Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine, piše Gardijan.
Tanjug/AP Niall Carson
Masovna grobnica sa telima oko 800 beba
Iskopavanja, koja bi trebalo da traju dve godine, predstavljaju, kako objašnjava Gardijan, novu fazu u irskom suočavanju s nasleđem zlostavljanja i zanemarivanja dece u verskim i državnim institucijama, posebno onih rođenih van braka, a njihovo stradanje nazvano je "mrljom na savesti nacije".
U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i žene rađale vanbračnu decu, deo beba je, kako se navodi, sahranjen u napuštenom podzemnom septičkom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani.
Njihove smrti ostale su neprimećene sve do pre deset godina, kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olakšanje što je proces konačno počeo.
- Laknulo mi je što se to najzad dešava. Dugo sam čekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da će pronaći svoje najmilije - rekla je Korlesova.
Veći deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naselja, ograđen je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovlašćene intervencije.
Tim koji vodi radove čini 18 stručnjaka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući arheologe, antropologe i forenzičare, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, bivši izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Kako je istakao Maksvini, cilj operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, pokušaj njihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahranjeni.
Međutim, kompleksnost terena, uključujući mešanje ostataka, prisustvo podzemnih voda i blizinu drugih grobnica iz perioda Velike gladi dodatno otežava posao, napominje Gardijan.
- Ova operacija se vodi po forenzičkim standardima, kao mesto zločina, a ukoliko nađemo dokaze o nasilnoj smrti, zakon nas obavezuje da odmah obavestimo mrtvozornika ili policiju - izjavio je Maksvini.
Posebno konstruisana dizalica sa kašikom bez zubaca koristi se kako bi se izbeglo oštećenje kostiju, a tim raspolaže i laboratorijom na licu mesta za preliminarnu analizu, pre slanja materijala većem centru.
Neki od članova porodice dali su i uzorke DNK
Ustanovu Svete Marije vodile su časne sestre uz zvanično odobrenje države, koja je tada, prema pisanju Gardijana, zatvarala oči pred uslovima u kojima su žene i deca živeli suočeni s oskudicom, visokim stopama smrtnosti i društvenom osudom.
Dom je zatvoren 1961. godine, objekat srušen, a na njegovom mestu izgrađeno je stambeno naselje. Korlesova se nada da će posmrtni ostaci, koji se nalaze oko dva metra ispod zemlje, biti uspešno identifikovani.
- Mnogi ostaci su pomešani jer je voda prodrla unutra. Nadam se da će uspeti da ih povežu - rekla je i dodala da je istraživačkom timu predala svu svoju dokumentaciju.
- To su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima i emotivno su uključeni u ovaj slučaj koliko i ja. Zaista žele da otkriju istinu do kraja - zaključila je istoričarka Ketrin Korles.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Kristofora Magelanškog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Tokom incidenta u bazilici u Jablonneu čula su se dva pucnja, nakon čega je ukradena i oštećena relikvija Svete Zdislave, dok policija istražuje motive i okolnosti skrnavljenja.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
