Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Sedmica bludnog sina je počela 10. februara i ovo je nedelja u kojoj se ne posti. Da bismo mogli da ispostimo Veliki Vaskršnji post, koji počinje 3. marta i traje do 19. aprila, prvo se pripremamo duhovnim poukama, ali i postepenim uzdržavanjem od mrsne hrane, kroz četiri sedmice, kojima prethodi sedmica Zakeja.
Četiri sedmice uoči Vaskršnjeg posta
Sedmica mitra i fariseja
Sedmica bludnog sina ili milostivog oca
Mesopusna sedmica
Siropusna sedmica
Aleksandar Bojanić, teolog, objašnjava za portal religija.rs šta zapravo znače ove sedmice ističući njihovu važnost kao pripremu za duhovni i telesni post..
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiče ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bi vernici slušajući delove iz Svetog pisma duhovno pripremili sebe za post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje pre očeve smrti, a to je tada bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, znajući da kod njega uvek ima utočište.
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiču ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bise vernici slušajući delove iz Svetog pisma u tim nedeljama pripremali na taj način za sam post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje, što u to vreme bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, jer zna da kod oca uvek ima utočište.
- Videvši sina koji mu dolazi u susret otac trči ka njemu, iako je stariji i trebalo bi da bude obrnuto. Ovde je situacija drugačija i to je metafora za Boga koji isto tako hita prema nama. On izlazi iz svoje zone komfora i idući ka sinu daje mu sve. U hrišćanstvu Bog dolazi ka nama i to je pouka ove priče.
printskrin TV Studio B
Aleksandar Bojanić
Budući da se u ovoj nedelji ne posti teolog objašnjava da li se na kraju nedelje pričešćujemo.
- U ovoj sedmici se ne posti (ni petak i sreda). Pričešće se u ovom slučaju reguliše sa duhovnicima, trebalo bi da oni koji su kršteni i vode redovni liturgijski život, redovno odlaze na ispovedanje i poste (sredu i petak) primaju pričešće normalno.
- Zatim sledi mesopusna nedelja, kada se čita deo iz Jevanđelja o Strašnom sudu, a nakon nje siropusna nedelju kada se čita deo Jevanđelja o praštanju. Mesopusna nedelja je poslednja nedelja, u pripremi, kada se jede meso, nakon toga kreće siropusna nedelja kad se ne jede meso. Tokom siropusne nedelje se takođe ne posti, ali se tada ne jede meso.Poslednji dan siropusne nedelje treba tražiti oprost od bližnjih. Trebalo bi da se izmirimo i tako izmireni uđemo u post.Tako ćemo ugoditi Bogu, jer ne možemo voleti Boga, koga ne vidimo, ako se ne izmirimo i ne volimo bližnje koji su pored nas - pojašnjava teolog Bojanić za religiju.rs
Kako kaže, prema drevnim crkvenim predanjima, tada su se monasi pozdravljali i odlazili u pustinje da poste.
- Dešavalo se da se neko ne vrati, jer je pustinja surova, pa su se zato pozdravljali. Pevali su pashalne sihire i sastajali se posle Lazareve subote, šest nedelja nakon posta - pojašnjava sagovornik.
Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Nemojte da vas uplaši ovo “ozbiljan post”. Treba da shvatimo ozbiljnost posta naravno, ali ne kroz strah, pravila i zakone, nego kroz suštinu.
Važno je da se na borbu fokusiramo dan po dan, a ove pripremne nedelje će nam pomoći da shvatimo zašto je post važan i zašto uopšte postimo.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Postavljen prvi deo krsta na vrh centralne kule Isusa Hrista – bazilika Sagrada Familija sada je visoka 162,91 metar, a do 2026. dostizaće 172 metra, kada će biti dovršena u čast stogodišnjice smrti Antonija Gaudija.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U svetinji pored Dunava, gde su vekovima ćutale monaške molitve, postrig monaha Nestora označio je novo poglavlje u istoriji ovog drevnog manastirskog kompleksa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
