Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Kufi, poznat i kao takija ili topi, je kapa bez oboda koju nose muškarci u muslimanskim zajednicama širom sveta. Njegovi koreni sežu do vremena Poslanika Muhameda i ima istorijski i kulturni značaj.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Muškarci nisu obavezni da uvek nose kufi prema islamskim principima. Islam naglašava da i muškarci i žene treba da se oblače skromno. Nošenje kufija je lična odluka, a ne verski zahtev.
Poznavaoci Kurana se razlikuju u mišljenju da li je to poželjno ili obavezno. Neki to vide kao kulturnu naviku, a ne kao versku obavezu.
Nošenje kufija se razlikuje u zavisnosti od geografije i zajednice širom muslimanskog sveta. U nekim regijama to je ključni deo tradicionalne nošnje, dok u drugim nije toliko značajno. Lokalne konvencije, kulturni uticaji i lične preferencije utiču na značaj kufija u mnogim zemljama.
Nošenje kufija ima poseban značaj za mnoge ljude. To je način na koji oni vidljivo pokazuju svoju posvećenost islamskim verovanjima, poštovanje tradicije i osećaj povezanosti sa kulturnim nasleđem. Neki ga nose kao znak poštovanja prilikom učestvovanja u verskim obredima ili prisustvovanja zajedničkim sastancima.
Odlučivanje o nošenju kufija na kraju zavisi od pojedinca. U okviru islamskih principa, Islam naglašava ličnu slobodu. Muškarci mogu nositi kufi kao način da pokažu svoju veru ili kulturno poreklo, dok drugi mogu odlučiti da ga ne nose bez ugrožavanja svojih verskih uverenja.
U mnogim muslimanskim društvima, pitanje "Da li muškarci moraju nositi kufi?" često se postavlja. Kufi se ceni kao znak skromnosti, tradicije i verske identifikacije. Međutim, njegovo nošenje nije široko propisano u Islamu. Umesto toga, predstavlja ličnu preferencu, kulturnu vezanost i povezanost sa precima. Bilo da se nosi svakodnevno, povremeno ili retko nošenje kufija je lična odluka koja odražava raznolikost i dubinu muslimanskih tradicija.
Iako kufi ima značajan kulturni i verski značaj za mnoge, on nije obavezan komad odeće u Islamu, pa je odluka da ga nose ili ne nosi prepuštena pojedincu.
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Odrasla je, kaže, u pravoslavnoj porodici, bila je krštena, svi praznici su obeležavani, ali naglašava da ih nikad nije osećala.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Ono što je neverevotano jeste da je u plamenu sveta knjiga muslimana Kuran ostala netaknuta.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
One igraju važnu ulogu u životu svakog muslimana.
Zadovoljni pokazanim znanjem i odzivom, iz Škole Kurana najavljuju nastavak organizacije ovakvih događaja.
Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili, pak, burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.
O zabrani koja je uvedena 2016. godine još se vodi rasprava, a neki pobožni roditelji pokušavaju da odbrane ustavno pravo njihove dece da se obrazuju.
Mezuza (hebrejski: מזוזה) se odnosi na mali pergament (svitak), u kutijici, na kojem su rukopisno ispisane hebrejske reči i postavlja se na vrata doma u kom stanuju Jevreji.
U video-snimku, Karpenter je prikazana kako pleše u crkvi u kratkoj haljini sa crnim velom na glavi, a scena s kovčezima izazvala je kontroverze.
Tramp je prisutnima rekao da se njegov odnos prema religiji promenio nakon što je prošle godine preživio pokušaj atentata i pozvao Amerikance da "vrate Boga u svoje živote“.
Četrdesetogodišnji Rumun, vidno uznemiren, popeo se na glavni oltar bazilike, bacajući svećnjake i stolnjak na pod pre nego što su ga zaustavili pripadnici Vatikanske žandarmerije.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv.
Zanimljiv je i odnos Monaha Avelja prema javnom životu, onom na sceni i svakodnevnim obavezama u manastira.
Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić objašnjava da ovaj simbol ima istoriju koja seže u antičko doba.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Ovo izuzetno jelo priprema se u crnogorskim, hercegovačkim i dalmatinskim krajevima, a u drevna vremena u toku kuge jeli su ga Mlečani. Saznajte kako se prema starom receptu priprema ovaj obrok koji je simbol snage i izdržljivosti.
Strast za alkoholom nije samo telesna slabost – ona pomračuje um, gasi razum i odvaja čoveka od Boga. Sveti Jovan Zlatoust nas opominje da pijanstvo nije samo prekomerno uživanje u piću, već i svaka strast koja zarobljava dušu.
Aleksandar Tkačenko objašnjava kako stres funkcioniše kao "stražar duše" i zašto je važno razumeti njegovu poruku umesto da ga potiskujemo. Njegovi saveti pomažu u pronalaženju unutrašnjeg mira i emocionalnog balansa.
