"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Put suza (Via Dolorosa) je ulica u starom Jerusalimu. To je poslednja ulica kojom je prošao Isus Hristos - ka brdu Golgota. Na putu je obeleženo 14 stanica, a svaka predstavlja biblijski događaj Hristovog stradanja.
Prva stanica je Vila Antonija, rimska tvrđava u kojoj je Isus osuđen na smrt. Danas je to mesto muslimanske medrese. Druga stanica je Litostrotos - mesto na kome je Hristos posle bičevanja dobio krunu od trnja i uzeo svoj krst. U blizini se nalazi rimska katolička crkva Eče Homo (lat. Ecce Homo), u znak sećanja na reči koje je izgovorio Pontije Pilat kad je izručio Isusa Jevrejima (Evo čoveka). Treća stanica označava prvi Isusov pad pod krstom i danas to mesto obeležava Poljska kapela. Sveta Bogorodica stajala je uz put da bi mogla poslednji put da bude licem uz lice sa Isusom. Četvrta stanica obeležava to mesto i tu je Kapela Bogorodičinog grča - Jermenska kapela.
Schutterstock
Raspeće Isusa Hrista
Na petoj stanici sećamo se uspona prema Golgoti i Simona iz Kirineje koji pomaže Isusu da nosi krst, dok se na šestoj čuva uspomena na susret Isusa i Veronike koja mu je obrisala lice velom na kome su se ocrtale njegove crte lica. Taj veo se od 8. veka čuva u bazilici Svetog Petra u Rimu. Sedma stanica označava drugi pad ispod krsta, osma susret sa pobožnim ženama iz Jerusalima ("A Isus obаzrevši se nа njih reče: Kćeri jerusаlimske! Ne plаčite zа mnom, nego plаčite zа sobom i decom svojom." - Ev. po Luki 23:28), deveta označava treći pad i poslednji put na putu prema Golgoti.
Poslednjih pet stanica nalazi se unutar Crkve Svetog Groba - deseta je nekoliko metara od ulaza u crkvu, u znak sećanja na deljenje Hristovih haljina. Jedanaesta se nalazi u Latinskom delu crkve Svetog groba - to je mesto na kome je Isus razapet. Pored Kosturnice nalazi se Pravoslavni oltar i stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti - to je 12. stanica. Na samom ulazu u crkvu Svetog groba nalazi se 13. stanica, podsećanje na spuštanje beživotnog tela Isusa Hrista sa krsta. To je ploča miropomazanja, iznad koje je osam belih lampi svih hrišćanskih zajednica. Poslednja, četrnaesta, stanica Puta suza jeste najsvetije mesto hrišćanstva - crkva u crkvi - mesto Svetog groba, mesto Isusovog vaskrsenja.
Shutterstock
Raspeće Isusa Hrista na Golgoti
Golgota je brdo izvan Jerusalima na kome je, prema Bibliji, razapet Isus Hristos. Na mestu njegovog raspeća podignut je Hram Vaskrsenja Hristovog. Ovo najsvetije mesto hrišćanstva, pod svojim svodom krije veliki arhitektonski kompleks, a na centralnom delu ispod kupole hrama nalazi se i kapela Groba Hristovog.
Tu su i druge kapele, galerije, prostorije i kripte, različitih stilova, koje su podeljene između pravoslavne (kojoj pripada najveći deo), katoličke, jermenske, koptske i drugih hrišćanskih zajednica. Postoje i posebna pravila ponašanja u crkvi, koja svi poštuju i poznati su po nazivu "Status quo", koje sve zajednice poštuju. Ipak se ponekad dešavaju nesporazumi i konfliktne situacije između različitih konfesija, kad jedna od strana prekrši neko od pravila ponašanja. Ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice (još iz vremena Saladina) koje svaki dan otvaraju vrata hrama.
Shutterstock
Put suza u Jerusalimu
Tu je i sedište grčkog pravoslavnog patrijarha jerusalimskog koji vodi Bratstvo Svetog groba. U okviru bratstva postoji i podgrupa - stražari. Ova posebna grupa monaha ima zadatak da čuva kapelu Groba Hristovog, kao i ostala sveta mesta, još od posete Svete Jelene 326. godine.
Svake godine uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba, pravoslavni patrijarh moli se Bogu da pošalje Blagodatni oganj na njega i hodočasnike. Sveti oganj javlja se samo pravoslavnima.
