Vernici su se okupili na molitvenom sabranju, gde je episkop gornjokarlovački u nadahnutoj besedi govorio o tajni vremena, spasenju duše i putu ka svetosti.
U svetlosti praznika Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, srpski narod u Hrvatskoj sabrao se na molitvu u kapeli Svetih dece mučenika Jastrebarskih u Jastrebarskom, gde je svetu arhijerejsku liturgiju služio episkop gornjokarlovački Gerasim.
Tokom svetog bogosluženja, kroz molitvenu tišinu i pojanje, uzneti su prinosi u čast Svetog Vasilija Velikog, svetitelja koji je čitavim svojim bićem bio posvećen Bogu i Njegovim zapovestima. Nakon osvećenja slavskih darova, vladika Gerasim je čestitao praznik vernom narodu, upućujući blagoslov za Novu 2025. godinu milosti Gospodnje.
SPC
Vladika Gerasim
U svojoj besedi, episkop Gerasim je govorio o tajni vremena koje nam je Bog ostavio, ne da ga koristimo na štetu, već na blagoslov, na spasenje duše i iskupljenje našeg bića:
-Gospod nam je ostavio vreme da koristimo na blago naše, na spasenje naše duše, na iskupljenje naše duše. Zato je Gospod vreme stvorio, a ljudi su ga napravili zlim. Kao što je prvi čovek kada je stvoren – Adam, stvoren u raju da živi u raju sa plodovima raznoraznim. A kada je čovek sagrešio i nije ispunio Božje zapovesti nego je pao u greh.
Tada čovek menja ne samo svoju prirodu u kojoj ga je Bog stvorio, nego menja svu prirodu, svu tvar koja je stvorena rukom Božjom tako lepa, prekrasna, veličanstvena. I ta ista priroda se okreće protiv čoveka i postaje čoveku zla, a sve to jer prvi ljudi, Adam i Eva, nisu ispunili Božju zapovest, koja je tada bila samo jedna – ne kušati plodove sa drveta poznanja dobra i zla - istakao je vladika Gerasim, a potom dodao:
SPC
Vladika Gerasim osveštao je slavske darove
No, čovek je napredno biće. On je hteo da bude poput Boga, ali na jedan pogrešan način, način koji nije blagosloven, i zbog tog pogrešno odabranog puta sagrešio je i pao. Međutim, draga braćo i sestre, na nama je da idemo stopama zapovesti Božjih, na nama je da se molimo Bogu, da ga umilostivimo za nas, za sve ljude i za svu prirodu kako bi se priroda sa čovekom, kao krunom svog stvaranja, obožila, a mi ljudi vratili u poznanje istinitog i jedinog Tvorca svega i kako bismo postali bogovi po blagodati, na šta je prizvan svaki čovek - zaključio je vladika Gerasim
SPC
Vladika Gerasim
Njegove reči, pune duhovne dubine, podsetile su vernike na uzvišenost života u Hristu i na odgovornost koju nosimo kao stvorenja Božja. U duhu praznika, okupljeni narod se nakon bogosluženja u bratskoj ljubavi zadržao u sabornosti, proslavljajući svetitelja koji nas svojim životom i delima neprestano poziva da se uspinjemo putem svetosti i vrline.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, vladika David služio arhijerejsku liturgiju, rukopoložio novog đakona, osvetio freskopis i uručio visoko crkveno priznanje za nesebičnu pomoć Crkvi.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
