Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine.
Površina masovne grobnice zauzima oko pet hiljada kvadratnih metara, a časne sestre reda "Bon Sekur" sahranile su oko 800 novorođenčadi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, između 1925. i 1961. godine, piše Gardijan.
Tanjug/AP Niall Carson
Masovna grobnica sa telima oko 800 beba
Iskopavanja, koja bi trebalo da traju dve godine, predstavljaju, kako objašnjava Gardijan, novu fazu u irskom suočavanju s nasleđem zlostavljanja i zanemarivanja dece u verskim i državnim institucijama, posebno onih rođenih van braka, a njihovo stradanje nazvano je "mrljom na savesti nacije".
U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i žene rađale vanbračnu decu, deo beba je, kako se navodi, sahranjen u napuštenom podzemnom septičkom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani.
Njihove smrti ostale su neprimećene sve do pre deset godina, kada je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olakšanje što je proces konačno počeo.
- Laknulo mi je što se to najzad dešava. Dugo sam čekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da će pronaći svoje najmilije - rekla je Korlesova.
Veći deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naselja, ograđen je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovlašćene intervencije.
Tim koji vodi radove čini 18 stručnjaka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, Španije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući arheologe, antropologe i forenzičare, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, bivši izaslanik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Kako je istakao Maksvini, cilj operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, pokušaj njihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahranjeni.
Međutim, kompleksnost terena, uključujući mešanje ostataka, prisustvo podzemnih voda i blizinu drugih grobnica iz perioda Velike gladi dodatno otežava posao, napominje Gardijan.
- Ova operacija se vodi po forenzičkim standardima, kao mesto zločina, a ukoliko nađemo dokaze o nasilnoj smrti, zakon nas obavezuje da odmah obavestimo mrtvozornika ili policiju - izjavio je Maksvini.
Posebno konstruisana dizalica sa kašikom bez zubaca koristi se kako bi se izbeglo oštećenje kostiju, a tim raspolaže i laboratorijom na licu mesta za preliminarnu analizu, pre slanja materijala većem centru.
Neki od članova porodice dali su i uzorke DNK
Ustanovu Svete Marije vodile su časne sestre uz zvanično odobrenje države, koja je tada, prema pisanju Gardijana, zatvarala oči pred uslovima u kojima su žene i deca živeli suočeni s oskudicom, visokim stopama smrtnosti i društvenom osudom.
Dom je zatvoren 1961. godine, objekat srušen, a na njegovom mestu izgrađeno je stambeno naselje. Korlesova se nada da će posmrtni ostaci, koji se nalaze oko dva metra ispod zemlje, biti uspešno identifikovani.
- Mnogi ostaci su pomešani jer je voda prodrla unutra. Nadam se da će uspeti da ih povežu - rekla je i dodala da je istraživačkom timu predala svu svoju dokumentaciju.
- To su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima i emotivno su uključeni u ovaj slučaj koliko i ja. Zaista žele da otkriju istinu do kraja - zaključila je istoričarka Ketrin Korles.
Bivši katolički sveštenik, Džerald Ridsdejl, preminuo je u 90. godini dok je služio kaznu za monstruozne zločine nad najmanje 72 deteta. Njegova smrt ne briše tragove patnje koje je ostavio, dok žrtve i dalje traže pravdu za godine bola i tišine.
Liturgije u Dablinu, Darbiju i Korbiju sabrale su vernike svih generacija, a praznična radost u novoj britansko-irskoj eparhiji pretočila se u molitvu, dečji smeh i poruke nade pred Veliku nedelju stradanja i spasenja.
Arheolozi su pronašli mrežu tunela ukrašenih brojnim krstovima i simbolima Hrista, starim više od 1500 godina, što dodatno potkrepljuje tvrdnje da je reč o značajnom hrišćanskom mestu.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
