Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Tijelovo, punim nazivom Svetkovina Presvetog Tela i Krvi Hristove je katolički praznik. Slavi se u četvrtak posle svetkovine Svetog Trojstva.
Za katoličku crkvu, svetkovina je u spomen na ustanovljenje Evharistije (pričešća) na Veliki četvrtak. Pojavljuje se u 13. veku, a na celo zapadno hrišćanstvo proširuje se u 14. veku.
Radi se zapravo o sećanju na poslednju večeru, koju je dan uoči svoje muke i smrti, Isus održao sa svojim učenicima.
Obzirom na tihi karakter obeležavanja nedelje uoči Vaskrsa, u tom razdoblju nisu bile primerene nikakve svečanosti. Zbog toga je praznik Tijelova dobio termin na prvi četvrtak po okončanju uskršnjeg razdoblja. Zbog ove dosta komplikovane istorije, za svakoga ko nije katolik, Tijelovo je skoro nepoznat praznik.
Sam praznik Tijelovo pojavio se početkom trinaestog veka kada je augustinska časna sestra Svetog Julijana iz jednog manastira u Belgiji imala viđenje punog meseca na kojem je opazila mrlju. Pun mesec je protumačila kao Crkvu, a mrlju kao nedostatak praznika kojim bi se slavila Evharistija.
Praznik je uveden kao praznik Euharistije (tela i krvi Isusove). Prema katoličkoj teologiji, za vreme mise Isus Hrist prinosi žrtvu i pri tome se služi. Sveštenik, pokazujući okupljenim vernicima hostiju i kalež s misnim vinom, umesto Isusa izgovara reči: "Ovo je moje jelo" i "Ovo je moja krv".
Vernici na praznik Tijelova sa svojim sveštenicima idu gradom u povorci i javno pokazuju svoju veru. Mnogima je slavljenje Euharistije teško razumeti. Kako zbog premetanja datuma, tako i zbog samog slavljenja tela i krvi Isusove. Minhenski župnik Klaus Muča to je ovako objasnio:
- Ne nosimo mi po ulicama tek komad hleba, već u tome živućeg našeg Gospoda. To je neupitno verska tajna. Ali to pokazuje i da vera živi čak i, odnosno upravo, tamo gde se ne može sve do kraja matematički objasniti. Tu se radi o uverenju!
Sporazum iz 2018. godine, čiji detalji nikada nisu objavljeni, omogućava državnoj Katoličkoj crkvi u Kini određeni uticaj na imenovanje crkvenih lidera, dok je papa zadržao pravo veta na konačan izbor.
Papa, prvi poglavar Rimokatoličke crkve iz SAD, pojavio se na oko sedam minuta na džambotronu stadiona Rejt Fild tokom događaja, koji je organizovala Čikaška nadbiskupija.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Vernici u strahu dok paroh otkriva političku pozadinu i govori o ličnom progonu koji traje već godinama.
Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Svaka skrivena misao i odluka oblikuje život. Kada nestanu svedoci, istina izlazi na videlo i otvara put za unutrašnju snagu.
Osnivač salezijanaca i katolički svetac Ivan Bosco kazao je da u haosu sveta samo vera i pobožnost mogu očuvati Crkvu od oluje poslednjih vremena.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Timoteja po starom kalendaru i Svetog Isidora Peluzijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Andriju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
