Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Kufi, poznat i kao takija ili topi, je kapa bez oboda koju nose muškarci u muslimanskim zajednicama širom sveta. Njegovi koreni sežu do vremena Poslanika Muhameda i ima istorijski i kulturni značaj.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Muškarci nisu obavezni da uvek nose kufi prema islamskim principima. Islam naglašava da i muškarci i žene treba da se oblače skromno. Nošenje kufija je lična odluka, a ne verski zahtev.
Poznavaoci Kurana se razlikuju u mišljenju da li je to poželjno ili obavezno. Neki to vide kao kulturnu naviku, a ne kao versku obavezu.
Nošenje kufija se razlikuje u zavisnosti od geografije i zajednice širom muslimanskog sveta. U nekim regijama to je ključni deo tradicionalne nošnje, dok u drugim nije toliko značajno. Lokalne konvencije, kulturni uticaji i lične preferencije utiču na značaj kufija u mnogim zemljama.
Nošenje kufija ima poseban značaj za mnoge ljude. To je način na koji oni vidljivo pokazuju svoju posvećenost islamskim verovanjima, poštovanje tradicije i osećaj povezanosti sa kulturnim nasleđem. Neki ga nose kao znak poštovanja prilikom učestvovanja u verskim obredima ili prisustvovanja zajedničkim sastancima.
Odlučivanje o nošenju kufija na kraju zavisi od pojedinca. U okviru islamskih principa, Islam naglašava ličnu slobodu. Muškarci mogu nositi kufi kao način da pokažu svoju veru ili kulturno poreklo, dok drugi mogu odlučiti da ga ne nose bez ugrožavanja svojih verskih uverenja.
U mnogim muslimanskim društvima, pitanje "Da li muškarci moraju nositi kufi?" često se postavlja. Kufi se ceni kao znak skromnosti, tradicije i verske identifikacije. Međutim, njegovo nošenje nije široko propisano u Islamu. Umesto toga, predstavlja ličnu preferencu, kulturnu vezanost i povezanost sa precima. Bilo da se nosi svakodnevno, povremeno ili retko nošenje kufija je lična odluka koja odražava raznolikost i dubinu muslimanskih tradicija.
Iako kufi ima značajan kulturni i verski značaj za mnoge, on nije obavezan komad odeće u Islamu, pa je odluka da ga nose ili ne nosi prepuštena pojedincu.
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Odrasla je, kaže, u pravoslavnoj porodici, bila je krštena, svi praznici su obeležavani, ali naglašava da ih nikad nije osećala.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Ono što je neverevotano jeste da je u plamenu sveta knjiga muslimana Kuran ostala netaknuta.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana – kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
Usame Zukorlić posetio je džamiju Al Aksa u Jerusalimu krajem maja.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izražava zadovoljstvo što je ova inicijativa dobila podršku, kao jasan korak u afirmaciji verskih prava i poštovanju identiteta svih građana Srbije.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
Usame Zukorlić posetio je džamiju Al Aksa u Jerusalimu krajem maja.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i deset dana posle Ramazanskog bajrama.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Za portal religija.rs je o humanitatnom radu govorio Nenad Lukić (36) iz Subotice.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
