Ovaj sveti dan, obeležen postom i molitvama, predstavlja najdublji izraz tuge u jevrejskoj tradiciji, ali i nadu u buduće iskupljenje i obnovu. Vernici širom sveta okupljaju se u molitvi, prisećajući se razaranja hramova i patnje kroz vekov, a oni u Jerusalimu obavezno posećuju Zid plača
Jevrejska zajednica širom sveta danas obeležava Tiša beav, jedan od najsvetijih i najtužnijih dana u judejskom kalendaru, kada se Jevreji prisećaju najdubljih rana svog naroda. Tiša beav, što u prevodu znači "Deveti av", obeležava se devetog dana meseca ava prema hebrejskom kalendaru i predstavlja dan kolektivnog žalovanja za razaranje prvog i drugog hrama u Jerusalimu, kao i za druge katastrofe koje su zadesile jevrejski narod kroz istoriju.
Profimedia
Obeležavanje praznika Tiša beav
Ovaj dan nije samo podsećanje na prošlost, već i trenutak dubokog preispitivanja i duhovnog iskupljenja. Prema verovanju, razaranje hramova kazna je zbog greha naroda, i stoga Tiša beav predstavlja priliku za pokajanje i molitvu, sa nadom da će Gospod oprostiti i doneti obnovu.
Poseban značaj ovog dana ogleda se i u drevnom običaju okupljanja kod Zida plača, jedinog preostalog dela Drugog hrama, gde se Jevreji mole i oplakuju gubitak svetinje. Zid plača postaje mesto gde se susreću tuga i molitva, gde se izražava najdublja patnja, ali i iskrena nada u obnovu svetog hrama. Tu, pod svetim kamenom, vernici podižu svoje molitve ka nebesima, nadajući se da će dan iskupljenja doći.
Tiša beav je dan strogog posta, koji počinje uveče prethodnog dana i traje 25 sati. Jevreji se u ovom periodu uzdržavaju od jela, pića, pranja, nošenja kožnih cipela i bilo kakvih zadovoljstava, kako bi se potpuno posvetili žalovanju. Čitanje knjige „Plač Jeremijin“, koja opisuje razaranje Jerusalima, centralni je deo obreda. U sinagogama se knjiga čita u mraku, dok okupljeni sede na niskim klupama ili podu, kao znak žalosti.
Profimedia
Poseban značaj ovog dana ogleda se u drevnom običaju okupljanja kod Zida plača
Ministarstvo za verska pitanja Izraela naglašava da je ovaj dan posebno značajan za očuvanje nacionalnog identiteta i kolektivne memorije naroda. Rabini širom sveta govore o važnosti ovog dana, pozivajući vernike da se sete prošlosti, ali i da gledaju ka budućnosti, sa verom u obnovu.
Tiša beav nije samo dan tuge, već i dan nade. U Talmudu se navodi da će se upravo na ovaj dan, kada je hram uništen, roditi Mesija, koji će doneti konačno iskupljenje i obnovu. Ova dvostruka priroda Tiša beava – žalost i nada – duboko je ukorenjena u jevrejskoj duhovnosti.
Dok se Jevreji danas sećaju razaranja, oni u svojim molitvama izražavaju i nadu u budućnost, u obnovu Jerusalima i hramova, i u dolazak mesijanskog doba. Tiša beav je tako most između prošlosti i budućnosti, između bola i vere, između ljudske patnje i Božjeg milosrđa.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Dok se informacije i napetosti šire brže nego ikada, pouka ruskog svetitelja otkriva jednostavan, a moćan način da mir počne u čoveku i zahvati ceo svet.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kamen temeljac je naziv za stenu koja se nalazi ispod Kupole na steni, islamskog svetilišta koje je po toj steni i dobilo ime a koje je smešteno na Hramovnoj gori, brdu u Starom gradu Jerusalima.
Rabini i jevrejski naučnici iz SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, EU-a i Izraela potpisali su otvoreno pismo tvrdeći da se "jevrejski narod suočava s ozbiljnom moralnom krizom".
Hapšenje trojice mladića zbog izbegavanja vojnog roka zapalilo je mase u Svetoj zemlji, produbljujući opasni raskol između države i Haredi zajednice i preteći političkom haosu u Izraelu.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
