Iskustvo Svetog Osijasa Nifona, episkopa Kostantinjanisa, podseća nas na nevidljivu moć vere i božanske blagodati, koja se manifestuje kroz čudotvorno ulje iz kandila Presvete Bogorodice.
U pravoslavnoj tradiciji, ulje iz kandila koje svetli ispred ikona svetaca smatra se velikim blagoslovom i zaštitom. Ovo sveto ulje simbolizuje ne samo svetlost božanske prisutnosti, već i duhovnu snagu koja može izbaviti vernika iz najtežih nevolja. Pored toga, u pravoslavnoj veri duboko je ukorenjeno uverenje da ulje iz kandila pruža snažnu zaštitu, koja se neprestano očituje kroz mnoge čudesne i isceliteljske moći.
Ova božanska pomoć pokazuje svoju snagu u mnogim svedočanstvima kroz vekove, među kojima je posebno značajno svedočanstvo Svetog Osijasa Nifona, episkopa Kostantinjanisa (teritorija današnjeg Kipra).
Jedne noći, dok je episkop Nifon, služitelj Božiji, na trenutak utonuo u san, iznenada se pred njim pojavio sam đavo. Držao je u rukama sekiru, podigao je visoko kako bi ga udario.
Međutim, pre nego što je uspeo da izvede svoj zli naum, iznenada ga je obuzela velika strahota. S užasnom tremom, đavo se povukao unazad i nestao kao dim, vičući i praveći veliki haos. Episkop Nifon, sada već budan, čuo je kako đavo stišće zube i srdito govori: „Ah, Marija! Ti me, kao i uvek, spaljuješ! Ti koja štitiš ovu nepopravljivu glavu!”
Ove reči, koje je izgovorio đavo, otkrile su episkopu Nifonu da ga je Presveta Bogorodica štitila, obasjavajući ga svojom božanskom milošću i zaštitom. Nifon je znao da je, pre nego što je zaspao, sa velikom pobožnošću mazao svoje čelo, vrat i srce uljem iz kandila Presvete Bogorodice, verujući u njegovu božansku moć. To je činio svake večeri, pred odlazak na počinak.
Tajna snaga koju je nosilo ovo sveto ulje bila je upravo ono što je nateralo đavola da pobegne, prestravljen i nemoćan pred Presvetom Bogorodicom. Od tog trenutka, episkop Osijas je počeo savetovati verni narod da svake noći uzmu ulje iz kandila Presvete Bogorodice, pomazu se njime s verom, i da potom spokojno spavaju, sigurno u zaštićenosti i blagodati koju ono donosi.
Svedočanstvo Svetog Osijasa Nifona podseća nas na neverovatnu moć vere i molitve. U trenucima kada je svuda prisutna tmina i opasnosti, svetlo iz kandila Presvete Bogorodice nije samo svetlost koja osvetljava naš put, već i sila koja nas štiti od zlih uticaja, kao što je pokazano u ovom svetom čudu.
Doktor iz Makedonije nije verovao u čuda, ali kada se pred svetinjom odvojio od tla, shvatio je moć vere. Hiljade vernika sabralo se u manastiru Tumane, moleći se za isceljenje i blagoslov, dok su snažne reči arhimandrita Dimitrija odjeknule među okupljenima. Na liturgiji u Patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona, blaženopočivši patrijarh srpski je podsetio da molitva za upokojene nije samo tuga, već i izraz ljubavi, nade i duhovnog zajedništva koje traje kroz vekove. Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Printscreen
Duhovna riznica
14:42 | 07.02.2025
"PRED MOJIM OČIMA ČOVEK JE LEBDEO ISPRED ČUDOTVORNE IKONE BOGORODICE": Svedočanstvo igumanije Ekatarine o nesvakidašnjem čudu u manastiru Beočin (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
00:59 | 18.02.2025
"SVETI JAKOVE, NE OSTAVLJAJ SVOJ NAROD U OVOM TEŠKOM VREMENU": Odjek besede igumana Dimitrija na godišnjici upokojenja tumanskog čudotvorca
Duhovna riznica
11:21 | 22.02.2025
"NAŠA JE DUŽNOST DA SE SEĆAMO SVOJIH UPOKOJENIH": U besedi na Zadušnice, patrijarh Pavle je apelovao da ne zaboravimo da taj čas čeka i nas
Duhovna riznica
13:40 | 27.02.2025
"BIO SAM U KOMI 10 DANA, A ONDA SE DOGODILO ČUDO" (VIDEO): Svedočanstvo Gorana Nikolova, kog su spasle molitve supruge u Tumanu, dirnuće svakoga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
U manastiru koji kroz vekove čuva identitet i duhovnost srpskog naroda, na praznik čudotvorne ikone, sabrani vernici iz otadžbine i rasejanja ponovo su se poklonili svetinji poznatoj kao Krasnica Pećka – zaštitnici srpskog roda.
Presvete Bogorodice sa Mladencem Hristom u naručju počela da ispušta miro pred očima oca Simeona, a vernici ovo retko čudo vide kao snažan znak s neba i poziv na veru, molitvu i pokajanje.
Godinama je živela u patnji, mučena pokajanjem i tugom, ali kada je ponovo kročila u manastir, pred njom se ukazala Bogorodica i učinila nešto što će zauvek ostati urezano u njenom srcu.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