Manastir Časnog Krsta je usamljen vizantijski manastir koji se nalazi izvan starog grada Jerusalima. Po predanju, manastir se nalazi na mestu na kome je raslo Lotovo drvo od koga je napravljen Krst na kome je razapet Hristos.
Na Maslinovoj gori nalazi se Vidikovac, odakle se može videti ceo Sveti grad. Tu je i crkva "Oče naš", mesto na kome je nastala najčuvenija i najlepša molitva u slavu Boga.
Mesto Vaznesenja čuva poslednju Hristovu stopu. To je mesto sa koga se Hristos vazneo na nebo 40. dana posle Vaskrsenja. Ruski manastir Vaznesenja ima zvonik visok 64 metra - dovoljno visok da bi hodočasnici koji su nemoćni da pešače do Jordana mogli da ga vide izdaleka. Zvono teško osam tona dovukli su ruski hodočasnici. Na imanju manastira nalazi se i kamen ograđen plavom ogradom na kojem je, navodno, stajala Bogorodica dok su razapinjali Hristosa.
Vera u Hristovo ovaploćenje i Njegovu žrtvu oblikuje naš odnos prema drugima. Prava ljubav prema bližnjima podrazumeva spremnost da se žrtvujemo za njih. U tom kontekstu, svetitelj ističe važnost samoodricanja i unutrašnjeg preporoda – samo u Hristu čovek može postati nova tvar. Sveti Teofan jasno ukazuje da ljubav, vera i zajedništvo sa Hristom idu zajedno. Očekivati da se sačuva moralni poredak bez vere je uzaludno. Čovek se mora celokupno ostvariti kroz ljubav koja proističe iz duboke vere.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Sveti Teofan u svojoj misli za 19. sredu po Pedesetnici, kroz reči Gospodnje, podseća nas na važnost ravnoteže i pravog trenutka u svemu što radimo. Kada kaže "Svatovima ne priliči da poste dok je ženik sa njima“ (Lk. 5,34), ističe da među vrline i podvige treba uneti smisao i pravu meru. U našim životima često se susrećemo s iskušenjima da delamo van vremena i prostora koji nam je dodeljen. Međutim, neblagovremena dela, iako mogu delovati plemenito, gube svoju vrednost ako nisu u skladu s trenutkom. Gospod je stvorio svet u ravnoteži i skladu, pozivajući nas da i mi težimo harmoniji u svojim delima.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Kao i sve religije, tako i judaizam ima svoje specifične simbole, čije značenje je povezano sa tradicijom starom više hiljada godina, a čija primena je ostala i danas u svrhu podsećanja na Boga.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
Verni pravoslavni narod okuplja se u hramovima slaveći ovog svedoka vremena kada je Hrist hodao Zemljom. On nas podseća na moć molitve i Božju zaštitu u situacijama koje deluju beznadežno, dok njegova dela ostaju večni svetionik u tami sveta.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: ("Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve"). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Nakon strašne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, građani neprestano dolaze, paleći sveće i moleći se za pokoj duša i ozdravljenje povređenih. Dok Srbija tuguje, ikona Belog anđela s natpisom “Za pokoj duša stradalih” postala je simbol nade i sećanja.
One koji su daleko od grobova svojih najdražih, Srpska pravoslavna crkva upućuje da posete najbliži hram, prisustvuju liturgiji, zapale sveće i pomole se kako bi osetili duhovnu bliskost i poštovanje prema onima koji više nisu sa nama.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
bude molitva, neka se ljudi okupe ali da tu nema ogovaranja, opijanja, pušenja cigareta...Čim neko zapali cigaru na slavi, to više nije krsna slava. Jer "ko puši, đavolu kadi", kaže Sveti Justin Ćelijski. To je greh, kao i opijanje i prejedanje, priča otac Grigorije.
Sveti apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muža i žene s vezom Hrista i crkve: ("Muž je glava žene kao što je Hristos glava crkve"). Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, kao jedno bi trebalo i da budu nerazdvojni.
Povodom nemerljivog gubitka života u strašnoj nesreći, poglavar Srpske pravoslavne crkve izrazio je duboko saučešće i molitveno stao uz porodice nastradalih, naglasivši važnost zajedništva i vere kao utehe u najtežim trenucima.
