U ovim Jevanđeljima se govori o nemerljivoj moći Hristovoj da izgoni demone iz ljudi i o njegovim mudrim porukama, koje je ostavio narodu.
Jevanđelje Marko, začalo 40 (9,17-31) 17. I odgovarajući jedan iz naroda reče: „Učitelju, dovedoh tebi sina svog u kome je duh nemi. 18. I kad god ga uhvati lomi ga, i penu baca, i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima tvojim da ga isteraju; i ne mogoše.” 19. A on odgovarajući reče: „O rode neverni, dokle ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.” 20. I dovedoše ga njemu; i kad ga vide duh, odmah ga stade lomiti; i padnuvši na zemlju valjaše se bacajući penu. 21. I upita oca njegova: „Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo?” A on reče: „Iz detinjstva. 22. I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas." 23. A Isus mu reče: „Ako možeš verovati, sve je moguće onome koji veruje.” 24. I odmah povikavši otac deteta sa suzama govoraše: „Verujem, Gospode, pomozi mom neverju!" 25. A Isus videvši da se steče narod, zapreti duhu nečistom govoreći mu: „Duše nemi i gluhi, ja ti zapovedam, izađi iz njega i više ne ulazi u njega!\" 26. I povikavši i izlomivši ga vrlo, iziđe; i bi kao mrtav tako da mnogi govorahu: „Umre". 27. A Isus, uzevši ga za ruku, podiže ga i ustade. 28. I kad uđe u kuću, pitahu ga učenici njegovi nasamo: „Zašto ga mi ne mogosmo isterati?\" 29. I reče im: „Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom.\" 30. I izašavši odande iđahu kroz Galileju; i ne htede da ko dozna, 31. jer učaše učenike svoje i govoraše im da će Sin Čovečiji biti predan u ruke ljudi, i ubiće ga, i kada ga ubiju, trećeg dana vaskrsnuće.
Jevanđelje Matej, začalo 10 (4,25; 5,1-12) 25. I za njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Dekapolja, i iz Jerusalima, i Judeje i ispreko Jordana. 1. A kad on vide narod mnogi, pope se na goru, i sede, i pristupiše mu učenici njegovi. 2. I otvorivši usta svoja učaše ih govoreći: 3. „Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko; 4. blaženi koji plaču, jer će se utešiti; 5. blaženi krotki, jer će naslediti zemlju; 6. blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi; 7. blaženi milostivi, jer će biti pomilovani; 8. blaženi čisti srcem, jer će Boga videti; 9. blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati; 10. blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. 11. blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. 12. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili i proroke pre vas.
Bog poziva ljude da se obrate Njegovoj volji i traže pomoć, jer samo onda mogu biti zaštićeni.
"Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih."
Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.
U ovim Jevanđeljima se govori o čudima Isusa Hrista, ali i o važnoj poruci koju ima za narod.
Kada je odrastao, ostavio je sve i krenuo da propoveda Jevanđelje, pozivajući ljude da se okrenu Hristu.
Manastir obeležava 540 godina od osnivanja, 270 godina od osvećenja hrama i dve decenije od obnove monaškog života, uz podsećanje na njegovu veliku duhovnu i kulturnu ulogu kroz istoriju.
Umesto mlevenog mesa, koriste se sočni komadi svinjetine i mnogo crnog luka, a završni korak receptu daje poseban ukus.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
"Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći".
"Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima".
"Onaj koji je od Boga, reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga."
"Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga izađoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla".
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna njegova pouka govori o opasnosti koja se ne prepoznaje po krstu, molitvi i izgovorenim rečima, već po onome što čovek čini kada ga niko ne posmatra.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
