Vernici su se okupili na molitvenom sabranju, gde je episkop gornjokarlovački u nadahnutoj besedi govorio o tajni vremena, spasenju duše i putu ka svetosti.
U svetlosti praznika Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, srpski narod u Hrvatskoj sabrao se na molitvu u kapeli Svetih dece mučenika Jastrebarskih u Jastrebarskom, gde je svetu arhijerejsku liturgiju služio episkop gornjokarlovački Gerasim.
Tokom svetog bogosluženja, kroz molitvenu tišinu i pojanje, uzneti su prinosi u čast Svetog Vasilija Velikog, svetitelja koji je čitavim svojim bićem bio posvećen Bogu i Njegovim zapovestima. Nakon osvećenja slavskih darova, vladika Gerasim je čestitao praznik vernom narodu, upućujući blagoslov za Novu 2025. godinu milosti Gospodnje.
SPC
Vladika Gerasim
U svojoj besedi, episkop Gerasim je govorio o tajni vremena koje nam je Bog ostavio, ne da ga koristimo na štetu, već na blagoslov, na spasenje duše i iskupljenje našeg bića:
-Gospod nam je ostavio vreme da koristimo na blago naše, na spasenje naše duše, na iskupljenje naše duše. Zato je Gospod vreme stvorio, a ljudi su ga napravili zlim. Kao što je prvi čovek kada je stvoren – Adam, stvoren u raju da živi u raju sa plodovima raznoraznim. A kada je čovek sagrešio i nije ispunio Božje zapovesti nego je pao u greh.
Tada čovek menja ne samo svoju prirodu u kojoj ga je Bog stvorio, nego menja svu prirodu, svu tvar koja je stvorena rukom Božjom tako lepa, prekrasna, veličanstvena. I ta ista priroda se okreće protiv čoveka i postaje čoveku zla, a sve to jer prvi ljudi, Adam i Eva, nisu ispunili Božju zapovest, koja je tada bila samo jedna – ne kušati plodove sa drveta poznanja dobra i zla - istakao je vladika Gerasim, a potom dodao:
SPC
Vladika Gerasim osveštao je slavske darove
No, čovek je napredno biće. On je hteo da bude poput Boga, ali na jedan pogrešan način, način koji nije blagosloven, i zbog tog pogrešno odabranog puta sagrešio je i pao. Međutim, draga braćo i sestre, na nama je da idemo stopama zapovesti Božjih, na nama je da se molimo Bogu, da ga umilostivimo za nas, za sve ljude i za svu prirodu kako bi se priroda sa čovekom, kao krunom svog stvaranja, obožila, a mi ljudi vratili u poznanje istinitog i jedinog Tvorca svega i kako bismo postali bogovi po blagodati, na šta je prizvan svaki čovek - zaključio je vladika Gerasim
SPC
Vladika Gerasim
Njegove reči, pune duhovne dubine, podsetile su vernike na uzvišenost života u Hristu i na odgovornost koju nosimo kao stvorenja Božja. U duhu praznika, okupljeni narod se nakon bogosluženja u bratskoj ljubavi zadržao u sabornosti, proslavljajući svetitelja koji nas svojim životom i delima neprestano poziva da se uspinjemo putem svetosti i vrline.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, vladika David služio arhijerejsku liturgiju, rukopoložio novog đakona, osvetio freskopis i uručio visoko crkveno priznanje za nesebičnu pomoć Crkvi.
Na liturgiji kojom je na praznik Obrezanja Hrisovog i dan Svetog Vasilija Vekilog molitveno proslavljen i početak godine po Julijanskom kalendaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i pozvao vernike na svakodnevno služenje Bogu i rodu.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 30. utorak po Pedesetnici objašnjava kako, kroz duhovnu refleksiju, preobražaj i unutrašnje očišćenje od greha, Nova godina predstavlja početak puta samospoznaje i spasenja, koji bi trebalo da započne upravo u ovom periodu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
