Upozorio je da se ponovo dešava da se pastirske besede iz hramova moraju objašnjavati pred policijom i tužilaštvom, što, po njegovim rečima, uvodi klimu cenzure i autocenzure i duboko je suprotno Ustavu i demokratskom društvu.
Na zahtev Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju vladika Metodije, mitropolit budimljansko-nikšićki, dao je zvaničnu izjavu u Centru bezbednosti u Nikšiću povodom krivične prijave koju je protiv njega podnela NVO Centar za građanska prava u čije je ime krivičnu prijavu podnela izvesna Svetlana Pajović Musović.
U svojoj izjavi mitropolit je odbacio sve navode iz prijave, nazivajući ih "činjenično neosnovanim i pravno apsurdnim", a sam postupak je ocenio kao deo šire kampanje političkog progona Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Izjavu vam prenosimo u celini:
- Kako mi je poznato iz sredstava javnog informisanja, podnosilac krivične prijave je izvesna NVO čiji osnivač (Svetlana Pajović Musović) u svakoj prilici i na svaki način vrlo bučno ispoljava versku i nacionalnu netrpeljivost prema vernicima i kliricima Srpske Pravoslavne Crkve, što je verovatan motiv i u ovom konkretnom slučaju. Međutim, ovu kao i brojne slične krivične prijave držim za nastavak političkog progona Srpske Pravoslavne Crkve i pokušaja antickrvenih krugova da se zloupotrebom pravnih sredstava kreira javno mnjenje i društveni ambijent u kome je posebno i samo za vernike i sveštenstvo Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori uveden delikt mišljenja a sloboda izražavanja ograničena prema zadatim ideološkim okvirima. Već po ko zna koji put se pastirske besede izgovorene u hramovima i za vreme crkvenih službi moraju pojašnjavati policijskim službenicima i tužiocima. Na taj način se u široj javnosti podstiče cenzura i autocenzura, što je Ustavom nedopušteno i generalno nespojivo sa demokratskim uređenjem. Posredno, ali sa jasnom namerom, kliricima i vernicima Srpske Pravoslavne Crkve nastoje se bitno ograničiti ne samo verska, nego i ona osnovna ljudska prava i slobode.
Suprotno navodima prijave da sam u svojoj besedi povredio Ustav, smatram upravo da sam tom prilikom naročito snažno afirmisao osnovne ustavne vrednosti i načela kao što su: pravo na dostojanstvo i nepovredivost i poštovanje ličnosti, pravo na pravično i javno suđenje, načelo zakonitosti, slobodu misli, savesti i veroispovjesti, slobodu izražavanja i zabranu cenzure i tako dalje, jer upravo te vrednosti bile su pogažene ili karikirane od strane ustaškog i titoističkog režima. Iskreno se čudim kako je uopšte moguće da se danas u Crnoj Gori pojavljuju lica i organizacije u funkciji zaštitnika njihovog nasleđa.
Naime, ocena ustaškog i titoističkog režima kao zločinačkih i totalitarnih tvorevina mračnih ideologija, počiva na činjenici da je van svake sumnje dokazano da su komunistički režim Josipa Broza i pronacistički Anta Pavelića sprovodili krvavi teror, kroz progon i masovne likvidacije, pored ostalih, lica uglavnom srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovijesti i pripadnike i pristalice monarhije, odnosno, Jugoslovenske vojske u otadžbini. Više stotina - od strane Titovih vojnih, partijskih i paradržavnih oružanih formacija - pobijenih sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve, razoreni hramovi i manastiri, oteta imovina, masovne i do danas neekshumirane grobnice, decenijska kulturno-politička represija, predstavljaju ostavštinu titoističke vlasti u Crnoj Gori za vreme SFRJ. Još gore posledice po srpski narod i Crkvu imala je Pavelićeva vlast u Nezavisnoj Državi Hrtvatskoj (NDH). Prema tome, za mene je reč o epohalno jedinstvenoj zločinačkoj koaliciji u kontekstu stravičnih posledica njihove represije po narod i Crkvu kojima pripadam i služim, bez obzira na njihove različite istorijske saveznike, ideološke motive i političke inspiracije.
