Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Kufi, poznat i kao takija ili topi, je kapa bez oboda koju nose muškarci u muslimanskim zajednicama širom sveta. Njegovi koreni sežu do vremena Poslanika Muhameda i ima istorijski i kulturni značaj.
Iako Kuran ne zahteva nošenje kufija, mnogi muškarci ga nose kao znak skromnosti, verske pripadnosti i kulturnog ponosa. U islamskim tradicijama, često je povezan sa skromnošću i posvećenošću.
Muškarci nisu obavezni da uvek nose kufi prema islamskim principima. Islam naglašava da i muškarci i žene treba da se oblače skromno. Nošenje kufija je lična odluka, a ne verski zahtev.
Poznavaoci Kurana se razlikuju u mišljenju da li je to poželjno ili obavezno. Neki to vide kao kulturnu naviku, a ne kao versku obavezu.
Nošenje kufija se razlikuje u zavisnosti od geografije i zajednice širom muslimanskog sveta. U nekim regijama to je ključni deo tradicionalne nošnje, dok u drugim nije toliko značajno. Lokalne konvencije, kulturni uticaji i lične preferencije utiču na značaj kufija u mnogim zemljama.
Nošenje kufija ima poseban značaj za mnoge ljude. To je način na koji oni vidljivo pokazuju svoju posvećenost islamskim verovanjima, poštovanje tradicije i osećaj povezanosti sa kulturnim nasleđem. Neki ga nose kao znak poštovanja prilikom učestvovanja u verskim obredima ili prisustvovanja zajedničkim sastancima.
Odlučivanje o nošenju kufija na kraju zavisi od pojedinca. U okviru islamskih principa, Islam naglašava ličnu slobodu. Muškarci mogu nositi kufi kao način da pokažu svoju veru ili kulturno poreklo, dok drugi mogu odlučiti da ga ne nose bez ugrožavanja svojih verskih uverenja.
U mnogim muslimanskim društvima, pitanje "Da li muškarci moraju nositi kufi?" često se postavlja. Kufi se ceni kao znak skromnosti, tradicije i verske identifikacije. Međutim, njegovo nošenje nije široko propisano u Islamu. Umesto toga, predstavlja ličnu preferencu, kulturnu vezanost i povezanost sa precima. Bilo da se nosi svakodnevno, povremeno ili retko nošenje kufija je lična odluka koja odražava raznolikost i dubinu muslimanskih tradicija.
Iako kufi ima značajan kulturni i verski značaj za mnoge, on nije obavezan komad odeće u Islamu, pa je odluka da ga nose ili ne nosi prepuštena pojedincu.
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Odrasla je, kaže, u pravoslavnoj porodici, bila je krštena, svi praznici su obeležavani, ali naglašava da ih nikad nije osećala.
Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.
Ono što je neverevotano jeste da je u plamenu sveta knjiga muslimana Kuran ostala netaknuta.
Prihvatanje Božje volje ne znači odustajanje od sebe, već poverenje da nas Bog, kao Otac, vodi tamo gde treba da budemo.
Porodično krstarenje Halkidikijem pretvorilo se u noćnu moru kada se šestometarski čamac iznenada prevrnuo, a pomorska straža i helikopter Ratnog vazduhoplovstva izveli složenu akciju spasavanja.
Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva.
Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
U nadahnutim rečima besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 14. utorak po Duhovima govori se o smislu Isaijinog proročanstva i snazi Hristovog glasa koji i danas odzvanja kroz Crkvu i čitavu vaseljenu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Retko totalno pomračenje Meseca ujedinilo muslimane u Salat al-Khusuf molitvi, dok je Mesec poprimio crvenkastu boju i privukao pažnju miliona vernika i posmatrača.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
Manje od nedelju dana ranije Sulejman je stigao u Meku iz Egipta s vizom saudijskog turiste.
Vodi se komplikovana rasprava o tome da li je bilo kakav prikaz, čak i pun poštovanja, zabranjen u okviru islama.
Retko totalno pomračenje Meseca ujedinilo muslimane u Salat al-Khusuf molitvi, dok je Mesec poprimio crvenkastu boju i privukao pažnju miliona vernika i posmatrača.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Mladi „Božji influenser“ iz Milana, sa samo 15 godina, postao je simbol vere, čuda i inspiracija za ceo katolički svet.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U petak devedesetjednogodišnji nastojatelj manastira Svete Katarine se povlači sa funkcije, nakon burnih dana, međunarodnih pritisaka i unutrašnjih sukoba oko budućnosti jedne od najvažnijih pravoslavnih svetinja.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
Brak je ikonografski odraz ljubavi između Isusa Hrista i Crkve - neprekidna borba za jedinstvo u ljubavi, koja uzdiže duše ka večnosti.
