Tokom ovog svetog meseca, muslimani se odriču hrane i pića od svitanja do zalaska sunca , ali i traže unutrašnji mir, pomirenje i bliskost s Alahom, posvećeni saosećanju, ljubavi i dobroti prema bližnjem.
Za muslimanske vernike širom sveta, 1. marta počeo je Ramazan – sveti mesec posvećen postu, molitvi, milosti i praštanju. Zvanično, ovaj sveti mesec počinje prethodne večeri nakon zalaska sunca, jer po islamskom kalendaru novi dan započinje s akšam-namazom.
Ramazan nije samo vreme kada se muslimani odriču hrane i pića, već i prilika za duhovnu obnovu, samoproučavanje i približavanje Alahu. Ovaj mesec, koji traje 29 dana, donosi posebnu bliskost sa Stvoriteljem i podseća na vrednosti kao što su saosećanje, velikodušnost i ljubav prema bližnjem.
Ramazanski post, jedan od temelja islama, obavezuje svakog odraslog, zdravog muslimana da se tokom dana, od zore do zalaska sunca, potpuno uzdrži od jela, pića i telesnih zadovoljstava. Ovaj post nije samo fizičko odricanje, već i duhovno čišćenje, kroz koje vernici nastoje postići unutrašnji mir i oproštaj od grehova. Ramazan je i mesec kada je započeta objava Kurana, pre više od 1.400 godina, što ga čini posebno značajnim za sve muslimane.
Pored posta, Ramazan je i vreme kada se povećavaju dobrotvorne aktivnosti. U mnogim delovima sveta organizuju se ramazanski paketi s osnovnim namirnicama kako bi se pomoglo onima koji nisu u mogućnosti da obezbede iftar – večernji obrok koji se deli s porodicom, prijateljima i nepoznatima. Pomaganje ugroženima i nahranjivanje gladnih smatraju se posebno plemenitim delima u ovom svetom mesecu.
Iako je Ramazan mesec strpljenja i samodiscipline, on je i vreme kada se muslimani podsećaju na važnost praštanja. Ovaj mesec pruža priliku za pomirenje, obnavljanje veza s najbližima i oproštaj onima koji su im naneli nepravdu. Cilj je da muslimani Ramazan završe s čistom dušom, zdravim telom i oproštenim gresima.
Bajram, koji se slavi na kraju meseca, označava trenutak zajedništva, radosti i slavlje pobede nad sopstvenim slabostima. Ove godine, Ramazanski bajram pada 30. marta, kada će muslimani širom sveta obeležiti jedan od dva najvažnija islamska praznika. Za sve vernike, Ramazan je više od posta – to je mesec refleksije, molitve i duhovnog pročišćenja.
One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Istoričarka Betani Hjuz ističe da se muslimani i dalje sećaju godine Hatidžine smrti kao "godine tuge". Na kraju se Muhamed ponovo oženio i ovaj put je bio poligaman.
U islamskom svetu postoje brojna lokalna sveta mesta (Jerusalim, Karbala, Nadžaf, Kom, Kejruan, Mazar-i šarif), ali ona nemaju isti značaj za sve muslimane.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije sam, čak i onda kada mu se čini da je ostavljen od ljudi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Bajramsku sofru posetio je i novovaroški imam Ismet Bihorac, čestitajući praznik prisutnima.
Bajramom, koji traje tri dana, muslimani širom svijeta obeležavaju kraj ramazana, meseca posta.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Tokom Ramazana, muslimani jedu u dva perioda: pre zore (sahur) i nakon zalaska sunca (iftar).
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Osnivač salezijanaca i katolički svetac Ivan Bosco kazao je da u haosu sveta samo vera i pobožnost mogu očuvati Crkvu od oluje poslednjih vremena.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
U besedi za utorak Sedmice bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz milosrđe, oproštaj i gradnju mira čovek dotiče božansku istinu i otkriva tajne Raja.
