BRUTALNA MUČENJA, KAKVA JE TEŠKO I ZAMISLITI: Evo kako su stradali pojedini sveci, po cenu života nisu se odrekli Hrista

Mnogi od 10.000 svetaca koje je katolička crkva zvanično priznala bili su takođe mučenici – ljudi koji su umrli zbog svoje vere. Njihov otpor protiv vlasti često je doveo do najokrutnijih kazni, a istorija je ispunjena njihovim mučeničkim smrtnim kaznama, od spaljivanja na lomači do hranjenja zverima.

Ovo su neke od najokrutnijih smrti svetaca kroz istoriju katoličke crkve 

Sveti Petar – raspet naopačke  

Wikipedia

Verovatno jedan od najpoznatijih mučenika je Sveti Petar. Rođen u Judeji 1. godine nove ere, Petar je bio prvi papa i jedan od 12 Isusovih apostola. Petra je rimski car Neron, poznat po svom nemilosrdnom i brutalnom postupanju prema hrišćanima, osudio na smrt.

Godine 64. u areni Cirkus Makimus počeo je veliki požar, koji je buktio nedelju dana. Neron je za požar okrivio hrišćane, a Petar je bio jedan od glavnih žrtvenih jaraca. Poznato je da je Petar tražio da bude razapet naopačke, jer nije verovao da je iko dostojan da bude ubijen na isti način kao Isus Hrist. Prema apokrifnim Petrovim delima, Petar je rekao: "Preklinjem vas dželati, raspnite me tako, sa glavom nadole, a ne drugačije.“ Mnogi veruju da je Petar sahranjen u kripti ispod bazilike Svetog Petra u Rimu, ali to nije konačno dokazano.

Sveti Vartolomej – odran živ  

Wikipedia

Sveti Vartolomej, rođen u Galileji u 1. veku, bio je još jedan od apostola Isusa Hrista. Poginuo je u Jermeniji oko 68. godine nove ere. Tradicionalna verzija događaja kaže da je Vartolomej proveo vreme propovedajući u zapadnoj Aziji, gde je preobratio kralja Polimija, vladara u drevnoj Jermeniji. Ovo preobraćenje je veoma naljutilo kraljevog brata, koji se plašio da će to pokvariti njihov odnos sa Rimljanima.

Knez je naredio da se Vartolomej pogubi. Živog su mu oderali kožu i potom odrubili glavu. Vartolomej je često prikazan kako drži nož, što simbolizuje njegovu jezivu smrt, kao i njegovu vezu sa poslovima držanja noževa kao što su mesari i kožari.

Sveti Lovro – živ spaljen

Wikipedia

Sveti Lovro je rođen u Španiji 225. godine, i bio je jedan od sedam rimskih đakona koji su bili odgovorni za pomoć siromašnima u Rimu. Jednog dana 258. godine, pohlepni prefekt (državni službenik) Rima rekao je Lovru da mu donese bogatstvo za koje je verovao da crkva krije. Lorens je okupio gradsku sirotinju i predstavio ih prefektu, rekavši mu: "Ovi ljudi su blago crkve“. Gest je shvaćen kao uvreda i naređeno je da se Lovro pogubi.

Ali, odvratni zvaničnik je želeo da Lovro zaista pati, pa je precizirao da ga treba staviti na gvozdenu podlogu iznad vatre koja gori. Dok je Lovro umirao molio se da Rim jednog dana preobrati u hrišćanstvo i da se ova vera proširi širom sveta. Uprkos mukotrpnom načinu na koji je ubijen, za njega se govorilo da je bio toliko radostan da je dželatu šaljivo rekao: "Dobro sam s ove strane. Prevrni me!", zbog toga ga pobezuju sa zaštitnikom komičara, mesara i kuvara.

Sveta Marciana – ubile su je životinje

Wikipedia

Sveta Mariciana je rođena u današnjem Alžiru negde u kasnom 3. veku. Svetiteljka je 305. godine kažnjena od strane provincijskih rimskih vlasti u svom lokalnom gradu Cezareji, kao samo jedna od velikog broja žrtava krvavih antihrišćanskih progona cara Dioklecijana.

Marcijana je pretučena toljagama, a zatim zatvorena u gradsku školu gladijatora.

Stradala je u areni nakon što ju je ranio bik, a ubio leopard.

Sveti Kasijan – ubili su ga učenici

Wikipedia

Sveti Kasijan Imolski rođen je negde u 4. veku, verovatno u Italiji, ali se ne zna tačno gde. Kasijan je bio učitelj u školi u Imoli u severnoj Italiji. Pogubljen je 363. jer je odbio da oda počast rimskim bogovima, kako je zapovedao imperator Julijan Otpadnik. Naređeno je da ga ubiju njegovi učenici.

Sveti Džon Hoton – obešen i isečen  

Wikipedia

Sveti Džon Hoton jedan od „četrdeset mučenika engleskog Velsa“, rođen je u Eseksu oko 1487. Osuđen je na smrt jer je odbio da položi zakletvu kojom je kralja Henrija VIII priznao za vrhovnog poglavara Engleske crkve.

Osuđen je na mučnu smrt, 4. maja 1535, prvo ga je vukao konj. Potom je zagrlio dželata, koji je bio toliko dirnut da je molio osuđenika za oproštaj. Pre nego što je obešen, data mu je poslednja šansa pred gomilom da prihvati vrhovnu vlast kralja. On je to odbio, rekavši da je „spreman i voljan da trpi svaku vrstu mučenja radije nego da negira doktrinu Crkve“. Džon je obešen, potom polumrtav, ali još uvek pri svesti posečen, skinut i stavljen na drvenu platformu da ga gomila vidi.

Sveti Džon je još uvek bio budan dok ga je dželat rasekao.

Sveta Margaret Kliterou – preminula od velikog tereta

Wikipedia

Sveta Margaret Kliterou rođena je u Jorku oko 1556. godine i kanonizovana 1970. Margaret je 10. marta 1586. uhapšena zbog krivičnog dela skrivanja katoličkih sveštenika, što je bio ozbiljan zločin u Engleskoj. Odbila je da se izjasni o krivici, rekavši vlastima da nije počinila zločin i da je stoga suđenje nepotrebno. Uobičajena procedura za prisiljavanje zatvorenika da se izjasne u ovom trenutku bila je „pritiskanje“ teškim tegovima. Sudija u Margaretinom slučaju naredio joj je da tri dana trpi torturu pritiska. Margaret očigledno nije imala nameru da popusti, rekavši sudiji u odgovoru na svoju kaznu: "Bogu hvala, nisam dostojna tako dobre smrti kao što je ova.“ Veruje se da je Margaret odbila da se izjasni da spreči suđenje i spasi svoju decu od hapšenja i mučenja kao svedoka.

Dana 25. marta 1586. odvedena je na javno mesto u Jorku, skinuta je i naređena joj da legne na malu oštru stenu.

Postavljen je na nju i veliki teret, pa je 15 minuta kasnije bila mrtva. Iako se sa sigurnošću ne zna gde je Margaretino telo sahranjeno, njena ruka je uklonjena nakon njene smrti i smeštena je u manastiru Bar u Jorku.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara