Bajramom, koji traje tri dana, muslimani širom svijeta obeležavaju kraj ramazana, meseca posta.
Muslimani širom sveta obeležavaju Ramazanski bajram, jedan od dva muslimanska praznika.
Bajram, koji tradicionalno traje tri dana, a u državama s muslimanskom većinom je i državni praznik, obeležava kraj meseca ramazana, tokom kojeg su muslimani postili, odnosno suzdržavali se od jela i pića od zore do prvog mraka, te taj mesec koristili kako bi unaprijedili svoje duhovno stanje.
Ramazanski bajram vernici obeležavaju obnavljajući rodbinske i veze sa prijateljima, posećujući jedni druge i razmenjujući poklone, a kako se pravilno čestita Ramazanski bajram, pročitajte u odvojenom tekstu.
Islamska zajednica u Srbiji centralnu bajramsku svečanost održala je u Arap džamiji u Novom Pazaru, a Bajram je obeležen i na krajnjem jugu Srbije - Kosmetu.
Bajram u zemljama regiona
Ramazanski bajram obeležen je i u zemljama regiona. Centralna svečanost u Hrvatskoj upriličena je u Islamskom centru u Zagrebu.
U Bosni i Hercegovini centralna svečanost obeležena je u Gazi Husrev-begovoj džamiji u Sarajevu, a bajramsku hutbu održao je reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH Husein ef. Kavazović. (Hutba je propoved u kojoj onaj koji predvodi molitvu održi kratki govor.)
U Ljubljani je centralna svečanost održana u Muslimanskom kulturnom centru. Bajram se obeležava i u Severnoj Makedoniji, u Crnoj Gori i Albaniji.
Svaka država ima tradicionalne poslastice i kolače koji se pripremaju uoči Bajrama ili ujutro prvog dana ovog praznika.
Širom Bliskog istoka za Bajram se tradicionalno pripremaju keksi od griza punjeni urmama, poznati kao mamoul. Mogu se puniti i orašastim plodovima i posuti šećerom.
Šer khurma ili sivijan bajramski je specijalitet u domaćinstvima širom Indije i Pakistana. Rezanci i puding od mljeka često se ukrašavaju orašastim plodovima ili grožđicama.
Cilj je iz Ramazana izaći bolji, zdraviji, duhovno obnovljen, sa oproštenim gresima.
Tokom Ramazana, muslimani ustaju pre zore da pojedu prvi obrok, koji treba da ih drži do zalaska sunca. Taj obrok je obično bogat proteinima i sadrži puno tečnosti.
Tokom Ramazana, muslimani jedu u dva perioda: pre zore (sahur) i nakon zalaska sunca (iftar).
Praznik označava kraj tridesetodnevnog ramazanskog posta, tokom kojeg su se vernici uzdržavali od svih grehova, obnovili svoja znanja i potvrdili svoju pokornost Bogu.
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
Upokojio se mirno u devetom veku.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U paraklisu posvećenom Vaskrsenju Hristovom liturgiju su služili sveštenik Branislav Jocić, koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva za pomoć porodici, i sveštenik Gligorije Marković, duhovnik paraklisa i Specijalne zatvorske bolnice
U pravoslavnom duhovnom iskustvu, posebna pažnja posvećuje se stanju duše.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Rimokatoličke crkve ponovo ističe da delovanje Crkve proizlazi iz duhovne, a ne političke odgovornosti.
AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
