Jezik je ogledalo duše, kad psujemo otkrivamo unutrašnje nemire. Da li želimo da budemo robovi besa ili nosioci mira?
Mnogi misle da je psovka samo bezazlena izjava ili način da se ispusti bes. Međutim, u pravoslavnom shvatanju, psovka nije samo ružna reč, to je pravo bogohuljenje. Sveti Vasilije Veliki upozorava – psovanje nije samo greh prema ljudima, već vređanje samog Boga. Tako čovek, izgovarajući psovke, ne pogađa samo druge – on nanosi štetu sopstvenoj duši i prekida odnos sa Stvoriteljem.
Sveti Vasilije Veliki kaže: — Jezik može da iznese greh i donese smrt, ili da izgovori reči koje leče i spasavaju dušu.
REČ MOŽE DA BLAGOSLOVI ILI UNIŠTI
Bog nam je dao jezik kao dar, da bismo Ga slavili, jedni druge bodrili i govorili istinu. Ali kad jezik postane alat za ružne reči, za psovke i kletve, on prestaje da bude blagoslov i postaje izvor propasti. U Svetom Pismu piše – od reči naših zavisi kako ćemo biti osuđeni ili opravdani. Jezik je moćan, i njegova zloupotreba ima teške posledice.
Sveti Jovan Zlatousti podseća: — Čuvajte jezik od psovki i besmislenih reči, jer one rađaju greh u srcu.
NAVIKA ILI DUHOVNI NEMAR?
Koliko puta smo čuli — Pa svi to rade, nije to ništa strašno — ili — Pa ne mislim to ozbiljno kad psujem. Ali upravo ta lakoća kojom se izgovaraju ružne reči govori o duhovnoj lenjosti. Kad čovek zaboravi da jezik treba da bude sredstvo molitve i ljubavi, njegov odnos prema Bogu i drugima se menja. A onda se zapita – zašto Bog ne čuje moje molitve? Odgovor je jasan, jer se najpre treba naučiti poštovanju Boga u svakodnevnom govoru.
Sveti Teofan Zatvornik kaže: — Ko uprlja jezik psovkom, uprlja i svoje srce; ne može se izreći ni jedan dobar plod ako je jezik pun gorčine.
POKAJANJE - PRVI KORAK KA DUHOVNOM OZDRAVLJENJU
Bog nije sudija koji kažnjava na prvu grešku, već Otac koji čeka povratak svog deteta. Ipak, prvo je potrebna iskrena spoznaja greha, da shvatimo koliko smo psovkom udaljili sebe od Božje blizine. Pokajanje, molitva i trajna odluka da ne koristimo jezik za zle stvari su put ka oproštaju i unutrašnjoj obnovi.
Sveti Ignjat Brjančaninov savetuje: — Pokajanje je očišćenje jezika od grešnih reči i povratak pravom govoru – onom koji donosi mir i radost u dušu.
KAKO REAGOVATI NA PSOVKE?
Nije lako kada nas okolina okružuje lošim rečima. Neki ćute da ne bi pravili problem, drugi odgovaraju istom merom. Pravi put je da s ljubavlju i strpljenjem ukažemo na vrednost čistog govora. To može biti tiha opomena, primer ili blaga reč koja će možda otvoriti oči i spasiti nečiju dušu.
Sveti oci nas uće da psovka nije samo bezazlena reč, nego duhovni otrov. Zato, ne psuj – da bi Bog čuo tvoju molitvu.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
