Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine, piše Gardijan.
Tanjug/AP Niall Carson
Masovna grobnica sa telima oko 800 beba
Iskopavanja, koja bi trebalo da traju dve godine, predstavljaju, kako objašnjava Gardijan, novu fazu u irskom suočavanju s nasleđem zlostavljanja i zanemarivanja dece u verskim i državnim institucijama, posebno onih rođenih van braka, a njihovo stradanje nazvano je "mrljom na savesti nacije".
U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i žene rađale vanbračnu decu, deo beba je, kako se navodi, sahranjen u napuštenom podzemnom septičkom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani.
Njihove smrti ostale su neprimećene sve do pre deset godina, kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olakšanje što je proces konačno počeo.
- Laknulo mi je što se to najzad dešava. Dugo sam čekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da će pronaći svoje najmilije - rekla je Korlesova.
Veći deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naselja, ograđen je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovlašćene intervencije.
Tim koji vodi radove čini 18 stručnjaka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući arheologe, antropologe i forenzičare, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, bivši izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Kako je istakao Maksvini, cilj operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, pokušaj njihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahranjeni.
Međutim, kompleksnost terena, uključujući mešanje ostataka, prisustvo podzemnih voda i blizinu drugih grobnica iz perioda Velike gladi dodatno otežava posao, napominje Gardijan.
- Ova operacija se vodi po forenzičkim standardima, kao mesto zločina, a ukoliko nađemo dokaze o nasilnoj smrti, zakon nas obavezuje da odmah obavestimo mrtvozornika ili policiju - izjavio je Maksvini.
Posebno konstruisana dizalica sa kašikom bez zubaca koristi se kako bi se izbeglo oštećenje kostiju, a tim raspolaže i laboratorijom na licu mesta za preliminarnu analizu, pre slanja materijala većem centru.
Neki od članova porodice dali su i uzorke DNK
Ustanovu Svete Marije vodile su časne sestre uz zvanično odobrenje države, koja je tada, prema pisanju Gardijana, zatvarala oči pred uslovima u kojima su žene i deca živeli suočeni s oskudicom, visokim stopama smrtnosti i društvenom osudom.
Dom je zatvoren 1961. godine, objekat srušen, a na njegovom mestu izgrađeno je stambeno naselje. Korlesova se nada da će posmrtni ostaci, koji se nalaze oko dva metra ispod zemlje, biti uspešno identifikovani.
- Mnogi ostaci su pomešani jer je voda prodrla unutra. Nadam se da će uspeti da ih povežu - rekla je i dodala da je istraživačkom timu predala svu svoju dokumentaciju.
- To su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima i emotivno su uključeni u ovaj slučaj koliko i ja. Zaista žele da otkriju istinu do kraja - zaključila je istoričarka Ketrin Korles.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Od čudesnog isceljenja i borbe s Napoleonom do potresnog proročanstva – život i poruka čoveka koji je verovao da se vera brani krstom, žrtvom i hrabrošću, čak i kada se ceo svet gasi.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
