Danas počinje Veliki post u susret Vaskrsu. Ovaj period predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme vernika za proslavu Hristovog vaskrsenja.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu u ponoć je počeo Veliki ili Časni post, koji traje sedam nedelja, tj. od 3. marta 2025. godine, i trajaće do Vaskrsa koji se ove godine obeležava 20. aprila. Ovaj period predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme vernika za proslavu Hristovog vaskrsenja.
Naziva se Veliki post zbog važnosti i dužine trajanja, ali i Časni, jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik - Vaskrs. Duhovni post podrazumeva odricanje od grešnih i zlih misli, dok se telesni post odnosi na udržavanje od alkoholnih pića i hrane životinjskog porekla.
Prema verovanju, prva osoba koja je držala Uskršnji post bio je sam Isus Hrist, koji se dugo pre smrti uzdržavao od hrane i pića, nakon čega su njegovi sledbenici počeli da poste u susret Vaskrsu.
Uskršnji post je najstroži, a dozvoljava vino i ulje samo subotom, nedeljom i na Mladence, odnosno ribu na Cveti i Blagovesti, dok se svih ostalih dana posti „na vodi”. Prva tri dana prve nedelje Velikog uskršnjeg posta se posebno strogo posti.
To isto važi i za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi”, osim Velikog četvrtka kada je dozvoljeno ulje i vino.
Na Veliki petak uzdržavamo se od jela i pića sve do iznošenja plaštanice oko 15 časova. Strogo se posti i na Veliku subotu.
Post je veoma važan za duhovni i telesni život, to je vreme kada se u svemu pronalazi mera i prvi je korak na putu spasenja. Bez duhovnog posta, kažu sveštenici, sam telesni post Bog ne prihvata. Post najpre ima duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.
Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna.
Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post bilo potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički, a o tome je za portal religija.rs pričao Aleksandar Bojanić - teolog.
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiče ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bi vernici slušajući delove iz Svetog pisma duhovno pripremili sebe za post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje pre očeve smrti, a to je tada bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, znajući da kod njega uvek ima utočište - rekao je tada sagovornik našeg portala, a više o pripremi za Veliki post pročitajte u posebnoj vesti.
U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.
Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Stefan Jovanović, sveštenik Bogorodične crkve u Zemunu, ističe da tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, kako bi dostojno dočekali najveći hrišćanski praznik.
- Post se ne treba zadržati samo na telesnom nivou, niti pak treba da se usmeri samo na duhovnu stranu, potpuno zanemarujući telesni aspekt čovekov. Crkva gleda na čoveka holistički, sa dušom i telom, te svaka redukcija nije u skladu sa etosom i učenjem Crkve - rekao je otac Jovanović.
On ističe da post obuhvata celog čoveka i tiče se kultivisanja cele njegove ličnosti, njegovog srca i njegovog celokupnog preobražaja u Hristu, a ne samo nekih izdvojenih delova.
- Ovo je očigledno na mnogobrojnim bogosluženjima koja imamo u ovom postu, a naročito u ovoj prvoj sedmici. U postu se borbom sa strastima zapravo borimo protiv svoje samodovoljnosti i samoživosti, oslobađamo se od egoizma i tako stvaramo prostor za Boga i bližnje u sebi - kazao je otac Jovanović.
Lišavanje hrane i borba sa strastima, ukazuje on, ovo treba da ima za cilj, a ne da bude svrha samo po sebi, kako naš post ne bi bio licemeran i farisejski.
- Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik - rekao je otac Jovanović.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Šta znači post kao „mati celomudrenosti“ i kako nas odvaja od lutanja u grehovnim strastima? Sveti Teofan Zatvornik otkriva duhovnu suštinu ovog svetog perioda i poziva na unutrašnju promenu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, a očekivanja su sve veća, mnogi se osećaju izgubljeno i bez izlaza.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, a očekivanja su sve veća, mnogi se osećaju izgubljeno i bez izlaza.
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Njegov značaj za hrišćansku Crkvu 2. veka može se sravniti sa značajem Svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu 4. veka.
Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
