Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Sedmica bludnog sina je počela 10. februara i ovo je nedelja u kojoj se ne posti. Da bismo mogli da ispostimo Veliki Vaskršnji post, koji počinje 3. marta i traje do 19. aprila, prvo se pripremamo duhovnim poukama, ali i postepenim uzdržavanjem od mrsne hrane, kroz četiri sedmice, kojima prethodi sedmica Zakeja.
Četiri sedmice uoči Vaskršnjeg posta
Sedmica mitra i fariseja
Sedmica bludnog sina ili milostivog oca
Mesopusna sedmica
Siropusna sedmica
Aleksandar Bojanić, teolog, objašnjava za portal religija.rs šta zapravo znače ove sedmice ističući njihovu važnost kao pripremu za duhovni i telesni post..
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiče ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bi vernici slušajući delove iz Svetog pisma duhovno pripremili sebe za post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje pre očeve smrti, a to je tada bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, znajući da kod njega uvek ima utočište.
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiču ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bise vernici slušajući delove iz Svetog pisma u tim nedeljama pripremali na taj način za sam post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje, što u to vreme bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, jer zna da kod oca uvek ima utočište.
- Videvši sina koji mu dolazi u susret otac trči ka njemu, iako je stariji i trebalo bi da bude obrnuto. Ovde je situacija drugačija i to je metafora za Boga koji isto tako hita prema nama. On izlazi iz svoje zone komfora i idući ka sinu daje mu sve. U hrišćanstvu Bog dolazi ka nama i to je pouka ove priče.
printskrin TV Studio B
Aleksandar Bojanić
Budući da se u ovoj nedelji ne posti teolog objašnjava da li se na kraju nedelje pričešćujemo.
- U ovoj sedmici se ne posti (ni petak i sreda). Pričešće se u ovom slučaju reguliše sa duhovnicima, trebalo bi da oni koji su kršteni i vode redovni liturgijski život, redovno odlaze na ispovedanje i poste (sredu i petak) primaju pričešće normalno.
- Zatim sledi mesopusna nedelja, kada se čita deo iz Jevanđelja o Strašnom sudu, a nakon nje siropusna nedelju kada se čita deo Jevanđelja o praštanju. Mesopusna nedelja je poslednja nedelja, u pripremi, kada se jede meso, nakon toga kreće siropusna nedelja kad se ne jede meso. Tokom siropusne nedelje se takođe ne posti, ali se tada ne jede meso.Poslednji dan siropusne nedelje treba tražiti oprost od bližnjih. Trebalo bi da se izmirimo i tako izmireni uđemo u post.Tako ćemo ugoditi Bogu, jer ne možemo voleti Boga, koga ne vidimo, ako se ne izmirimo i ne volimo bližnje koji su pored nas - pojašnjava teolog Bojanić za religiju.rs
Kako kaže, prema drevnim crkvenim predanjima, tada su se monasi pozdravljali i odlazili u pustinje da poste.
- Dešavalo se da se neko ne vrati, jer je pustinja surova, pa su se zato pozdravljali. Pevali su pashalne sihire i sastajali se posle Lazareve subote, šest nedelja nakon posta - pojašnjava sagovornik.
Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Nemojte da vas uplaši ovo “ozbiljan post”. Treba da shvatimo ozbiljnost posta naravno, ali ne kroz strah, pravila i zakone, nego kroz suštinu.
Važno je da se na borbu fokusiramo dan po dan, a ove pripremne nedelje će nam pomoći da shvatimo zašto je post važan i zašto uopšte postimo.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Maksima Ispovednika po starom i Svetog pravednog Simeona Bogoprimca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Blaža (Vlaha), dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
