Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Sedmica bludnog sina je počela 10. februara i ovo je nedelja u kojoj se ne posti. Da bismo mogli da ispostimo Veliki Vaskršnji post, koji počinje 3. marta i traje do 19. aprila, prvo se pripremamo duhovnim poukama, ali i postepenim uzdržavanjem od mrsne hrane, kroz četiri sedmice, kojima prethodi sedmica Zakeja.
Četiri sedmice uoči Vaskršnjeg posta
Sedmica mitra i fariseja
Sedmica bludnog sina ili milostivog oca
Mesopusna sedmica
Siropusna sedmica
Aleksandar Bojanić, teolog, objašnjava za portal religija.rs šta zapravo znače ove sedmice ističući njihovu važnost kao pripremu za duhovni i telesni post..
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiče ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bi vernici slušajući delove iz Svetog pisma duhovno pripremili sebe za post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje pre očeve smrti, a to je tada bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, znajući da kod njega uvek ima utočište.
- Post se sastoji od duhovne dimenzije, odnosno molitve koja je upućena na duhovni preobražaj čoveka, ali i i telesne, koja se tiču ishrane. Upravo zato postoje i pripremne nedelje, kao bise vernici slušajući delove iz Svetog pisma u tim nedeljama pripremali na taj način za sam post. Nedelja o zabludelom sinu tj. nedelja o milostivom ocu pripoveda o sinu koji je od oca tražio imanje, što u to vreme bilo nezamislivo - jer ga na taj način proglašava mrtvim. Nakon što je sve prokockao on se vraća svom ocu, jer zna da kod oca uvek ima utočište.
- Videvši sina koji mu dolazi u susret otac trči ka njemu, iako je stariji i trebalo bi da bude obrnuto. Ovde je situacija drugačija i to je metafora za Boga koji isto tako hita prema nama. On izlazi iz svoje zone komfora i idući ka sinu daje mu sve. U hrišćanstvu Bog dolazi ka nama i to je pouka ove priče.
printskrin TV Studio B
Aleksandar Bojanić
Budući da se u ovoj nedelji ne posti teolog objašnjava da li se na kraju nedelje pričešćujemo.
- U ovoj sedmici se ne posti (ni petak i sreda). Pričešće se u ovom slučaju reguliše sa duhovnicima, trebalo bi da oni koji su kršteni i vode redovni liturgijski život, redovno odlaze na ispovedanje i poste (sredu i petak) primaju pričešće normalno.
- Zatim sledi mesopusna nedelja, kada se čita deo iz Jevanđelja o Strašnom sudu, a nakon nje siropusna nedelju kada se čita deo Jevanđelja o praštanju. Mesopusna nedelja je poslednja nedelja, u pripremi, kada se jede meso, nakon toga kreće siropusna nedelja kad se ne jede meso. Tokom siropusne nedelje se takođe ne posti, ali se tada ne jede meso.Poslednji dan siropusne nedelje treba tražiti oprost od bližnjih. Trebalo bi da se izmirimo i tako izmireni uđemo u post.Tako ćemo ugoditi Bogu, jer ne možemo voleti Boga, koga ne vidimo, ako se ne izmirimo i ne volimo bližnje koji su pored nas - pojašnjava teolog Bojanić za religiju.rs
Kako kaže, prema drevnim crkvenim predanjima, tada su se monasi pozdravljali i odlazili u pustinje da poste.
- Dešavalo se da se neko ne vrati, jer je pustinja surova, pa su se zato pozdravljali. Pevali su pashalne sihire i sastajali se posle Lazareve subote, šest nedelja nakon posta - pojašnjava sagovornik.
Kao što je pred svaki trening neophodno da se zagrejemo kako se ne bismo povredili, tako je pred ovako ozbiljan post potrebno da se pripremimo i mentalno i fizički.
Nemojte da vas uplaši ovo “ozbiljan post”. Treba da shvatimo ozbiljnost posta naravno, ali ne kroz strah, pravila i zakone, nego kroz suštinu.
Važno je da se na borbu fokusiramo dan po dan, a ove pripremne nedelje će nam pomoći da shvatimo zašto je post važan i zašto uopšte postimo.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Na ikoni Hrista Pantokratora, Hristos je prikazan u poprsju, frontalno. On levom rukom drži zatvoreni, ukoričen sa biserima i dragim kamenjem jevanđelistar i blagoslovi desnom rukom.
Priča o mladiću iz Jerusalima koji je svojim životom pokazao da istinska snaga dolazi iz ljubavi prema Hristu, čak i pred najtežim iskušenjima i mučeništvom.
Sa samo 12 godina, pokrenuo je međureligijske inicijative, kako u školi, tako i van nje, i uspeo da otvori multiverkse molitvene prostorije u osnovnoj i srednjoj školi u gradovima Vitbi i Ošava u kanadskoj provinciji Ontario.
U manastiru Ostrogu je sarađivao sa ocem Jovanom (Radosavljevićem), upravnikom monaške škole i svojim duhovnim ocem. Ubrzo je otišao u vojsku, a zatim je otputovao kao poklonik na Svetu goru.
Na prijemu u Patrijaršiji istaknuto je da Srbija predstavlja primer harmonije među verama, a razgovarano je o jačanju dijaloga, miru i zajedničkim vrednostima koje povezuju Istok i Balkan.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svojim pripovedanjem naučila je mnoge da veruju u sebe, da se ne opterećuju mišljenjima drugih i da ne sude drugima, već da u njima prepoznaju ono što je lepo i jedinstveno.
Priča o mladiću iz Jerusalima koji je svojim životom pokazao da istinska snaga dolazi iz ljubavi prema Hristu, čak i pred najtežim iskušenjima i mučeništvom.
U manastiru Ostrogu je sarađivao sa ocem Jovanom (Radosavljevićem), upravnikom monaške škole i svojim duhovnim ocem. Ubrzo je otišao u vojsku, a zatim je otputovao kao poklonik na Svetu goru.
Neposredno pred liturgiju u crkvi u Orelu, sa ikone Hrista Spasitelja poteklo je blagouhano miro. Nastojatelj hrama ističe da je ovo znak Božje milosti i poziv na pokajanje, dok se vernici okupljaju u suzama i molitvi pred čudotvornom ikonom koja širi miris mira.
