U atmosferi duboke molitve i zajedništva, sveštenici Eparhije šabačke koji su u mirovini, zajedno sa episkopom Jerotejem, obeležili su praznik Svetog Simeona, slaveći ljubav i snagu svoje službe.
U dirljivoj atmosferi Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde su vekovi utkali svoje molitve u kamene zidove, okupili su se umirovljeni sveštenici Eparhije šabačke, da zajedno sa episkopom Jerotejem proslave praznik Svetog Simeona Mirotočivog.
Svetu arhijerejsku liturgiju, koju je služio vladika Jerotej, ispunila je duboka molitvena sabranost i tiha radost ponovnog susreta. Gledajući u lica pastira naroda Božjeg, koji su sa episkopom Jerotejem služili, mogla se naslutiti snaga dugogodišnje službe, u kojoj su neumorno vodili svoje parohijane ka svetlosti Hristovoj.
U svojoj besedi, episkop Jerotej govorio je o uzvišenoj ulozi Svetog Simeona Mirotočivog, podsećajući na njegovu moć da pomiri i spoji, ne samo svoj narod, već i zavađenu braću. Istakao je koliko je danas, u vremenima punim iskušenja i nemira, neophodno prizivati molitve velikih svetitelja, kako bi blagodet i mir ispunili srpsku zemlju.
Poseban deo besede vladika Jerotej je posvetio prisutnim umirovljenim sveštenicima:
- Blagodarim našim očevima sveštenicima koji su sada u mirovini i koji su se danas ovde okupili da zajedno liturgijski proslavimo praznik Svetog Simeona Mirotočivog. Naši oci su sada u mirovini nakon časne i poštene svešteničke službe koju su odslužili. Ovo nam je danas bio povod da se okupimo svi, da pokažemo da smo svi tu, da svi pripadamo Crkvi, da Crkva ne zaboravlja nikoga, čak ni kada mi ljudi po nekim svojim manama i slabostima zaboravimo jedni druge, Bog se postara da to ispravi i da da utehu i nagradu.
Nakon liturgije, u duhu hrišćanske ljubavi, upriličena je trpeza ljubavi. Starine sa sedih glava, nekadašnji duhovni pastiri koji su u mladosti vodili narod kroz oluje vremena, sada su, s osmehom i setom, delili uspomene, prisećajući se godina provedenih u bogoslužbenim podvizima. Svaka reč, svaka suza radosnica, svedočila je o tome da Crkva nije samo zgrada od kamena, već živa zajednica, u kojoj niko nije zaboravljen.
Episkop Jerotej i sveštenstvo darivali su prigodne poklone svojim starim sapatnicima u Hristu, kao znak zahvalnosti i ljubavi, ali i kao podsećanje da Crkva ostaje večna svojim slugama, i na zemlji i na nebu.
Ovaj svečani i dirljivi susret bio je podsećanje da hrišćanska ljubav ne poznaje godine, te da nijedan trud u vinogradu Gospodnjem nije uzaludan. Jer, kako nas uči Sveti Simeon Mirotočivi, samo tamo gde je ljubav, tu je i mir Božji, koji spaja, pomiruje i daruje nadu za buduće naraštaje.
Na liturgiji u hramu Svete Trojice episkopi šabački i moravički govorili su o značaju bogosluženja, snazi molitve i predstojećem Velikom postu kao duhovnom štitu u izazovnim vremenima.
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
Sveštenik Tomislav Milenković objašnjava da svetinja i dalje okuplja verujući narod, obavljajući redovno krštenja i venčanja.
Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Zaboravite na sate sušenja u rerni — uz samo jedno jaje, malo šećera i mikrotalasnu rernu, dobićete savršeno hrskave zalogaje koji podsećaju na bakin dom i onu tihu sreću nedeljnih popodneva.
Jevanđelje nas danas poučava da je Hristos jedini istinski Pastir koji poznaje svoje i polaže život za njih, dok one koji dolaze mimo Njega prepoznaje kao lopove i razbojnike, jer samo kroz Njega čovek nalazi spasenje, sigurnost i duhovnu pašu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
Nakon što su pojedini mediji objavili da je studentima onemogućen ulazak u portu hrama u Štitaru, oglasila se Eparhija šabačka i otkrila šta se zapravo dogodilo, optužujući jednog političkog aktivistu za pokušaj zloupotrebe svetinje u političke svrhe.
Uz liturgiju, besede episkopa i bogat duhovni program, vernici iz svih krajeva sabrali su se u manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, osećajući snagu svetiteljeve ljubavi i blagoslova koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.
Nadaleko poznat manastir Ilinje je mesto gde ljudi traže spas oslanjajući se na snagu molitve i duhovnika oca Isaiju.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