Dakle, ponavljam, kako je ustaško-titoistički sistem vlasti gazio vrednosti koje Crna Gora i danas baštini svojim ustavnim uređenjem, javna osuda takvih režima kao zločinačkih ne predstavlja izazivanje mržnje niti povredu Ustava, već puko podsećanje na notorne istorijske činjenice i upozorenje na opasnost od njihovog povampirenja. Podsetiću da je Evropski parlament, polazeći od tih činjenica, u više navrata decidno osudio zločine komunističkih totalitarnih režima u Evropi. Josipa Broza, u tom smislu, smatram monstruoznom pojavom, a neshvatljivo je da se takva moja kvalifikacija uzima kao vređanje zvaničnih simbola države Crne Gore, jer koliko mi je poznato Broz nije zvanični državni simbol niti je njegova ličnost bilo kojim zakonom izuzeta od osude i kritičkog mišljenja. Antifašistička, iako više držim do izraza slobodarska, tradicija Crne Gore nam upravo nalaže ličnu obavezu da nedvosmisleno osudimo i razobličimo svaku totalitarnu praksu, bez obzira na njen ideološki lik. Tim pre ako se njenim vinovnicima ukazuju nezaslužene počasti u vidu podizanja novih spomenika.
Takođe, iskaz o generalu Dragoljubu Mihailoviću kao "prvom gerilcu Evrope" je samo ponavljanje tadašnjih stavova antihitlerovskog zapadnog javnog mnjenja, koji su dokumentovani i odavno dostupni javnosti. Takvo gledište već i zbog toga ne može biti krivično inkriminisano.
Ne postoji jedna jedina reč iz besede koja bi se mogla tumačiti kao aboliranje bilo kog zločinca i veličanje ma čijeg zločina. Takve konfabulacije odbacujem kao plod zle namere i bestijalan pokušaj klevete. Sa druge strane, ostajem pri iznetoj tvrdnji da je među tzv. „četnicima“, odnosno, vođama i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini bilo i heroja i herojskih dela, rodoljublja i slobodarskih vrlina koje izazivaju poštovanje, kao što dobrih ljudi i dobrih dela ima uvek i svuda. To je moje duboko uverenje na čije izražavanje imam pravo. Svestan da svaka naša reč podleže prvo sudu Božjem, a onda i sudu javnosti, ipak sam dužan pojasniti da kao pravoslavni episkop i slobodan građanin ne pristajem na bilo kakvu jednoumnu i ideološku kodifikaciju stvarnosti ili propagandno nametanje istorijskih istina, te ostajem privržen Bogom nam darovanoj i kao takvoj Ustavom zaštićenoj slobodi savesti, kao i slobodi mišljenja i izražavanja koje se danas nastoje suzbiti pod etiketom zabrane revizionizma.
Što se tiče drugih navoda prijave, naravno da ću kao pravoslavni episkop Srpske Pravoslavne Crkve uvek primereno upozoravati verni narod na opasnosti i posledice udaljavanja od okrilja Crkve. To je moje pravo, ali još više moja pastirska dužnost pred Bogom i narodom. Svaki drugačiji stav po tom pitanju činio bi me nedostojnim vršenja episkopske službe.
Na kraju, sadržaj moje besede podleže krivičnoj odgovornosti samo ukoliko se u Crnoj Gori krivičnim delom smatra zalaganje za nacionalnu ravnopravnost, ličnu slobodu i dostojanstvo, istinu i pravdu, sve u okviru zakona i Ustava.
Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da u postupcima mitropolita crnogorsko-primorskog nema elemenata krivičnog dela.
Dok Mitropolija tvrdi da sabor na Tominu nedelju održava na svojoj zemlji u duhu tradicije, inspekcija Ministarstva kulture sumnja da je narušen zaštićeni arheološki lokalitet.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Više od dve sedmice tužilaštvo u Bijelom Polju bezuspešno traži inspektora koji bi priveo i saslušao mitropolita budimljansko-nikšićkog zbog besede o Titu i četnicima – vernici u strahu, javnost u šoku.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
