Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Kufi, poznat i kao takija ili topi, je kapa bez oboda koju nose muškarci u muslimanskim zajednicama širom sveta. Njegovi koreni sežu do vremena Poslanika Muhameda i ima istorijski i kulturni značaj.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Muškarci nisu obavezni da uvek nose kufi prema islamskim principima. Islam naglašava da i muškarci i žene treba da se oblače skromno. Nošenje kufija je lična odluka, a ne verski zahtev.
Poznavaoci Kurana se razlikuju u mišljenju da li je to poželjno ili obavezno. Neki to vide kao kulturnu naviku, a ne kao versku obavezu.
Nošenje kufija se razlikuje u zavisnosti od geografije i zajednice širom muslimanskog sveta. U nekim regijama to je ključni deo tradicionalne nošnje, dok u drugim nije toliko značajno. Lokalne konvencije, kulturni uticaji i lične preferencije utiču na značaj kufija u mnogim zemljama.
Nošenje kufija ima poseban značaj za mnoge ljude. To je način na koji oni vidljivo pokazuju svoju posvećenost islamskim verovanjima, poštovanje tradicije i osećaj povezanosti sa kulturnim nasleđem. Neki ga nose kao znak poštovanja prilikom učestvovanja u verskim obredima ili prisustvovanja zajedničkim sastancima.
Odlučivanje o nošenju kufija na kraju zavisi od pojedinca. U okviru islamskih principa, Islam naglašava ličnu slobodu. Muškarci mogu nositi kufi kao način da pokažu svoju veru ili kulturno poreklo, dok drugi mogu odlučiti da ga ne nose bez ugrožavanja svojih verskih uverenja.
U mnogim muslimanskim društvima, pitanje "Da li muškarci moraju nositi kufi?" često se postavlja. Kufi se ceni kao znak skromnosti, tradicije i verske identifikacije. Međutim, njegovo nošenje nije široko propisano u Islamu. Umesto toga, predstavlja ličnu preferencu, kulturnu vezanost i povezanost sa precima. Bilo da se nosi svakodnevno, povremeno ili retko nošenje kufija je lična odluka koja odražava raznolikost i dubinu muslimanskih tradicija.
Iako kufi ima značajan kulturni i verski značaj za mnoge, on nije obavezan komad odeće u Islamu, pa je odluka da ga nose ili ne nosi prepuštena pojedincu.
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Odrasla je, kaže, u pravoslavnoj porodici, bila je krštena, svi praznici su obeležavani, ali naglašava da ih nikad nije osećala.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Ono što je neverevotano jeste da je u plamenu sveta knjiga muslimana Kuran ostala netaknuta.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sura Ez-Zumer otkriva moć i pravednost Boga: Dan Sudnji, svetlost Gospodara i nagrada ili kazna za svako delo – šta znači stajati pred Njim otvorenih očiju?
Ajeti sure Az-Zumar otkrivaju kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
Ajeti iz knjige "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading" za 8. oktobar otkrivaju fascinantnu moć Stvoritelja – od formiranja života u materici do harmonije neba i zemlje, podsećajući na savršenstvo Njegove mudrosti.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Ajeti 42:11-12 govore o velikim talasima, iskušenjima i Božijoj milosti otkriva kako slobodna volja i vera oblikuju naš život i pružaju smernice kroz najteže izazove.
U popularnom podkastu koji vodi dominikanski sveštenik, glavni trener Seltiksa Džo Mazula rekao je da razmišlja o rukopoloženju i da mu je vera oslonac u svakom trenutku.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
