Neopraštanje sebi, očajanje i nespremnost da se živi, nisu više pokajanje, već greh, objašnjava
Ljudi koji su preživeli teške životne tragedije, a znaju da su svojim postupcima doprineli tim događajima, često ne mogu da sebi oproste. To su iskustva poput nesreće u kojoj je stradao neko blizak, grešaka iz prošlosti koje su im promenile život, ili, kako navodi sveštenik Dimitrij Vidumkin, situacija kada roditelj izgubi dete zbog sopstvene nepažnje. Godinama posle toga, ti ljudi ostaju zarobljeni u kajanju, tugovanju i tihoj patnji.
Otac Dimitrij, oslanjajući se na svetootačku tradiciju, upozorava da su krajnosti u odnosu prema grehu opasne.
- Opasno je biti "lojalan" prema svojim gresima, u nadi da je Gospod human i da će, naravno, sve oprostiti. Isto tako je opasna i suprotna krajnost - kada se čovek kaje, ali bez nade u Božiju milost, pa počinje da izjeda sebe i očajava - istakao je otac Dimitrij.
U dugom svešteničkom iskustvu, kaže, često je sretao ljude koji godinama žive sa krivicom. Jedan od njih bio je čovek koji je izgubio unuka jer nije zatvorio prozor, pa je dečak pao. Od tada nije mogao ni da se moli, jer je čak i Boga krivio za ono što se dogodilo. U razgovoru s njim, otac Dimitrije mu je rekao:
- Ta tvoja nepažnja ti ne daje pravo da produbljuješ i umnožavaš nesreću koja se dogodila. To što si izgubio smisao života, to je nova nesreća. Ti si uveren da si kriv, i zato sebi uskraćuješ pravo da danas živiš normalno. Ali, ti si u zabludi.
Objašnjava da mi, kao hrišćani, ne pripadamo više sami sebi.
- Kupljeni ste skupo, cenom Krvi Hristove - podseća otac Dimitrije. - Iskupiteljskom žrtvom, Gospod je preuzeo teret ljudskih grehova i slabosti, koje čovek sam ne može da nosi. Zato svaki pokušaj da sami sebe "iskupimo“ kroz očajanje, krivicu i samokažnjavanje vodi u duhovnu tamu.
Kaže da su ljudi koji ne veruju u Hrista, skloniji ovakvim unutrašnjim krizama, jer ne znaju ništa o "njegovoj iskupiteljskoj žrtvi na krstu“.
- Ali i među vernicima ima onih koji nikada nisu mogli da se pomire sa sobom. To se zove kajanja bez Boga - duboko emotivno, ali bez duhovnog isceljenja. To je slično pokajanju Jude, koji se jeste pokajao, ali nije poželeo da se obrati Hristu - kaže otac Dimitrije.
Takvo stanje, u kojem čovek ne prihvata Božiju milost, već se povlači u sebe, naziva delovanjem đavola.
- Jer neopraštanje sebi, očajanje i nespremnost da se živi, nisu više pokajanje, već greh. Ako ne naučimo da oprostimo sebi, nećemo moći istinski da oprostimo ni drugima. A svako nepraštanje, bilo prema sebi ili bližnjem, navlači na nas gnev Božiji - ističe otac Dimitrij i navodi da nijedan greh ne može uništiti čoveka ako u njegovom srcu postoji iskreno pokajanje i vera u Hrista.
- Jer i Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Rešenje, prema pravoslavnoj misli, nije u bežanju od tuge, već u promeni pogleda na život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
