Muslimani urok smatraju stvarnim fenomenom od kojeg može zaštititi čuvanjem privatnosti i neiskazivanjem svojih blagodatí, jer zavidnost može izazvati ozbiljne posledice poput bolesti, smrti ili rastava brakova. Hafiz Almir Kapić ističe da je urok opasan i da je važno paziti s kim i kada delimo svoje uspehe, kako bismo se zaštitili od njegovih negativnih dejstava.
Urok u islamu predstavlja „otrovne strelice“ koje izlaze od zavidnika ili uzročnika uroka i usmerene su prema osobi kojoj se zavidi. Ponekad ove strelice deluju na čoveka, a ponekad ne. Ako osoba nema zaštitu, onda je pogode, dok, ako se zaštiti, one nemaju nikakav uticaj na nju. Urok koji pogađa ljude rezultat je zavidnosti ili preterane zadivljenosti nečim, koja nije propraćena spominjanjem Alaha.
Almir Kapić hafiz (osoba koja napamet zna celi Kuran ), ističe da je urok stvaran i da se od njega možemo zaštititi tako što ćemo čuvati svoju privatnost. Naglašava da dejstva uroka mogu biti fatalna i da su odgovorni za brojne smrti, bolesti i rastave brakova.
- Znate li koliko u mezarima (grobovima) naše prelepe Bosne i Hercegovine leži tela koja su putem uroka izgubila život? Znate li koliko ljudi u bolnici leži zbog uroka? Znate li koliko je brakova rastavljeno zbog urorka? - upitao je hafiz Kapić.
Objašnjava da i pored dobre volje da nekom objasnimo nešto i otkrijemo mu deo svoje privatnosti, to nije uvek najbolje rešenje.
- Vrlo je opasno i treba paziti kada i sa kime pričamo o svojim blagodatima - tvrdi Kapić i dodaje da urok nije izmišljotina već realna stvar, koja može ozbiljno da naškodi onome ka kome je usmeren.
- Kome sliku pozati i kome se pohvaliti za svoj napredak? Jer urok je istina i ako želimo da se zaštitimo od uroka, prva metoda zaštite od uroka je da zaštitiš sebe tj. da ne pokazuješ svoje blagodeti, da ih ne nudiš na pijaci - objasnio je Almir Kapić hafiz.
Da bi muslimani zaštititli decu od uroka, Kafić navodi šta treba da urade, pre nego što ih izvede napolje.
- Kada izađete u šetnju sa svojim detetom, kada vaše dete pođe u školu ili ga izvedete napolje stavite desni dlan na čelo vašeg deteta i recite molitvu "U ime Alaha (tri puta) utičem se Alahu za tebe, utičem se Alahu za tebe od svakog prokletog šejtana, od svake brige i od zavidnog oka koje te može ureći" - zaključio je hafiz Kapić.
Neverovatnu priču o otkrivanju hrišćanstva otkrio je musliman, kome se prema njegovim rečima prikazao sin Božiji i poručio mu "da mu je sve oprošteno".
Čačani još uvek na ovom mestu pale sveće u znak sećanja na žrtve svih ratova i ratnika koji su umrli, svaki za svoju otadzbinu.
Ovaj značajni događaj, koji se održao od 11. do 14. novembra 2024. godine u Beogradu, okupio je visoke zvaničnike i predstavnike verskih zajednica iz obe zemlje.
Snovi o umrlim osobama u islamu imaju višeslojna značenja, a islamski učenjaci kroz istoriju razvili su detaljna tumačenja ovih snova.
Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
U suri El Mulk, ajeti o Milostivom i presušenoj vodi otkrivaju koliko je čovek krhak bez Božije providnosti.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
