Tokom ovog svetog meseca, muslimani se odriču hrane i pića od svitanja do zalaska sunca , ali i traže unutrašnji mir, pomirenje i bliskost s Alahom, posvećeni saosećanju, ljubavi i dobroti prema bližnjem.
Za muslimanske vernike širom sveta, 1. marta počeo je Ramazan – sveti mesec posvećen postu, molitvi, milosti i praštanju. Zvanično, ovaj sveti mesec počinje prethodne večeri nakon zalaska sunca, jer po islamskom kalendaru novi dan započinje s akšam-namazom.
Ramazan nije samo vreme kada se muslimani odriču hrane i pića, već i prilika za duhovnu obnovu, samoproučavanje i približavanje Alahu. Ovaj mesec, koji traje 29 dana, donosi posebnu bliskost sa Stvoriteljem i podseća na vrednosti kao što su saosećanje, velikodušnost i ljubav prema bližnjem.
Ramazanski post, jedan od temelja islama, obavezuje svakog odraslog, zdravog muslimana da se tokom dana, od zore do zalaska sunca, potpuno uzdrži od jela, pića i telesnih zadovoljstava. Ovaj post nije samo fizičko odricanje, već i duhovno čišćenje, kroz koje vernici nastoje postići unutrašnji mir i oproštaj od grehova. Ramazan je i mesec kada je započeta objava Kurana, pre više od 1.400 godina, što ga čini posebno značajnim za sve muslimane.
Pored posta, Ramazan je i vreme kada se povećavaju dobrotvorne aktivnosti. U mnogim delovima sveta organizuju se ramazanski paketi s osnovnim namirnicama kako bi se pomoglo onima koji nisu u mogućnosti da obezbede iftar – večernji obrok koji se deli s porodicom, prijateljima i nepoznatima. Pomaganje ugroženima i nahranjivanje gladnih smatraju se posebno plemenitim delima u ovom svetom mesecu.
Iako je Ramazan mesec strpljenja i samodiscipline, on je i vreme kada se muslimani podsećaju na važnost praštanja. Ovaj mesec pruža priliku za pomirenje, obnavljanje veza s najbližima i oproštaj onima koji su im naneli nepravdu. Cilj je da muslimani Ramazan završe s čistom dušom, zdravim telom i oproštenim gresima.
Bajram, koji se slavi na kraju meseca, označava trenutak zajedništva, radosti i slavlje pobede nad sopstvenim slabostima. Ove godine, Ramazanski bajram pada 30. marta, kada će muslimani širom sveta obeležiti jedan od dva najvažnija islamska praznika. Za sve vernike, Ramazan je više od posta – to je mesec refleksije, molitve i duhovnog pročišćenja.
One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Istoričarka Betani Hjuz ističe da se muslimani i dalje sećaju godine Hatidžine smrti kao "godine tuge". Na kraju se Muhamed ponovo oženio i ovaj put je bio poligaman.
U islamskom svetu postoje brojna lokalna sveta mesta (Jerusalim, Karbala, Nadžaf, Kom, Kejruan, Mazar-i šarif), ali ona nemaju isti značaj za sve muslimane.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Post se ne ukida zbog slave.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Vernik kroz ovu svetu tajnu ne prima samo blagoslov, već i duhovnu snagu, isceljenje duše i tela, kao i oproštaj grehova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
Bajramsku sofru posetio je i novovaroški imam Ismet Bihorac, čestitajući praznik prisutnima.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Sikeota po starom i Svetu velikomučenicu Irinu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pelegrina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
