i mir Božji, koji spaja, pomiruje i daruje nadu za buduće naraštaje.
Na liturgiji u hramu Svete Trojice episkopi šabački i moravički govorili su o značaju bogosluženja, snazi molitve i predstojećem Velikom postu kao duhovnom štitu u izazovnim vremenima.
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
Sveštenik Tomislav Milenković objašnjava da svetinja i dalje okuplja verujući narod, obavljajući redovno krštenja i venčanja.
Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Pouka podvižnice sa Krita otkriva kako usrdno prizivanje Presvete Bogorodice i jednostavna molitva mogu obuzdati strah, osnažiti srce i čuvati čoveka ceo dan.
Priča o prevari, Božijem promislu i neočekivanom susretu koji je promenio život mladog para.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Predsednik Belorusije poslao je američkom predsedniku dar snažne duhovne simbolike u trenutku kada Minsk otvoreno govori o želji za novim tonom u odnosima sa Vašingtonom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.
U besedi povodom jubileja episkop Jerotej naglasio je da svetitelji i mučenici potvrđuju da je Hristos krajeugaoni kamen na kome stoji Crkva.
Na Duhovski ponedeljak, stotine vernika prošle su u molitvenom hodu kroz centar Šapca, dok je vladika Jerotej uputio snažne poruke o identitetu, veri i jedinstvu, ističući da Šapčani imaju čast da istog dana proslavljaju i slavu i duhovni rođendan svoje svete Crkve.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
