Vernici su se okupili na molitvenom sabranju, gde je episkop gornjokarlovački u nadahnutoj besedi govorio o tajni vremena, spasenju duše i putu ka svetosti.
U svetlosti praznika Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, srpski narod u Hrvatskoj sabrao se na molitvu u kapeli Svetih dece mučenika Jastrebarskih u Jastrebarskom, gde je svetu arhijerejsku liturgiju služio episkop gornjokarlovački Gerasim.
Tokom svetog bogosluženja, kroz molitvenu tišinu i pojanje, uzneti su prinosi u čast Svetog Vasilija Velikog, svetitelja koji je čitavim svojim bićem bio posvećen Bogu i Njegovim zapovestima. Nakon osvećenja slavskih darova, vladika Gerasim je čestitao praznik vernom narodu, upućujući blagoslov za Novu 2025. godinu milosti Gospodnje.
SPC
Vladika Gerasim
U svojoj besedi, episkop Gerasim je govorio o tajni vremena koje nam je Bog ostavio, ne da ga koristimo na štetu, već na blagoslov, na spasenje duše i iskupljenje našeg bića:
-Gospod nam je ostavio vreme da koristimo na blago naše, na spasenje naše duše, na iskupljenje naše duše. Zato je Gospod vreme stvorio, a ljudi su ga napravili zlim. Kao što je prvi čovek kada je stvoren – Adam, stvoren u raju da živi u raju sa plodovima raznoraznim. A kada je čovek sagrešio i nije ispunio Božje zapovesti nego je pao u greh.
Tada čovek menja ne samo svoju prirodu u kojoj ga je Bog stvorio, nego menja svu prirodu, svu tvar koja je stvorena rukom Božjom tako lepa, prekrasna, veličanstvena. I ta ista priroda se okreće protiv čoveka i postaje čoveku zla, a sve to jer prvi ljudi, Adam i Eva, nisu ispunili Božju zapovest, koja je tada bila samo jedna – ne kušati plodove sa drveta poznanja dobra i zla - istakao je vladika Gerasim, a potom dodao:
SPC
Vladika Gerasim osveštao je slavske darove
No, čovek je napredno biće. On je hteo da bude poput Boga, ali na jedan pogrešan način, način koji nije blagosloven, i zbog tog pogrešno odabranog puta sagrešio je i pao. Međutim, draga braćo i sestre, na nama je da idemo stopama zapovesti Božjih, na nama je da se molimo Bogu, da ga umilostivimo za nas, za sve ljude i za svu prirodu kako bi se priroda sa čovekom, kao krunom svog stvaranja, obožila, a mi ljudi vratili u poznanje istinitog i jedinog Tvorca svega i kako bismo postali bogovi po blagodati, na šta je prizvan svaki čovek - zaključio je vladika Gerasim
SPC
Vladika Gerasim
Njegove reči, pune duhovne dubine, podsetile su vernike na uzvišenost života u Hristu i na odgovornost koju nosimo kao stvorenja Božja. U duhu praznika, okupljeni narod se nakon bogosluženja u bratskoj ljubavi zadržao u sabornosti, proslavljajući svetitelja koji nas svojim životom i delima neprestano poziva da se uspinjemo putem svetosti i vrline.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, vladika David služio arhijerejsku liturgiju, rukopoložio novog đakona, osvetio freskopis i uručio visoko crkveno priznanje za nesebičnu pomoć Crkvi.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
