Na praznik Svetog Nikole, episkop osječkopoljski i baranjski služio je liturgiju u hramu posvećenom ovom svecu u selu Jagodnjak, ističući značaj vere, zajedništva i čuda Božje ljubavi.
U srcu Baranje, u selu Jagodnjak, svečano je proslavljen praznik Svetog Nikolaja Mirlikijskog, zaštitnika moreplovaca, putnika i dece, ali i jednog od najpoštovanijih svetitelja među Srbima. U hramu posvećenom ovom velikom ugodniku Božjem, svetu arhijerejsku liturgiju služio je preosvećeni episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim, okružen vernicima koji su došli da zajednički uznesu molitve Svetom Nikoli, čuvaru i zastupniku pred Bogom.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Vladika Heruvim osveštao je slavske darove u hramu Svetog Nikole u baranjskom selu Jagodnjak
Episkop Heruvim je u svojoj besedi podsetio verni narod na veličinu i značaj života i dela Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca:
- Veliko je delo koje je činio Sveti Nikolaj Mirlikijski, velika su dela njegova zapamćena u žitiju. Njegova ljubav prema Bogu i Crkvi Božjoj, njegova revnost za veru i čuvanje njene čistote, pokazuju nam šta znači biti istinski sledbenik Hristov.
Praznična atmosfera u Jagodnjaku nije bila samo odraz liturgijskog sabranja, već i živa potvrda tradicije koja živi u srcima Srba u Hrvatskoj. Sveta liturgija, kao centar duhovnog života, ponovo je podsetila prisutne na značaj svetog pričešća kao temelja vere i života u Hristu.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Liturgijsko sabranje u hramu Svetog Nikole u Baranji
- Svakodnevno treba da se saraspinjemo i savaskrsavamo sa Hristom. Sveta liturgija je mesto gde se to dešava, gde se susrećemo sa Hristom i primamo punoću blagodati Božje - poručui je vladika Heruvim.
Vladika je naglasio i značaj jedinstva i ljubavi među ljudima:
- Kaže se da danas pola Srba slavi, a pola ide na slavu. Taj običaj nije samo deo naše tradicije, već izraz naše vere i naše potrebe da budemo jedno u ljubavi i veri.
Foto: SPC / Eparhija osječkopoljska i baranjska
Posle svete liturgije, vernisi su se pričestili
Praznik Svetog Nikole bio je prilika da verni u Jagodnjaku i širom Baranje obnove svoju veru i osete radost zajedničkog duhovnog života. Episkop Heruvim je uputio blagoslove svima koji su Svetog Nikolu proslavili kao svoju krsnu slavu:
- Svima vama koji danas u svojim domovima slavite Svetog oca Nikolu kao svoju krsnu slavu želim da uvek u radosti dočekujete i slavite sa svojim najmilijima. Živi, srećni i blagosloveni bili! Amin.
Svečanosti su prisustvovali i sveštenici koji su sasluživali episkopu: protojerej-stavrofor Slobodan Majkić i protođakon Vojislav Nikolić. Zajednička molitva i liturgijsko slavlje poslali su snažnu poruku vere, nade i ljubavi koja povezuje srpski narod u Baranji i u čitavoj Hrvatskoj.
Na ovom događaju ispunjenom duhovnošću i zajedništvom, episkop osiječkopoljski i baranjski Heruvim naglasio je značaj Baranje kao mesta gde se susreću različitosti koje se nadopunjuju, istakavši važnost očuvanja kulturnog i duhovnog nasleđa Srba u tom regionu.
Verni narod iz vukovarskog kraja, prisustvovao je liturgiji na praznik Svete prepodobnomučenice Paraskeve, čuvajući tradiciji uz trenutke duhovnog osnaženja i zajedništva koji će im ostati u sećanju.
Posle svete liturgije u obnovljenom hramu Preobraženja Gospodnjeg, poglavar SPC je u svojoj besedi govorio o čudesnoj priči o Milostivom Samarjaninu i pozvao sve vernike na preispitivanje sopstvene spremnosti da budu bližnji onima u nevolji.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Dečji rečnik, nekada pun radoznalih pitanja i igre, danas sve više podseća na sirov vokabular odraslih, koji deca usvajaju bez razumevanja težine i značenja izgovorenih reči.
Muftija Jusufspahić predstavlja Srbiju u Kairu na skupu najvećih islamskih učenjaka, gde će se raspravljati o uticaju tehnologije na tumačenje vere i otvoriti vrata studentima za školovanje na Univerzitetu Al-Azhar.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
U hramu u Bijelom Brdu, mestu koje i danas čuva zavet predaka, episkop osečkopoljski i baranjski predvodio je liturgiju i održao besedu koja osvetljava put kroz tamu savremenog sveta, podsećajući na progon hrišćana i snagu ljubavi kao poslednje bojište dobra.
Tokom kanonske posete Eparhiji osječkopoljskoj i baranjskoj, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj svetinja i zajedništva, pozivajući sve na jedinstvo i razumevanje u ljubavi.
U crkvi Lazarici, iz koje je srpska vojska krenula ka Kosovu, služena je liturgija, a pomen svim stradalim junacima i litija do Spomenika kosovskim vitezovima sabrali su arhijereje, monahe, vojnike, državnike i verni narod.
Na centralnom obeležavanju Vidovdana u manastiru Ravanici, patrijarh srpski poručio je vernicima da svetost Kosova nije prošlost već poziv za spasenje duše i život u Hristovoj ljubavi.
Obred Havdale se izvodi subotom uveče, po završetku Šabata, što je trenutak kada nastupi noć - odnosno kada na nebu postanu vidljive tri srednje zvezde.
Vernici su telima branili svog duhovnika, sveštenstvo je blokiralo put policiji, a Mikael Adžapahjan je sa mirom u glasu poručio da pretnja Jerevanu ne dolazi od njega, već iz samog vrha vlasti.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
Ova izuzetno hranljiva čorba vekovima je služila ne samo za utolu gladi, već i kao simbol vere, posta i zahvalnosti — jelo koje spaja telo i duh kroz molitvu i tradiciju.
