Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
U srcu Baranje, u selu Jagodnjak, svečano je proslavljen praznik Svetog Nikolaja Mirlikijskog, zaštitnika moreplovaca, putnika i dece, ali i jednog od najpoštovanijih svetitelja među Srbima. U hramu posvećenom ovom velikom ugodniku Božjem, svetu arhijerejsku liturgiju služio je preosvećeni episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim, okružen vernicima koji su došli da zajednički uznesu molitve Svetom Nikoli, čuvaru i zastupniku pred Bogom.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Vladika Heruvim osveštao je slavske darove u hramu Svetog Nikole u baranjskom selu Jagodnjak
Episkop Heruvim je u svojoj besedi podsetio verni narod na veličinu i značaj života i dela Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca:
- Veliko je delo koje je činio Sveti Nikolaj Mirlikijski, velika su dela njegova zapamćena u žitiju. Njegova ljubav prema Bogu i Crkvi Božjoj, njegova revnost za veru i čuvanje njene čistote, pokazuju nam šta znači biti istinski sledbenik Hristov.
Praznična atmosfera u Jagodnjaku nije bila samo odraz liturgijskog sabranja, već i živa potvrda tradicije koja živi u srcima Srba u Hrvatskoj. Sveta liturgija, kao centar duhovnog života, ponovo je podsetila prisutne na značaj svetog pričešća kao temelja vere i života u Hristu.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Liturgijsko sabranje u hramu Svetog Nikole u Baranji
- Svakodnevno treba da se saraspinjemo i savaskrsavamo sa Hristom. Sveta liturgija je mesto gde se to dešava, gde se susrećemo sa Hristom i primamo punoću blagodati Božje - poručui je vladika Heruvim.
Vladika je naglasio i značaj jedinstva i ljubavi među ljudima:
- Kaže se da danas pola Srba slavi, a pola ide na slavu. Taj običaj nije samo deo naše tradicije, već izraz naše vere i naše potrebe da budemo jedno u ljubavi i veri.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Posle svete liturgije, vernisi su se pričestili
Praznik Svetog Nikole bio je prilika da verni u Jagodnjaku i širom Baranje obnove svoju veru i osete radost zajedničkog duhovnog života. Episkop Heruvim je uputio blagoslove svima koji su Svetog Nikolu proslavili kao svoju krsnu slavu:
- Svima vama koji danas u svojim domovima slavite Svetog oca Nikolu kao svoju krsnu slavu želim da uvek u radosti dočekujete i slavite sa svojim najmilijima. Živi, srećni i blagosloveni bili! Amin.
Svečanosti su prisustvovali i sveštenici koji su sasluživali episkopu: protojerej-stavrofor Slobodan Majkić i protođakon Vojislav Nikolić. Zajednička molitva i liturgijsko slavlje poslali su snažnu poruku vere, nade i ljubavi koja povezuje srpski narod u Baranji i u čitavoj Hrvatskoj.
Na ovom događaju ispunjenom duhovnošću i zajedništvom, episkop osiječkopoljski i baranjski Heruvim naglasio je značaj Baranje kao mesta gde se susreću različitosti koje se nadopunjuju, istakavši važnost očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u tom regionu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
Posle svete liturgije u obnovljenom hramu Preobraženja Gospodnjeg, poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o čudesnoj priči o Milostivom Samarjaninu i pozvao sve vernike na preispitivanje sopstvene spremnosti da budu bližnji onima u nevolji.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
