Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svete mučenike Karpa i Papila.
Karp je bio episkop Tijatirski, a Papila đakon. Obojica su bila rodom iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo od namesnika Valerija, a u vreme cara Dekijeva.
Obojicu ih je Valerije vezao za konje i oterao u Sard, gde ih je bacio jezive muke. Posle svega javio im se Božji anđeo, koji im je zacelio rane i okrepio.
Karpov sluga Agatodor slepo je izašao sa njim, dok i njega ne staviše na muke.
Potom ih je Valerije ponova vezao za konje i iz Sarda dovukao u Pergam.
Kada su Karpa vezali za drvo i toliko tukli da mu je celo telo bilo u ranama, a njegova krv natopila zemlju oko njega, on je krenuo usred muka da se smeje. Kada su ga pitali zašto se smeje, odgovorio im da pogledaju u nebesa vide Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo.
Prilikom mučenja Papile, on molitvom isceli jednog čoveka, slepog na jedno oko. I oni koji su to videli, poverovaše u Hrista. Onda su obojica bačeni zverima, ali ostaše nepovređeni.
Onda su ih bacili u užarenu peć, a kad je to videla Papilina sestra Agatonika, i ona je u nju uskočila. Međutim, vatra ih nije zakačila. Najzad su ih sve posekli mačem.
Tropar (glas 4):
"Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše."
Iako pravda može delovati umekšano i blago, ona se ne može ignorisati. Njena istina, kao unutrašnji glas, ne može biti utišana nasiljem ili represijom. Umesto toga, potrebno je raditi na umirenju savesti kroz veru, iskreno pokajanje i odlučnost da se živi u skladu s njom. Sveti Teofan nas poziva da obratimo pažnju na unutrašnje sukobe, jer spoljašnje prepreke ne mogu ugroziti unutrašnji mir koji dolazi iz duboke veze sa sobom i s Bogom. U tom smislu, svaka reč pravde može biti naš unutrašnji Jovan, koji nas poziva na autentičnost i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim demonima.
Svetom Evlampiju su zbog vere u Isusa Hrista odsekli glavu, a Sveta Evlampija je umrla od batina.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi. Takođe, naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Sveti apostol Filip Đakon ostao je upamćen po mnogim čudesima, a Sveti Teofan Načertani po pisanju 145 kanona.
