Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine, piše Gardijan.
Tanjug/AP Niall Carson
Masovna grobnica sa telima oko 800 beba
Iskopavanja, koja bi trebalo da traju dve godine, predstavljaju, kako objašnjava Gardijan, novu fazu u irskom suočavanju s nasleđem zlostavljanja i zanemarivanja dece u verskim i državnim institucijama, posebno onih rođenih van braka, a njihovo stradanje nazvano je "mrljom na savesti nacije".
U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i žene rađale vanbračnu decu, deo beba je, kako se navodi, sahranjen u napuštenom podzemnom septičkom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani.
Njihove smrti ostale su neprimećene sve do pre deset godina, kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olakšanje što je proces konačno počeo.
- Laknulo mi je što se to najzad dešava. Dugo sam čekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da će pronaći svoje najmilije - rekla je Korlesova.
Veći deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naselja, ograđen je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovlašćene intervencije.
Tim koji vodi radove čini 18 stručnjaka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući arheologe, antropologe i forenzičare, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, bivši izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Kako je istakao Maksvini, cilj operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, pokušaj njihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahranjeni.
Međutim, kompleksnost terena, uključujući mešanje ostataka, prisustvo podzemnih voda i blizinu drugih grobnica iz perioda Velike gladi dodatno otežava posao, napominje Gardijan.
- Ova operacija se vodi po forenzičkim standardima, kao mesto zločina, a ukoliko nađemo dokaze o nasilnoj smrti, zakon nas obavezuje da odmah obavestimo mrtvozornika ili policiju - izjavio je Maksvini.
Posebno konstruisana dizalica sa kašikom bez zubaca koristi se kako bi se izbeglo oštećenje kostiju, a tim raspolaže i laboratorijom na licu mesta za preliminarnu analizu, pre slanja materijala većem centru.
Neki od članova porodice dali su i uzorke DNK
Ustanovu Svete Marije vodile su časne sestre uz zvanično odobrenje države, koja je tada, prema pisanju Gardijana, zatvarala oči pred uslovima u kojima su žene i deca živeli suočeni s oskudicom, visokim stopama smrtnosti i društvenom osudom.
Dom je zatvoren 1961. godine, objekat srušen, a na njegovom mestu izgrađeno je stambeno naselje. Korlesova se nada da će posmrtni ostaci, koji se nalaze oko dva metra ispod zemlje, biti uspešno identifikovani.
- Mnogi ostaci su pomešani jer je voda prodrla unutra. Nadam se da će uspeti da ih povežu - rekla je i dodala da je istraživačkom timu predala svu svoju dokumentaciju.
- To su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima i emotivno su uključeni u ovaj slučaj koliko i ja. Zaista žele da otkriju istinu do kraja - zaključila je istoričarka Ketrin Korles.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Inicijativa da se na mestu porušene crkve izgradi ugostiteljski objekat otvorila je dubok sukob između urbanističkih odluka i crkvenog sećanja na žrtvu srpskih vojnika.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Sofonija po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Ageja. Katolici se nalaze u Trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju treći dan Hanuke, a u islamu je ovo dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Predsednik Belorusije poslao je američkom predsedniku dar snažne duhovne simbolike u trenutku kada Minsk otvoreno govori o želji za novim tonom u odnosima sa Vašingtonom.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
