Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine, piše Gardijan.
Tanjug/AP Niall Carson
Masovna grobnica sa telima oko 800 beba
Iskopavanja, koja bi trebalo da traju dve godine, predstavljaju, kako objašnjava Gardijan, novu fazu u irskom suočavanju s nasleđem zlostavljanja i zanemarivanja dece u verskim i državnim institucijama, posebno onih rođenih van braka, a njihovo stradanje nazvano je "mrljom na savesti nacije".
U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i žene rađale vanbračnu decu, deo beba je, kako se navodi, sahranjen u napuštenom podzemnom septičkom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani.
Njihove smrti ostale su neprimećene sve do pre deset godina, kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olakšanje što je proces konačno počeo.
- Laknulo mi je što se to najzad dešava. Dugo sam čekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da će pronaći svoje najmilije - rekla je Korlesova.
Veći deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naselja, ograđen je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovlašćene intervencije.
Tim koji vodi radove čini 18 stručnjaka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući arheologe, antropologe i forenzičare, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, bivši izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Kako je istakao Maksvini, cilj operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, pokušaj njihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahranjeni.
Međutim, kompleksnost terena, uključujući mešanje ostataka, prisustvo podzemnih voda i blizinu drugih grobnica iz perioda Velike gladi dodatno otežava posao, napominje Gardijan.
- Ova operacija se vodi po forenzičkim standardima, kao mesto zločina, a ukoliko nađemo dokaze o nasilnoj smrti, zakon nas obavezuje da odmah obavestimo mrtvozornika ili policiju - izjavio je Maksvini.
Posebno konstruisana dizalica sa kašikom bez zubaca koristi se kako bi se izbeglo oštećenje kostiju, a tim raspolaže i laboratorijom na licu mesta za preliminarnu analizu, pre slanja materijala većem centru.
Neki od članova porodice dali su i uzorke DNK
Ustanovu Svete Marije vodile su časne sestre uz zvanično odobrenje države, koja je tada, prema pisanju Gardijana, zatvarala oči pred uslovima u kojima su žene i deca živeli suočeni s oskudicom, visokim stopama smrtnosti i društvenom osudom.
Dom je zatvoren 1961. godine, objekat srušen, a na njegovom mestu izgrađeno je stambeno naselje. Korlesova se nada da će posmrtni ostaci, koji se nalaze oko dva metra ispod zemlje, biti uspešno identifikovani.
- Mnogi ostaci su pomešani jer je voda prodrla unutra. Nadam se da će uspeti da ih povežu - rekla je i dodala da je istraživačkom timu predala svu svoju dokumentaciju.
- To su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima i emotivno su uključeni u ovaj slučaj koliko i ja. Zaista žele da otkriju istinu do kraja - zaključila je istoričarka Ketrin Korles.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ajet 9:43 uči nas strpljenju, mudrom prosuđivanju i unutrašnjoj odgovornosti, podsećajući da svaka reč i odluka imaju težinu, a istinoljubivost vodi ka Božijem oprostu.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo - današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu.
