U atmosferi duboke molitve i zajedništva, sveštenici Eparhije šabačke koji su u mirovini, zajedno sa episkopom Jerotejem, obeležili su praznik Svetog Simeona, slaveći ljubav i snagu svoje službe.
U dirljivoj atmosferi Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde su vekovi utkali svoje molitve u kamene zidove, okupili su se umirovljeni sveštenici Eparhije šabačke, da zajedno sa episkopom Jerotejem proslave praznik Svetog Simeona Mirotočivog.
Svetu arhijerejsku liturgiju, koju je služio vladika Jerotej, ispunila je duboka molitvena sabranost i tiha radost ponovnog susreta. Gledajući u lica pastira naroda Božjeg, koji su sa episkopom Jerotejem služili, mogla se naslutiti snaga dugogodišnje službe, u kojoj su neumorno vodili svoje parohijane ka svetlosti Hristovoj.
U svojoj besedi, episkop Jerotej govorio je o uzvišenoj ulozi Svetog Simeona Mirotočivog, podsećajući na njegovu moć da pomiri i spoji, ne samo svoj narod, već i zavađenu braću. Istakao je koliko je danas, u vremenima punim iskušenja i nemira, neophodno prizivati molitve velikih svetitelja, kako bi blagodet i mir ispunili srpsku zemlju.
Poseban deo besede vladika Jerotej je posvetio prisutnim umirovljenim sveštenicima:
- Blagodarim našim očevima sveštenicima koji su sada u mirovini i koji su se danas ovde okupili da zajedno liturgijski proslavimo praznik Svetog Simeona Mirotočivog. Naši oci su sada u mirovini nakon časne i poštene svešteničke službe koju su odslužili. Ovo nam je danas bio povod da se okupimo svi, da pokažemo da smo svi tu, da svi pripadamo Crkvi, da Crkva ne zaboravlja nikoga, čak ni kada mi ljudi po nekim svojim manama i slabostima zaboravimo jedni druge, Bog se postara da to ispravi i da da utehu i nagradu.
Nakon liturgije, u duhu hrišćanske ljubavi, upriličena je trpeza ljubavi. Starine sa sedih glava, nekadašnji duhovni pastiri koji su u mladosti vodili narod kroz oluje vremena, sada su, s osmehom i setom, delili uspomene, prisećajući se godina provedenih u bogoslužbenim podvizima. Svaka reč, svaka suza radosnica, svedočila je o tome da Crkva nije samo zgrada od kamena, već živa zajednica, u kojoj niko nije zaboravljen.
Episkop Jerotej i sveštenstvo darivali su prigodne poklone svojim starim sapatnicima u Hristu, kao znak zahvalnosti i ljubavi, ali i kao podsećanje da Crkva ostaje večna svojim slugama, i na zemlji i na nebu.
Ovaj svečani i dirljivi susret bio je podsećanje da hrišćanska ljubav ne poznaje godine, te da nijedan trud u vinogradu Gospodnjem nije uzaludan. Jer, kako nas uči Sveti Simeon Mirotočivi, samo tamo gde je ljubav, tu je i mir Božji, koji spaja, pomiruje i daruje nadu za buduće naraštaje.
Na liturgiji u hramu Svete Trojice episkopi šabački i moravički govorili su o značaju bogosluženja, snazi molitve i predstojećem Velikom postu kao duhovnom štitu u izazovnim vremenima.
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
Sveštenik Tomislav Milenković objašnjava da svetinja i dalje okuplja verujući narod, obavljajući redovno krštenja i venčanja.
Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
