Sveti Teofan u svojoj misli za 18. četvrtak po Pedesetnici objašnjava kako unutrašnja blagodat deluje u životu vernika. On naglašava da Gospod Isus Hristos nije samo govorio o dolasku "prijatne godine", nego ju je i doneo svojom prisutnošću i delovanjem. Ova "prijatna godina" predstavlja duhovnu blagodat, radost i mir koje vernici mogu doživeti unutar sebe.
Sveti Teofan ukazuje na to da, iako svet oko nas može izgledati haotično i neprijatno, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve spoljašnje teškoće. On ističe da je taj unutrašnji mir neodvojiv od Hrista i da se stiče kroz delovanje i ispunjavanje Božjih zapovesti. To znači da sama misao ili želja nisu dovoljne; potrebno je aktivno delovanje u skladu sa verom kako bi se iskusila blagodat i prijatnost koju Hristos donosi.
Takođe, Sveti Teofan naglašava da se prijatnost može useliti u dušu čak i kada spoljašnji svet deluje suprotno. Unutrašnji mir i radost postaju snaga koja nam pomaže da se nosimo sa izazovima, bez obzira na to koliko teški bili. Ovaj unutrašnji spokoj može učiniti da spoljašnje uznemirenje izgubi svoju težinu i gorčinu.
Na kraju, sveti Teofan poziva sve vernike da se otvore blagodati Božijoj, shvatajući da je ona dostupna svakome ko iskreno veruje i deluje prema verovanju. Prijatna godina, dakle, nije samo idealna vizija budućnosti, već realnost koju svako od nas može doživeti u svom unutrašnjem životu, čak i usred svakodnevnih izazova. Ova misao ohrabruje nas da ne zaboravimo snagu unutrašnje vere i blagodati, koje mogu transformisati naš život i pružiti nam istinsku sreću.
"Gospod nije samo propovedao o dolasku prijatne godine, nego je i doneo (Lk.4,19). A gde je ona? U dušama verujućih. Zemlja neće biti pretvorena u raj sve dok bude postojao sadašnji poredak stvari. Međutim, ona jeste i biće poprište pripremanja za rajski život. Njegovi začeci se polažu u dušu. Takva mogućnost se nalazi u blagodati Božijoj. Blagodat je, pak, doneo Gospod naš Isus Hristos. Prema tome, On je dušama doneo prijatnu godinu. Onaj ko sluša Gospoda i ispunjava sve zapovesti koje je dao, stiče blagodat, i pomoću nje se naslađuje prijatnom godinom. To se istinski dešava sa svima onima koji iskreno veruju i postupaju po veri. Samim mislima duša se neće ispuniti tom prijatnošću. Ako se, međutim, deluje, prijatnost će se useliti sama od sebe. Može se desiti da spoljašnji pokoj potpuno izostane, ali zato postoji unutrašnji, koji je neodvojiv od Hrista. Uostalom, za onog u koga se useli unutrašnji mir, spoljašnja uznemirenja više nemaju težinu ni gorčinu. Prema tome, i sa te strane je došla prijatna godina. Jedino u spoljašnjosti ona može izgledati kao hladna zima".
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Iako pravda može delovati umekšano i blago, ona se ne može ignorisati. Njena istina, kao unutrašnji glas, ne može biti utišana nasiljem ili represijom. Umesto toga, potrebno je raditi na umirenju savesti kroz veru, iskreno pokajanje i odlučnost da se živi u skladu s njom. Sveti Teofan nas poziva da obratimo pažnju na unutrašnje sukobe, jer spoljašnje prepreke ne mogu ugroziti unutrašnji mir koji dolazi iz duboke veze sa sobom i s Bogom. U tom smislu, svaka reč pravde može biti naš unutrašnji Jovan, koji nas poziva na autentičnost i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim demonima.
Sveti Teofan ukazuje na opasnosti koje mogu pratiti uspeh. Njegova poruka je jasna: bogatstvo ne sme da postane izvor samozadovoljstva. Hrišćani, suočeni s blagostanjem, pozvani su da se podsete da prava potpora leži u unutrašnjem krstonošenju, a ne u materijalnim dobrima. S druge strane, on upozorava i one koji su u nevolji, podsećajući ih da trpljenje nije besmisleno. Kroz krst, koji nas vodi ka Carstvu nebeskom, nalazimo nadu i spasenje. On poziva sve nas da se sa strahom i pokorom oslanjamo na Božiju blagost i da kroz podnošenje bremena ne izgubimo iz vida cilj našeg duhovnog puta.
Sveti Teofan naglašava da zlo ne prestaje ni nakon smrti; ono proganja duše, ali vernike ne treba da bude strah, jer nad njima zlo nema moć. Njihova vera i molitva su kao oružje protiv zlih sila, koje se povlače pred iskrenim duhovnim životom. Poruka je jasna, ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu. Samo na taj način možemo da odbijemo napade i ostanemo snažni u veri. Sveti Teofan nas poziva na trezvenost i borbu, uz uverenje da uz Božju pomoć možemo prevazići svaku prepreku na našem putu ka svetosti.
