U Jevanđelju po Jovanu piše: „Na tom mestu, gde je bio raspet, bio je vrt, a u vrtu novi grob, u kojem još niko nije bio položen“ (Jov. 19:41-42).
Arheolozi na Svetoj Zemlji otkrili su nove dokaze koji potvrđuju istinitost Svetog Jevanđelja . Već 2019. godine, Jerusalimska Pravoslavna Crkva i druge zajednice koje koriste Hram Svetog Groba, izgrađen na mestu raspeća, sahrane i Vaskrsenja Isusa Hrista, odobrile su radove na zameni poda i arheološka iskopavanja ispod hrama.
Tim istraživača pod vođstvom profesorke Franceske Romane Stasole sa Rimskog univerziteta „Sapienza“ otkrio je dokaze da su pre 2.000 godina na tom mestu rasla maslinova stabla i vinogradi. Geobotanička istraživanja i analiza polena iz iskopina pokazali su prisustvo ovih biljaka iz pred-hrišćanskog perioda, dok je radiokarbonska analiza koja bi precizirala starost nalaza još uvek u toku.
U Jevanđelju po Jovanu piše: „Na tom mestu, gde je bio raspet, bio je vrt, a u vrtu novi grob, u kojem još niko nije bio položen“ (Jov. 19:41-42).
S obzirom na veliki broj hodočasnika koji posećuju hram, arheolozi su podelili prostor na zone i rade na iskopavanjima po etapama, kako bi se olakšao pristup vernicima.
- Nove tehnologije nam omogućavaju da, kao iz komadića slagalice, stvorimo celokupnu sliku - rekla je Stasola.
Kao i veći deo Starog grada Jerusalima, hram se nalazi na mestu drevnog kamenoloma, koji je s vremenom delimično napušten. Zatim je ovaj region postao poljoprivredna zemlja.
- Podizane su niske kamene zidove, a prostor između njih popunjen zemljom. Geobotanički nalazi su posebno interesantni za nas, jer potvrđuju postojanje vrta na ovom mestu, koji se pominje u Jevanđelju po Jovanu - nastavila je profesorka.
- Kako je kamenolom postepeno napuštan, u steni su počeli da klesaju grobnice, i tako je nastalo nekoliko sahrana na ovom mestu - zaključila je ona.
Podsećamo da je nakon osvajanja Jerusalima od strane Rimljana 70. godine nove ere, car Hadrijan (117-138) preimenovao Jerusalim u Eliju Kapitolinu i sagradio na mestu kamenoloma pagansko svetište. Ovaj hram je bio u funkciji sve do četvrtog veka, kada je car Konstantin I Veliki (306-337), sveti i ravnoapostolski car, naredio da se sruši, kako bi na tom mestu sagradio hrišćansku crkvu. Tokom iskopavanja pod vođstvom svetitelja Makariја I, episkopa Jerusalimskog (312-335), otkriveno je tačno mesto Hristove grobnice, isklesane u prirodnoj steni.
Najstariji nivo je arheološki najzanimljiviji i sadrži grobove Feliksa i Adaukta u maloj podzemnoj bazilici.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
Nakon što su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad gde se čuvao u crkvi Svete Sofije, a posle u crkvi Device Faroske.
Na svečanosti povodom Dana nezavisnosti Grčke u Beloj kući američki predsednik primio je nesvakidašnji dar i hvalospeve bez presedana. Grčka pravoslavna zajednica slavila je svoj veliki dan, dok je Tramp iskoristio priliku da istakne snagu grčkog naroda i njegov značaj u Americi.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Veličanstvena crkva Rođenja Hristovog u Vitlejemu je jedan od najstarijih hramova u svetu u kojoj se služi sveta liturgija.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
