"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Put suza (Via Dolorosa) je ulica u starom Jerusalimu. To je poslednja ulica kojom je prošao Isus Hristos - ka brdu Golgota. Na putu je obeleženo 14 stanica, a svaka predstavlja biblijski događaj Hristovog stradanja.
Prva stanica je Vila Antonija, rimska tvrđava u kojoj je Isus osuđen na smrt. Danas je to mesto muslimanske medrese. Druga stanica je Litostrotos - mesto na kome je Hristos posle bičevanja dobio krunu od trnja i uzeo svoj krst. U blizini se nalazi rimska katolička crkva Eče Homo (lat. Ecce Homo), u znak sećanja na reči koje je izgovorio Pontije Pilat kad je izručio Isusa Jevrejima (Evo čoveka). Treća stanica označava prvi Isusov pad pod krstom i danas to mesto obeležava Poljska kapela. Sveta Bogorodica stajala je uz put da bi mogla poslednji put da bude licem uz lice sa Isusom. Četvrta stanica obeležava to mesto i tu je Kapela Bogorodičinog grča - Jermenska kapela.
Schutterstock
Raspeće Isusa Hrista
Na petoj stanici sećamo se uspona prema Golgoti i Simona iz Kirineje koji pomaže Isusu da nosi krst, dok se na šestoj čuva uspomena na susret Isusa i Veronike koja mu je obrisala lice velom na kome su se ocrtale njegove crte lica. Taj veo se od 8. veka čuva u bazilici Svetog Petra u Rimu. Sedma stanica označava drugi pad ispod krsta, osma susret sa pobožnim ženama iz Jerusalima ("A Isus obаzrevši se nа njih reče: Kćeri jerusаlimske! Ne plаčite zа mnom, nego plаčite zа sobom i decom svojom." - Ev. po Luki 23:28), deveta označava treći pad i poslednji put na putu prema Golgoti.
Poslednjih pet stanica nalazi se unutar Crkve Svetog Groba - deseta je nekoliko metara od ulaza u crkvu, u znak sećanja na deljenje Hristovih haljina. Jedanaesta se nalazi u Latinskom delu crkve Svetog groba - to je mesto na kome je Isus razapet. Pored Kosturnice nalazi se Pravoslavni oltar i stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti - to je 12. stanica. Na samom ulazu u crkvu Svetog groba nalazi se 13. stanica, podsećanje na spuštanje beživotnog tela Isusa Hrista sa krsta. To je ploča miropomazanja, iznad koje je osam belih lampi svih hrišćanskih zajednica. Poslednja, četrnaesta, stanica Puta suza jeste najsvetije mesto hrišćanstva - crkva u crkvi - mesto Svetog groba, mesto Isusovog vaskrsenja.
Shutterstock
Raspeće Isusa Hrista na Golgoti
Golgota je brdo izvan Jerusalima na kome je, prema Bibliji, razapet Isus Hristos. Na mestu njegovog raspeća podignut je Hram Vaskrsenja Hristovog. Ovo najsvetije mesto hrišćanstva, pod svojim svodom krije veliki arhitektonski kompleks, a na centralnom delu ispod kupole hrama nalazi se i kapela Groba Hristovog.
Tu su i druge kapele, galerije, prostorije i kripte, različitih stilova, koje su podeljene između pravoslavne (kojoj pripada najveći deo), katoličke, jermenske, koptske i drugih hrišćanskih zajednica. Postoje i posebna pravila ponašanja u crkvi, koja svi poštuju i poznati su po nazivu "Status quo", koje sve zajednice poštuju. Ipak se ponekad dešavaju nesporazumi i konfliktne situacije između različitih konfesija, kad jedna od strana prekrši neko od pravila ponašanja. Ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice (još iz vremena Saladina) koje svaki dan otvaraju vrata hrama.
Shutterstock
Put suza u Jerusalimu
Tu je i sedište grčkog pravoslavnog patrijarha jerusalimskog koji vodi Bratstvo Svetog groba. U okviru bratstva postoji i podgrupa - stražari. Ova posebna grupa monaha ima zadatak da čuva kapelu Groba Hristovog, kao i ostala sveta mesta, još od posete Svete Jelene 326. godine.
Svake godine uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba, pravoslavni patrijarh moli se Bogu da pošalje Blagodatni oganj na njega i hodočasnike. Sveti oganj javlja se samo pravoslavnima.
Manastir Časnog Krsta je usamljen vizantijski manastir koji se nalazi izvan starog grada Jerusalima. Po predanju, manastir se nalazi na mestu na kome je raslo Lotovo drvo od koga je napravljen Krst na kome je razapet Hristos.
Na Maslinovoj gori nalazi se Vidikovac, odakle se može videti ceo Sveti grad. Tu je i crkva "Oče naš", mesto na kome je nastala najčuvenija i najlepša molitva u slavu Boga.
Mesto Vaznesenja čuva poslednju Hristovu stopu. To je mesto sa koga se Hristos vazneo na nebo 40. dana posle Vaskrsenja. Ruski manastir Vaznesenja ima zvonik visok 64 metra - dovoljno visok da bi hodočasnici koji su nemoćni da pešače do Jordana mogli da ga vide izdaleka. Zvono teško osam tona dovukli su ruski hodočasnici. Na imanju manastira nalazi se i kamen ograđen plavom ogradom na kojem je, navodno, stajala Bogorodica dok su razapinjali Hristosa.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Sveti Teofan u svojoj misli za 19. sredu po Pedesetnici, kroz reči Gospodnje, podseća nas na važnost ravnoteže i pravog trenutka u svemu što radimo. Kada kaže "Svatovima ne priliči da poste dok je ženik sa njima“ (Lk. 5,34), ističe da među vrline i podvige treba uneti smisao i pravu meru. U našim životima često se susrećemo s iskušenjima da delamo van vremena i prostora koji nam je dodeljen. Međutim, neblagovremena dela, iako mogu delovati plemenito, gube svoju vrednost ako nisu u skladu s trenutkom. Gospod je stvorio svet u ravnoteži i skladu, pozivajući nas da i mi težimo harmoniji u svojim delima.
Bivši državni tužilac Arizone i novoimenovani ambasador SAD u Srbiji primio je blagoslov episkopa losanđeleskog i zapadnoameričkog pred početak diplomatske misije – emotivan susret u Finiksu ispunjen duhovnim i narodnim jedinstvom.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
Pravoslavlje uči da je brak zajednica ljubavi, u kojoj oba partnera, kroz međusobnu podršku i poštovanje, imaju ulogu da rastu i postignu duhovnu zrelost.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
