"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Put suza (Via Dolorosa) je ulica u starom Jerusalimu. To je poslednja ulica kojom je prošao Isus Hristos - ka brdu Golgota. Na putu je obeleženo 14 stanica, a svaka predstavlja biblijski događaj Hristovog stradanja.
Prva stanica je Vila Antonija, rimska tvrđava u kojoj je Isus osuđen na smrt. Danas je to mesto muslimanske medrese. Druga stanica je Litostrotos - mesto na kome je Hristos posle bičevanja dobio krunu od trnja i uzeo svoj krst. U blizini se nalazi rimska katolička crkva Eče Homo (lat. Ecce Homo), u znak sećanja na reči koje je izgovorio Pontije Pilat kad je izručio Isusa Jevrejima (Evo čoveka). Treća stanica označava prvi Isusov pad pod krstom i danas to mesto obeležava Poljska kapela. Sveta Bogorodica stajala je uz put da bi mogla poslednji put da bude licem uz lice sa Isusom. Četvrta stanica obeležava to mesto i tu je Kapela Bogorodičinog grča - Jermenska kapela.
Schutterstock
Raspeće Isusa Hrista
Na petoj stanici sećamo se uspona prema Golgoti i Simona iz Kirineje koji pomaže Isusu da nosi krst, dok se na šestoj čuva uspomena na susret Isusa i Veronike koja mu je obrisala lice velom na kome su se ocrtale njegove crte lica. Taj veo se od 8. veka čuva u bazilici Svetog Petra u Rimu. Sedma stanica označava drugi pad ispod krsta, osma susret sa pobožnim ženama iz Jerusalima ("A Isus obаzrevši se nа njih reče: Kćeri jerusаlimske! Ne plаčite zа mnom, nego plаčite zа sobom i decom svojom." - Ev. po Luki 23:28), deveta označava treći pad i poslednji put na putu prema Golgoti.
Poslednjih pet stanica nalazi se unutar Crkve Svetog Groba - deseta je nekoliko metara od ulaza u crkvu, u znak sećanja na deljenje Hristovih haljina. Jedanaesta se nalazi u Latinskom delu crkve Svetog groba - to je mesto na kome je Isus razapet. Pored Kosturnice nalazi se Pravoslavni oltar i stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti - to je 12. stanica. Na samom ulazu u crkvu Svetog groba nalazi se 13. stanica, podsećanje na spuštanje beživotnog tela Isusa Hrista sa krsta. To je ploča miropomazanja, iznad koje je osam belih lampi svih hrišćanskih zajednica. Poslednja, četrnaesta, stanica Puta suza jeste najsvetije mesto hrišćanstva - crkva u crkvi - mesto Svetog groba, mesto Isusovog vaskrsenja.
Shutterstock
Raspeće Isusa Hrista na Golgoti
Golgota je brdo izvan Jerusalima na kome je, prema Bibliji, razapet Isus Hristos. Na mestu njegovog raspeća podignut je Hram Vaskrsenja Hristovog. Ovo najsvetije mesto hrišćanstva, pod svojim svodom krije veliki arhitektonski kompleks, a na centralnom delu ispod kupole hrama nalazi se i kapela Groba Hristovog.
Tu su i druge kapele, galerije, prostorije i kripte, različitih stilova, koje su podeljene između pravoslavne (kojoj pripada najveći deo), katoličke, jermenske, koptske i drugih hrišćanskih zajednica. Postoje i posebna pravila ponašanja u crkvi, koja svi poštuju i poznati su po nazivu "Status quo", koje sve zajednice poštuju. Ipak se ponekad dešavaju nesporazumi i konfliktne situacije između različitih konfesija, kad jedna od strana prekrši neko od pravila ponašanja. Ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice (još iz vremena Saladina) koje svaki dan otvaraju vrata hrama.
Shutterstock
Put suza u Jerusalimu
Tu je i sedište grčkog pravoslavnog patrijarha jerusalimskog koji vodi Bratstvo Svetog groba. U okviru bratstva postoji i podgrupa - stražari. Ova posebna grupa monaha ima zadatak da čuva kapelu Groba Hristovog, kao i ostala sveta mesta, još od posete Svete Jelene 326. godine.
Svake godine uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba, pravoslavni patrijarh moli se Bogu da pošalje Blagodatni oganj na njega i hodočasnike. Sveti oganj javlja se samo pravoslavnima.
Manastir Časnog Krsta je usamljen vizantijski manastir koji se nalazi izvan starog grada Jerusalima. Po predanju, manastir se nalazi na mestu na kome je raslo Lotovo drvo od koga je napravljen Krst na kome je razapet Hristos.
Na Maslinovoj gori nalazi se Vidikovac, odakle se može videti ceo Sveti grad. Tu je i crkva "Oče naš", mesto na kome je nastala najčuvenija i najlepša molitva u slavu Boga.
Mesto Vaznesenja čuva poslednju Hristovu stopu. To je mesto sa koga se Hristos vazneo na nebo 40. dana posle Vaskrsenja. Ruski manastir Vaznesenja ima zvonik visok 64 metra - dovoljno visok da bi hodočasnici koji su nemoćni da pešače do Jordana mogli da ga vide izdaleka. Zvono teško osam tona dovukli su ruski hodočasnici. Na imanju manastira nalazi se i kamen ograđen plavom ogradom na kojem je, navodno, stajala Bogorodica dok su razapinjali Hristosa.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Sveti Teofan u svojoj misli za 19. sredu po Pedesetnici, kroz reči Gospodnje, podseća nas na važnost ravnoteže i pravog trenutka u svemu što radimo. Kada kaže "Svatovima ne priliči da poste dok je ženik sa njima“ (Lk. 5,34), ističe da među vrline i podvige treba uneti smisao i pravu meru. U našim životima često se susrećemo s iskušenjima da delamo van vremena i prostora koji nam je dodeljen. Međutim, neblagovremena dela, iako mogu delovati plemenito, gube svoju vrednost ako nisu u skladu s trenutkom. Gospod je stvorio svet u ravnoteži i skladu, pozivajući nas da i mi težimo harmoniji u svojim delima.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
