Vernici su se okupili na molitvenom sabranju, gde je episkop gornjokarlovački u nadahnutoj besedi govorio o tajni vremena, spasenju duše i putu ka svetosti.
U svetlosti praznika Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, srpski narod u Hrvatskoj sabrao se na molitvu u kapeli Svetih dece mučenika Jastrebarskih u Jastrebarskom, gde je svetu arhijerejsku liturgiju služio episkop gornjokarlovački Gerasim.
Tokom svetog bogosluženja, kroz molitvenu tišinu i pojanje, uzneti su prinosi u čast Svetog Vasilija Velikog, svetitelja koji je čitavim svojim bićem bio posvećen Bogu i Njegovim zapovestima. Nakon osvećenja slavskih darova, vladika Gerasim je čestitao praznik vernom narodu, upućujući blagoslov za Novu 2025. godinu milosti Gospodnje.
SPC
Vladika Gerasim
U svojoj besedi, episkop Gerasim je govorio o tajni vremena koje nam je Bog ostavio, ne da ga koristimo na štetu, već na blagoslov, na spasenje duše i iskupljenje našeg bića:
-Gospod nam je ostavio vreme da koristimo na blago naše, na spasenje naše duše, na iskupljenje naše duše. Zato je Gospod vreme stvorio, a ljudi su ga napravili zlim. Kao što je prvi čovek kada je stvoren – Adam, stvoren u raju da živi u raju sa plodovima raznoraznim. A kada je čovek sagrešio i nije ispunio Božje zapovesti nego je pao u greh.
Tada čovek menja ne samo svoju prirodu u kojoj ga je Bog stvorio, nego menja svu prirodu, svu tvar koja je stvorena rukom Božjom tako lepa, prekrasna, veličanstvena. I ta ista priroda se okreće protiv čoveka i postaje čoveku zla, a sve to jer prvi ljudi, Adam i Eva, nisu ispunili Božju zapovest, koja je tada bila samo jedna – ne kušati plodove sa drveta poznanja dobra i zla - istakao je vladika Gerasim, a potom dodao:
SPC
Vladika Gerasim osveštao je slavske darove
No, čovek je napredno biće. On je hteo da bude poput Boga, ali na jedan pogrešan način, način koji nije blagosloven, i zbog tog pogrešno odabranog puta sagrešio je i pao. Međutim, draga braćo i sestre, na nama je da idemo stopama zapovesti Božjih, na nama je da se molimo Bogu, da ga umilostivimo za nas, za sve ljude i za svu prirodu kako bi se priroda sa čovekom, kao krunom svog stvaranja, obožila, a mi ljudi vratili u poznanje istinitog i jedinog Tvorca svega i kako bismo postali bogovi po blagodati, na šta je prizvan svaki čovek - zaključio je vladika Gerasim
SPC
Vladika Gerasim
Njegove reči, pune duhovne dubine, podsetile su vernike na uzvišenost života u Hristu i na odgovornost koju nosimo kao stvorenja Božja. U duhu praznika, okupljeni narod se nakon bogosluženja u bratskoj ljubavi zadržao u sabornosti, proslavljajući svetitelja koji nas svojim životom i delima neprestano poziva da se uspinjemo putem svetosti i vrline.
Episkop gornjokarlovački Gerasim služio je liturgiju pod vedrim nebom, blagosiljao slavski kolač i žito, ulivši nadu sabranim vernicima, svedocima snage pravoslavlja koje opstaje u svakom srcu i sećanju, uprkos nepravdama i progonima.
Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 25. nedelju po Duhovima govori o tome kako Hristos useljava mir i razumevanje u svakodnevni život svakog čoveka.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, vladika David služio arhijerejsku liturgiju, rukopoložio novog đakona, osvetio freskopis i uručio visoko crkveno priznanje za nesebičnu pomoć Crkvi.
Na liturgiji kojom je na praznik Obrezanja Hrisovog i dan Svetog Vasilija Vekilog molitveno proslavljen i početak godine po Julijanskom kalendaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i pozvao vernike na svakodnevno služenje Bogu i rodu.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 30. utorak po Pedesetnici objašnjava kako, kroz duhovnu refleksiju, preobražaj i unutrašnje očišćenje od greha, Nova godina predstavlja početak puta samospoznaje i spasenja, koji bi trebalo da započne upravo u ovom periodu.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
