Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Sedmica bludnog sina je počela 10. februara i ovo je nedelja u kojoj se ne posti. Da bismo mogli da ispostimo Veliki Vaskršnji post, koji počinje 3. marta i traje do 19. aprila, prvo se pripremamo duhovnim poukama, ali i postepenim uzdržavanjem od mrsne hrane, kroz četiri sedmice, kojima prethodi sedmica Zakeja.
Četiri sedmice uoči Vaskršnjeg posta
Sedmica mitra i fariseja
Sedmica bludnog sina ili milostivog oca
Mesopusna sedmica
Siropusna sedmica
Aleksandar Bojanić, teolog, objašnjava za portal religija.rs šta zapravo znače ove sedmice ističući njihovu važnost kao pripremu za duhovni i telesni post..
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiče ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bi vernici slušajući delove iz Svetog pisma duhovno pripremili sebe za post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje pre očeve smrti, a to je tada bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, znajući da kod njega uvek ima utočište.
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiču ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bise vernici slušajući delove iz Svetog pisma u tim nedeljama pripremali na taj način za sam post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje, što u to vreme bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, jer zna da kod oca uvek ima utočište.
- Videvši sina koji mu dolazi u susret otac trči ka njemu, iako je stariji i trebalo bi da bude obrnuto. Ovde je situacija drugačija i to je metafora za Boga koji isto tako hita prema nama. On izlazi iz svoje zone komfora i idući ka sinu daje mu sve. U hrišćanstvu Bog dolazi ka nama i to je pouka ove priče.
printskrin TV Studio B
Aleksandar Bojanić
Budući da se u ovoj nedelji ne posti teolog objašnjava da li se na kraju nedelje pričešćujemo.
- U ovoj sedmici se ne posti (ni petak i sreda). Pričešće se u ovom slučaju reguliše sa duhovnicima, trebalo bi da oni koji su kršteni i vode redovni liturgijski život, redovno odlaze na ispovedanje i poste (sredu i petak) primaju pričešće normalno.
- Zatim sledi mesopusna nedelja, kada se čita deo iz Jevanđelja o Strašnom sudu, a nakon nje siropusna nedelju kada se čita deo Jevanđelja o praštanju. Mesopusna nedelja je poslednja nedelja, u pripremi, kada se jede meso, nakon toga kreće siropusna nedelja kad se ne jede meso. Tokom siropusne nedelje se takođe ne posti, ali se tada ne jede meso.Poslednji dan siropusne nedelje treba tražiti oprost od bližnjih. Trebalo bi da se izmirimo i tako izmireni uđemo u post.Tako ćemo ugoditi Bogu, jer ne možemo voleti Boga, koga ne vidimo, ako se ne izmirimo i ne volimo bližnje koji su pored nas - pojašnjava teolog Bojanić za religiju.rs
Kako kaže, prema drevnim crkvenim predanjima, tada su se monasi pozdravljali i odlazili u pustinje da poste.
- Dešavalo se da se neko ne vrati, jer je pustinja surova, pa su se zato pozdravljali. Pevali su pashalne sihire i sastajali se posle Lazareve subote, šest nedelja nakon posta - pojašnjava sagovornik.
Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Nemojte da vas uplaši ovo “ozbiljan post”. Treba da shvatimo ozbiljnost posta naravno, ali ne kroz strah, pravila i zakone, nego kroz suštinu.
Važno je da se na borbu fokusiramo dan po dan, a ove pripremne nedelje će nam pomoći da shvatimo zašto je post važan i zašto uopšte postimo.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
