"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Put suza (Via Dolorosa) je ulica u starom Jerusalimu. To je poslednja ulica kojom je prošao Isus Hristos - ka brdu Golgota. Na putu je obeleženo 14 stanica, a svaka predstavlja biblijski događaj Hristovog stradanja.
Prva stanica je Vila Antonija, rimska tvrđava u kojoj je Isus osuđen na smrt. Danas je to mesto muslimanske medrese. Druga stanica je Litostrotos - mesto na kome je Hristos posle bičevanja dobio krunu od trnja i uzeo svoj krst. U blizini se nalazi rimska katolička crkva Eče Homo (lat. Ecce Homo), u znak sećanja na reči koje je izgovorio Pontije Pilat kad je izručio Isusa Jevrejima (Evo čoveka). Treća stanica označava prvi Isusov pad pod krstom i danas to mesto obeležava Poljska kapela. Sveta Bogorodica stajala je uz put da bi mogla poslednji put da bude licem uz lice sa Isusom. Četvrta stanica obeležava to mesto i tu je Kapela Bogorodičinog grča - Jermenska kapela.
Schutterstock
Raspeće Isusa Hrista
Na petoj stanici sećamo se uspona prema Golgoti i Simona iz Kirineje koji pomaže Isusu da nosi krst, dok se na šestoj čuva uspomena na susret Isusa i Veronike koja mu je obrisala lice velom na kome su se ocrtale njegove crte lica. Taj veo se od 8. veka čuva u bazilici Svetog Petra u Rimu. Sedma stanica označava drugi pad ispod krsta, osma susret sa pobožnim ženama iz Jerusalima ("A Isus obаzrevši se nа njih reče: Kćeri jerusаlimske! Ne plаčite zа mnom, nego plаčite zа sobom i decom svojom." - Ev. po Luki 23:28), deveta označava treći pad i poslednji put na putu prema Golgoti.
Poslednjih pet stanica nalazi se unutar Crkve Svetog Groba - deseta je nekoliko metara od ulaza u crkvu, u znak sećanja na deljenje Hristovih haljina. Jedanaesta se nalazi u Latinskom delu crkve Svetog groba - to je mesto na kome je Isus razapet. Pored Kosturnice nalazi se Pravoslavni oltar i stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti - to je 12. stanica. Na samom ulazu u crkvu Svetog groba nalazi se 13. stanica, podsećanje na spuštanje beživotnog tela Isusa Hrista sa krsta. To je ploča miropomazanja, iznad koje je osam belih lampi svih hrišćanskih zajednica. Poslednja, četrnaesta, stanica Puta suza jeste najsvetije mesto hrišćanstva - crkva u crkvi - mesto Svetog groba, mesto Isusovog vaskrsenja.
Shutterstock
Raspeće Isusa Hrista na Golgoti
Golgota je brdo izvan Jerusalima na kome je, prema Bibliji, razapet Isus Hristos. Na mestu njegovog raspeća podignut je Hram Vaskrsenja Hristovog. Ovo najsvetije mesto hrišćanstva, pod svojim svodom krije veliki arhitektonski kompleks, a na centralnom delu ispod kupole hrama nalazi se i kapela Groba Hristovog.
Tu su i druge kapele, galerije, prostorije i kripte, različitih stilova, koje su podeljene između pravoslavne (kojoj pripada najveći deo), katoličke, jermenske, koptske i drugih hrišćanskih zajednica. Postoje i posebna pravila ponašanja u crkvi, koja svi poštuju i poznati su po nazivu "Status quo", koje sve zajednice poštuju. Ipak se ponekad dešavaju nesporazumi i konfliktne situacije između različitih konfesija, kad jedna od strana prekrši neko od pravila ponašanja. Ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice (još iz vremena Saladina) koje svaki dan otvaraju vrata hrama.
Shutterstock
Put suza u Jerusalimu
Tu je i sedište grčkog pravoslavnog patrijarha jerusalimskog koji vodi Bratstvo Svetog groba. U okviru bratstva postoji i podgrupa - stražari. Ova posebna grupa monaha ima zadatak da čuva kapelu Groba Hristovog, kao i ostala sveta mesta, još od posete Svete Jelene 326. godine.
Svake godine uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba, pravoslavni patrijarh moli se Bogu da pošalje Blagodatni oganj na njega i hodočasnike. Sveti oganj javlja se samo pravoslavnima.
Manastir Časnog Krsta je usamljen vizantijski manastir koji se nalazi izvan starog grada Jerusalima. Po predanju, manastir se nalazi na mestu na kome je raslo Lotovo drvo od koga je napravljen Krst na kome je razapet Hristos.
Na Maslinovoj gori nalazi se Vidikovac, odakle se može videti ceo Sveti grad. Tu je i crkva "Oče naš", mesto na kome je nastala najčuvenija i najlepša molitva u slavu Boga.
Mesto Vaznesenja čuva poslednju Hristovu stopu. To je mesto sa koga se Hristos vazneo na nebo 40. dana posle Vaskrsenja. Ruski manastir Vaznesenja ima zvonik visok 64 metra - dovoljno visok da bi hodočasnici koji su nemoćni da pešače do Jordana mogli da ga vide izdaleka. Zvono teško osam tona dovukli su ruski hodočasnici. Na imanju manastira nalazi se i kamen ograđen plavom ogradom na kojem je, navodno, stajala Bogorodica dok su razapinjali Hristosa.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Sveti Teofan u svojoj misli za 19. sredu po Pedesetnici, kroz reči Gospodnje, podseća nas na važnost ravnoteže i pravog trenutka u svemu što radimo. Kada kaže "Svatovima ne priliči da poste dok je ženik sa njima“ (Lk. 5,34), ističe da među vrline i podvige treba uneti smisao i pravu meru. U našim životima često se susrećemo s iskušenjima da delamo van vremena i prostora koji nam je dodeljen. Međutim, neblagovremena dela, iako mogu delovati plemenito, gube svoju vrednost ako nisu u skladu s trenutkom. Gospod je stvorio svet u ravnoteži i skladu, pozivajući nas da i mi težimo harmoniji u svojim delima.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Ajeti 46:13-16 pokazuju kako vera, zahvalnost i poštovanje roditelja ne samo da otvaraju vrata Božije milosti, već mogu potpuno promeniti vašu svakodnevicu.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Policija razotkrila kako je verski identitet iskorišćen za složenu mrežu krijumčarenja između Atike i Dodekanskih ostrva, dok javnost ostaje u neverici.
Srpska pravoslavna crkva 10. novembra proslavlja ovu svetiteljku, poznatu po snazi molitve i nepokolebljivoj veri, kojom je prkosila caru i mučiteljima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Policija razotkrila kako je verski identitet iskorišćen za složenu mrežu krijumčarenja između Atike i Dodekanskih ostrva, dok javnost ostaje u neverici.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Krsna slava nije samo porodična svetkovina, već sveti dan kada se vera, molitva i gostoprimstvo sjedinjuju u toplini doma, a domaćin s poštovanjem i radošću dočekuje svakog gosta kao brata u Hristu.
