RINA, Facebook/Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, Rijaset IZ-e Srbije -zvanična stranicaDžamija Sulan Valide u Sjenici
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Na visoravnima Peštera, gde se dodiruju vetrovi prošlosti i sadašnjosti, uzdiže se jedina carska džamija u Srbiji – svedok bogate istorije i duhovnog nasleđa bošnjačkog naroda na ovim prostorima. Podignuta 1870. godine voljom sultanije Valide, majke sultana Abdulaha, ova monumentalna građevina i danas zrači veličanstvenom lepotom i duhovnim mirom.
Predanje govori da je sultanijin karavan bio opljačkan, a kada je blago konačno pronađeno, ona ga nije zadržala za sebe, već ga je uložila u izgradnju ove džamije.
„Isticala se po svojoj veličini i lepoti. Izgrađena je od belog kamena i materijala s ovog podneblja, a unutrašnjost je bila obojena svetloplavom bojom, koja je tada bila sultanovo obeležje - kazuje imam Hazir Dacić.
RINA
Džamija Sulan Valide u Sjenici
Džamija je jedinstvena po svojoj arhitekturi – monumentalna kupola prečnika 15 metara nadvisuje prostor, dajući mu osećaj uzvišenosti i impozantnosti. Njena gradnja nije sledila uobičajenu zidnu konstrukciju, već je izvedena od drveta i prekrivena olovom, što je dodatno doprinosilo njenom veličanstvenom izgledu.
„Tokom Prvog svetskog rata austrougarska vojska skinula je s džamije olovo kako bi ga koristila u vojne svrhe i pravljenje municije. Do 1988. godine bila je pokrivena sjeničkim crepom, a potom je na nju stavljen bakar“, objašnjava imam Dacić, prenosi Rina.
RINA
Džamija Sulan Valide u Sjenici
Vekovima je ova džamija bila svetionik vere, mesto okupljanja i molitve, a njena obnova u oktobru prošle godine donela je novi sjaj njenim drevnim zidovima. Zahvaljujući sredstvima turske agencije TIKA, džamija je u potpunosti rekonstruisana i ponovo otvorena za vernike i posetioce, koji sa strahopoštovanjem ulaze u njeno dvorište, osluškujući tišinu prošlih vekova.
Danas, kada se sunce spušta nad visoravnima Peštera, njegov odsjaj obasjava ovu jedinstvenu građevinu, podsećajući na dugovečno prisustvo naroda koji je vekovima negovao veru u njenom okrilju. Carska džamija u Sjenici nije samo arhitektonsko remek-delo, već i most između prošlosti i budućnosti, simbol vere i istrajnosti, koji će još dugo svedočiti o duhovnoj snazi Sandžaka.
Muslimani urok smatraju stvarnim fenomenom od kojeg može zaštititi čuvanjem privatnosti i neiskazivanjem svojih blagodatí, jer zavidnost može izazvati ozbiljne posledice poput bolesti, smrti ili rastava brakova. Hafiz Almir Kapić ističe da je urok opasan i da je važno paziti s kim i kada delimo svoje uspehe, kako bismo se zaštitili od njegovih negativnih dejstava.
O abdestu kao jednom od vidova ibadeta (izvršavanje propisa od Boga), postoje brojne naučne studije i istraživanja kao i dokazi naučni koji ukazuju i potvrđuju njegovu učinkovitost i pozitivno delovanje na telo i duh čoveka.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Snimak koji kruži društvenim mrežama podigao je prašinu - zbog jednog zagrljaja u dvorištu džamije sada im preti kazna za javno vređanje verskih vrednosti.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Otac Čad Riperger tvrdi da bi digitalna kontrola mogla da određuje ko ima pristup novcu i osnovnim uslovima života, uz ocenu da se stvaraju okolnosti opisane u drevnim biblijskim proročanstvima.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
