Neopraštanje sebi, očajanje i nespremnost da se živi, nisu više pokajanje, već greh, objašnjava
Ljudi koji su preživeli teške životne tragedije, a znaju da su svojim postupcima doprineli tim događajima, često ne mogu da sebi oproste. To su iskustva poput nesreće u kojoj je stradao neko blizak, grešaka iz prošlosti koje su im promenile život, ili, kako navodi sveštenik Dimitrij Vidumkin, situacija kada roditelj izgubi dete zbog sopstvene nepažnje. Godinama posle toga, ti ljudi ostaju zarobljeni u kajanju, tugovanju i tihoj patnji.
Otac Dimitrij, oslanjajući se na svetootačku tradiciju, upozorava da su krajnosti u odnosu prema grehu opasne.
- Opasno je biti "lojalan" prema svojim gresima, u nadi da je Gospod human i da će, naravno, sve oprostiti. Isto tako je opasna i suprotna krajnost - kada se čovek kaje, ali bez nade u Božiju milost, pa počinje da izjeda sebe i očajava - istakao je otac Dimitrij.
U dugom svešteničkom iskustvu, kaže, često je sretao ljude koji godinama žive sa krivicom. Jedan od njih bio je čovek koji je izgubio unuka jer nije zatvorio prozor, pa je dečak pao. Od tada nije mogao ni da se moli, jer je čak i Boga krivio za ono što se dogodilo. U razgovoru s njim, otac Dimitrije mu je rekao:
- Ta tvoja nepažnja ti ne daje pravo da produbljuješ i umnožavaš nesreću koja se dogodila. To što si izgubio smisao života, to je nova nesreća. Ti si uveren da si kriv, i zato sebi uskraćuješ pravo da danas živiš normalno. Ali, ti si u zabludi.
Objašnjava da mi, kao hrišćani, ne pripadamo više sami sebi.
- Kupljeni ste skupo, cenom Krvi Hristove - podseća otac Dimitrije. - Iskupiteljskom žrtvom, Gospod je preuzeo teret ljudskih grehova i slabosti, koje čovek sam ne može da nosi. Zato svaki pokušaj da sami sebe "iskupimo“ kroz očajanje, krivicu i samokažnjavanje vodi u duhovnu tamu.
Kaže da su ljudi koji ne veruju u Hrista, skloniji ovakvim unutrašnjim krizama, jer ne znaju ništa o "njegovoj iskupiteljskoj žrtvi na krstu“.
- Ali i među vernicima ima onih koji nikada nisu mogli da se pomire sa sobom. To se zove kajanja bez Boga - duboko emotivno, ali bez duhovnog isceljenja. To je slično pokajanju Jude, koji se jeste pokajao, ali nije poželeo da se obrati Hristu - kaže otac Dimitrije.
Takvo stanje, u kojem čovek ne prihvata Božiju milost, već se povlači u sebe, naziva delovanjem đavola.
- Jer neopraštanje sebi, očajanje i nespremnost da se živi, nisu više pokajanje, već greh. Ako ne naučimo da oprostimo sebi, nećemo moći istinski da oprostimo ni drugima. A svako nepraštanje, bilo prema sebi ili bližnjem, navlači na nas gnev Božiji - ističe otac Dimitrij i navodi da nijedan greh ne može uništiti čoveka ako u njegovom srcu postoji iskreno pokajanje i vera u Hrista.
- Jer i Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Rešenje, prema pravoslavnoj misli, nije u bežanju od tuge, već u promeni pogleda na život.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Ovaj stari slatkiš posebno je prikladan za dane posta na vodi, ali su ga deca rado jela i danima kada je po tipiku dozvoljena mrsna hrana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
