Jezik je ogledalo duše, kad psujemo otkrivamo unutrašnje nemire. Da li želimo da budemo robovi besa ili nosioci mira?
Mnogi misle da je psovka samo bezazlena izjava ili način da se ispusti bes. Međutim, u pravoslavnom shvatanju, psovka nije samo ružna reč, to je pravo bogohuljenje. Sveti Vasilije Veliki upozorava – psovanje nije samo greh prema ljudima, već vređanje samog Boga. Tako čovek, izgovarajući psovke, ne pogađa samo druge – on nanosi štetu sopstvenoj duši i prekida odnos sa Stvoriteljem.
Sveti Vasilije Veliki kaže: — Jezik može da iznese greh i donese smrt, ili da izgovori reči koje leče i spasavaju dušu.
REČ MOŽE DA BLAGOSLOVI ILI UNIŠTI
Bog nam je dao jezik kao dar, da bismo Ga slavili, jedni druge bodrili i govorili istinu. Ali kad jezik postane alat za ružne reči, za psovke i kletve, on prestaje da bude blagoslov i postaje izvor propasti. U Svetom Pismu piše – od reči naših zavisi kako ćemo biti osuđeni ili opravdani. Jezik je moćan, i njegova zloupotreba ima teške posledice.
Sveti Jovan Zlatousti podseća: — Čuvajte jezik od psovki i besmislenih reči, jer one rađaju greh u srcu.
NAVIKA ILI DUHOVNI NEMAR?
Koliko puta smo čuli — Pa svi to rade, nije to ništa strašno — ili — Pa ne mislim to ozbiljno kad psujem. Ali upravo ta lakoća kojom se izgovaraju ružne reči govori o duhovnoj lenjosti. Kad čovek zaboravi da jezik treba da bude sredstvo molitve i ljubavi, njegov odnos prema Bogu i drugima se menja. A onda se zapita – zašto Bog ne čuje moje molitve? Odgovor je jasan, jer se najpre treba naučiti poštovanju Boga u svakodnevnom govoru.
Sveti Teofan Zatvornik kaže: — Ko uprlja jezik psovkom, uprlja i svoje srce; ne može se izreći ni jedan dobar plod ako je jezik pun gorčine.
POKAJANJE - PRVI KORAK KA DUHOVNOM OZDRAVLJENJU
Bog nije sudija koji kažnjava na prvu grešku, već Otac koji čeka povratak svog deteta. Ipak, prvo je potrebna iskrena spoznaja greha, da shvatimo koliko smo psovkom udaljili sebe od Božje blizine. Pokajanje, molitva i trajna odluka da ne koristimo jezik za zle stvari su put ka oproštaju i unutrašnjoj obnovi.
Sveti Ignjat Brjančaninov savetuje: — Pokajanje je očišćenje jezika od grešnih reči i povratak pravom govoru – onom koji donosi mir i radost u dušu.
KAKO REAGOVATI NA PSOVKE?
Nije lako kada nas okolina okružuje lošim rečima. Neki ćute da ne bi pravili problem, drugi odgovaraju istom merom. Pravi put je da s ljubavlju i strpljenjem ukažemo na vrednost čistog govora. To može biti tiha opomena, primer ili blaga reč koja će možda otvoriti oči i spasiti nečiju dušu.
Sveti oci nas uće da psovka nije samo bezazlena reč, nego duhovni otrov. Zato, ne psuj – da bi Bog čuo tvoju molitvu.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Svi su bili hrišćani iz Persije, koji su postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. godine.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje poziva da u svakom čoveku vidimo ikonu Božju, da pokušamo da razumemo, a ne da sudimo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
