To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Grob Isusa Hrista u crkvi "Svetog groba" u Jerusalimu već decenijama od raspadanja štiti metalna konstrukcija, koja priteže mramorne blokove nagrižene od vremenskih neprilika i uticaja hodočasnika i turista.
Više od dva veka bio je potpuno zapečaćen, a onda su ga prvi put naučnici otvorili pre devet godina.
Hrišćanske zajednice u Svetoj Zemlji nekoliko meseci pre toga započele su obnovom teško oštećenog mesta.
Prema verovanju, telo Isusa Hrista položeno je 33. godine ispod stene koja se nalazi u ovoj svetinji.
Mramorna ploča koja prekriva grob je bila sklonjena na tri dana zbog obnove i arheološke analize. To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Za obnovu su bili zaduženi grčki stručnjaci, a ceo proces za potrebe dokumentarnog filma snimala je Nacionalna Geografija. Isusova slika može se videti u uskom delu prostora, ispod sklonjene ploče. Pronađeni su brojni materijali koji su prosleđeni na dalju detaljnu analizu.
- Otvaranje groba omogući će stručnjacima jedinstvenu priliku da ispitaju originalnu podlogu najsvetijeg mesta hrišćanstva - istakli su tada arheolozi u medijima, a snimak je objavio "Nation Geographic" 2016. godine.
Radove su finansirale tri glavne hriršćanske denominacije koje upravljaju bazilikom Svetog groba (katolici, pravoslavci, jermenski hrišćani).
- Moram priznati da su mi klecala kolena kada je ploča pomerana - istakao je tada Fred Hibert, stalni arheolog Nacionalne Geografije.
Video otvaranja Isusovog groba možete pogledati ispod teksta.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja. Najstariji nivo je arheološki najzanimljiviji i sadrži grobove Feliksa i Adaukta u maloj podzemnoj bazilici. Nakon što su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad gde se čuvao u crkvi Svete Sofije, a posle u crkvi Device Faroske. U Jevanđelju po Jovanu piše: „Na tom mestu, gde je bio raspet, bio je vrt, a u vrtu novi grob, u kojem još niko nije bio položen“ (Jov. 19:41-42).
Shutterstock/Belikova Oksana
Crkve i manastiri
12:55 | 26.01.2025
OVDE SU SE SRELE TRUDNA BOGORODICA I MAJKA SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Iza kapije se nalazi svetinja, čija lepota oduzima dah
Duhovna riznica
16:15 | 10.03.2025
OVO JE JEDAN OD NAJSTARIJIH PRIKAZA ISUSA HRISTA: Nalazi se duboko u zemlji, a evo iz kog je veka freska
Duhovna riznica
15:24 | 23.03.2025
DA LI JE OVO KOPLJE KOJIM JE HRIST PROBODEN NA KRSTU: Legenda kaže da je podeljeno na dva dela, a jedan crtež sve potvrdio
Duhovna riznica
17:50 | 29.03.2025
EPOHALNO OTKRIĆE ISPOD CRKVE HRISTOVOG GROBA: Arheolozi potvrdili zapis iz Jevanđelja - evo šta je pronađeno ispod poda
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
U Aleksandriji je stekao svetsku učenost, ali i spoznao Gospoda Isusa Hrista i krstio se.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Veličanstvena crkva Rođenja Hristovog u Vitlejemu je jedan od najstarijih hramova u svetu u kojoj se služi sveta liturgija.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
Ajeti 43:10–14 Sure Az-Zuhruf pokazuju kako Božiji plan u svakom detalju prirode uči zahvalnosti, odgovornosti i putu ka duhovnoj svesti.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
