Tokom ovog svetog meseca, muslimani se odriču hrane i pića od svitanja do zalaska sunca , ali i traže unutrašnji mir, pomirenje i bliskost s Alahom, posvećeni saosećanju, ljubavi i dobroti prema bližnjem.
Za muslimanske vernike širom sveta, 1. marta počeo je Ramazan – sveti mesec posvećen postu, molitvi, milosti i praštanju. Zvanično, ovaj sveti mesec počinje prethodne večeri nakon zalaska sunca, jer po islamskom kalendaru novi dan započinje s akšam-namazom.
Ramazan nije samo vreme kada se muslimani odriču hrane i pića, već i prilika za duhovnu obnovu, samoproučavanje i približavanje Alahu. Ovaj mesec, koji traje 29 dana, donosi posebnu bliskost sa Stvoriteljem i podseća na vrednosti kao što su saosećanje, velikodušnost i ljubav prema bližnjem.
Ramazanski post, jedan od temelja islama, obavezuje svakog odraslog, zdravog muslimana da se tokom dana, od zore do zalaska sunca, potpuno uzdrži od jela, pića i telesnih zadovoljstava. Ovaj post nije samo fizičko odricanje, već i duhovno čišćenje, kroz koje vernici nastoje postići unutrašnji mir i oproštaj od grehova. Ramazan je i mesec kada je započeta objava Kurana, pre više od 1.400 godina, što ga čini posebno značajnim za sve muslimane.
Pored posta, Ramazan je i vreme kada se povećavaju dobrotvorne aktivnosti. U mnogim delovima sveta organizuju se ramazanski paketi s osnovnim namirnicama kako bi se pomoglo onima koji nisu u mogućnosti da obezbede iftar – večernji obrok koji se deli s porodicom, prijateljima i nepoznatima. Pomaganje ugroženima i nahranjivanje gladnih smatraju se posebno plemenitim delima u ovom svetom mesecu.
Iako je Ramazan mesec strpljenja i samodiscipline, on je i vreme kada se muslimani podsećaju na važnost praštanja. Ovaj mesec pruža priliku za pomirenje, obnavljanje veza s najbližima i oproštaj onima koji su im naneli nepravdu. Cilj je da muslimani Ramazan završe s čistom dušom, zdravim telom i oproštenim gresima.
Bajram, koji se slavi na kraju meseca, označava trenutak zajedništva, radosti i slavlje pobede nad sopstvenim slabostima. Ove godine, Ramazanski bajram pada 30. marta, kada će muslimani širom sveta obeležiti jedan od dva najvažnija islamska praznika. Za sve vernike, Ramazan je više od posta – to je mesec refleksije, molitve i duhovnog pročišćenja.
One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Istoričarka Betani Hjuz ističe da se muslimani i dalje sećaju godine Hatidžine smrti kao "godine tuge". Na kraju se Muhamed ponovo oženio i ovaj put je bio poligaman.
U islamskom svetu postoje brojna lokalna sveta mesta (Jerusalim, Karbala, Nadžaf, Kom, Kejruan, Mazar-i šarif), ali ona nemaju isti značaj za sve muslimane.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Na mestu gde se izvor pojavio dogodila su se mnoga isceljenja.
Kada nam mane supružnika postanu važnije od njegovih dobrih strana, odnos lako ulazi u začarani krug zameranja.
U crkvenom poretku ne postoji obred osvećenja spomenika, već postoji obred osvećenja nadgrobnog krsta, naglašeno je.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Praznik označava kraj tridesetodnevnog ramazanskog posta, tokom kojeg su se vernici uzdržavali od svih grehova, obnovili svoja znanja i potvrdili svoju pokornost Bogu.
Od čišćenja doma i odlaska na mezarja do kurbana i porodičnih okupljanja: objašnjenja koja otkrivaju kako se kroz svakodnevne običaje čuva duh praznika i prenosi kroz generacije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio tople reči muslimanskim vernicima povodom Ramazanskog bajrama, ističući važnost ljubavi, razumevanja i zajedništva među ljudima.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Na mestu gde se izvor pojavio dogodila su se mnoga isceljenja.
U crkvenom poretku ne postoji obred osvećenja spomenika, već postoji obred osvećenja nadgrobnog krsta, naglašeno je.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
