Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Vernici se često pitaju šta da rade kada se tokom posta suočavaju s problemima zbog umora i obaveza.
Na primer, mnogi rade, uče i malo spavaju, što im otežava da se pridržavaju posta na pravi način. Iako dozvoljavaju sebi da koriste biljno ulje, prže hranu i piju vitamine, ipak osećaju slabost i nemoć, pa im je teško da obavljaju svoje svakodnevne zadatke, kako fizički, tako i mentalno.
Takođe, imaju problem da se koncentrišu, čak ni pravilo ne mogu da pročitaju lekcije ispred sebe, ako su u pitanju studenti.
U neimanju duhovnika s kojim bi se posavetovali, odgovarajući upravo na ove nedoumice vernika javan odgovor je dao Afanasije Gumerov, ruski monah iz Sretenjskog manastira.
"Pre svega, pohvalna je želja da sledite svete zakone Crkve. Gospod prihvata svaku iskrenu žrtvu. Želim da vam savetujem da telesni post i molitveni pravilo obavljate prema svojim snagama. Istina, nije uvek lako odrediti ovu meru. Jedan od pokazatelja da pravilno usmeravamo svoj život je unutrašnje zadovoljstvo, radosno stanje i mir u duši.
U toj telesnoj nemoći, o kojoj pišete, možete koristiti bilo koju posnu hranu, ne odričući se od biljnih ulja. Količinu hrane takođe odredite razumno. Kada snage nisu dovoljne, trpe naši poslovi koje moramo da obavljamo.
To je hrišćanski dug. Najvažniji je duhovni post: zahvalnost Bogu za sve, miran i ljubazan odnos prema ljudima, čistota misli i osećanja, mudro čuvanje jezika. Molitveni pravilo takođe prilagodite tako da ostane vremena za odmor. Inače će se nakupiti umor. Centar našeg života treba da bude ispunjenje evanđelskih zapovesti".
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE: Duhovna tribina portala religija.rs
Danas počinje Veliki post u susret Vaskrsu. Ovaj period predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme vernika za proslavu Hristovog vaskrsenja. Ukusna i hranljiva alternativa klasičnom sosu, spoj sočiva, začina i paradajz sosa donosi bogatstvo ukusa i savršen balans tokom posta. Prvu arhijerejsku liturgiju u nedovršenom hramu Presvete Trojice u Vlasenici, služio je mitropolit Hrizostom, a sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković. U Nedelju krsnopoklonu, svetitelj jasno poručuje da bez krsnog znamenja nema istinskog hoda za Gospodom – jer se upravo kroz stradanje duša čisti i priprema za večnu radost.
Shutterstock
Duhovna riznica
09:35 | 03.03.2025
DANAS JE POČEO VELIKI POST: Ovo su pravila kojih se treba držati, sveštenik upozorava da nipošto ne činimo jednu stvar
Posni recepti
08:41 | 09.03.2025
ZABORAVLJENO BLAGO KOJE VRAĆA ENERGIJU I TOPLINU NA TRPEZU: Posni bolonjeze od sočiva – ukus koji osvaja srca!
Duhovna riznica
10:27 | 18.03.2025
"ZAŠTO STE ME ZABORAVILI": Svetinja dugo čekala da zasija, a sada je puna vernika koji se tu mole
Duhovna riznica
05:00 | 23.03.2025
"AKO NEMAŠ KRST, NISI HRIŠĆANIN!": Sveti Teofan Zatvornik otkriva zašto su iskušenja neminovna na putu vere
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
