U atmosferi duboke molitve i zajedništva, sveštenici Eparhije šabačke koji su u mirovini, zajedno sa episkopom Jerotejem, obeležili su praznik Svetog Simeona, slaveći ljubav i snagu svoje službe.
U dirljivoj atmosferi Saborne crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde su vekovi utkali svoje molitve u kamene zidove, okupili su se umirovljeni sveštenici Eparhije šabačke, da zajedno sa episkopom Jerotejem proslave praznik Svetog Simeona Mirotočivog.
Svetu arhijerejsku liturgiju, koju je služio vladika Jerotej, ispunila je duboka molitvena sabranost i tiha radost ponovnog susreta. Gledajući u lica pastira naroda Božjeg, koji su sa episkopom Jerotejem služili, mogla se naslutiti snaga dugogodišnje službe, u kojoj su neumorno vodili svoje parohijane ka svetlosti Hristovoj.
U svojoj besedi, episkop Jerotej govorio je o uzvišenoj ulozi Svetog Simeona Mirotočivog, podsećajući na njegovu moć da pomiri i spoji, ne samo svoj narod, već i zavađenu braću. Istakao je koliko je danas, u vremenima punim iskušenja i nemira, neophodno prizivati molitve velikih svetitelja, kako bi blagodet i mir ispunili srpsku zemlju.
Poseban deo besede vladika Jerotej je posvetio prisutnim umirovljenim sveštenicima:
- Blagodarim našim očevima sveštenicima koji su sada u mirovini i koji su se danas ovde okupili da zajedno liturgijski proslavimo praznik Svetog Simeona Mirotočivog. Naši oci su sada u mirovini nakon časne i poštene svešteničke službe koju su odslužili. Ovo nam je danas bio povod da se okupimo svi, da pokažemo da smo svi tu, da svi pripadamo Crkvi, da Crkva ne zaboravlja nikoga, čak ni kada mi ljudi po nekim svojim manama i slabostima zaboravimo jedni druge, Bog se postara da to ispravi i da da utehu i nagradu.
Nakon liturgije, u duhu hrišćanske ljubavi, upriličena je trpeza ljubavi. Starine sa sedih glava, nekadašnji duhovni pastiri koji su u mladosti vodili narod kroz oluje vremena, sada su, s osmehom i setom, delili uspomene, prisećajući se godina provedenih u bogoslužbenim podvizima. Svaka reč, svaka suza radosnica, svedočila je o tome da Crkva nije samo zgrada od kamena, već živa zajednica, u kojoj niko nije zaboravljen.
Episkop Jerotej i sveštenstvo darivali su prigodne poklone svojim starim sapatnicima u Hristu, kao znak zahvalnosti i ljubavi, ali i kao podsećanje da Crkva ostaje večna svojim slugama, i na zemlji i na nebu.
Ovaj svečani i dirljivi susret bio je podsećanje da hrišćanska ljubav ne poznaje godine, te da nijedan trud u vinogradu Gospodnjem nije uzaludan. Jer, kako nas uči Sveti Simeon Mirotočivi, samo tamo gde je ljubav, tu je i mir Božji, koji spaja, pomiruje i daruje nadu za buduće naraštaje.
Na liturgiji u hramu Svete Trojice episkopi šabački i moravički govorili su o značaju bogosluženja, snazi molitve i predstojećem Velikom postu kao duhovnom štitu u izazovnim vremenima.
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
Sveštenik Tomislav Milenković objašnjava da svetinja i dalje okuplja verujući narod, obavljajući redovno krštenja i venčanja.
Uz molitve i svetu liturgiju, vernici i monaštvo carske lavre slavili su svog nebeskog zaštitnika, Prepodobnog Simeona, čija se milost oseća u svakom kamenu Hilandara.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News