Upozorio je da se ponovo dešava da se pastirske besede iz hramova moraju objašnjavati pred policijom i tužilaštvom, što, po njegovim rečima, uvodi klimu cenzure i autocenzure i duboko je suprotno Ustavu i demokratskom društvu.
Na zahtev Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju vladika Metodije, mitropolit budimljansko-nikšićki, dao je zvaničnu izjavu u Centru bezbednosti u Nikšiću povodom krivične prijave koju je protiv njega podnela NVO Centar za građanska prava u čije je ime krivičnu prijavu podnela izvesna Svetlana Pajović Musović.
U svojoj izjavi mitropolit je odbacio sve navode iz prijave, nazivajući ih "činjenično neosnovanim i pravno apsurdnim", a sam postupak je ocenio kao deo šire kampanje političkog progona Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Izjavu vam prenosimo u celini:
- Kako mi je poznato iz sredstava javnog informisanja, podnosilac krivične prijave je izvesna NVO čiji osnivač (Svetlana Pajović Musović) u svakoj prilici i na svaki način vrlo bučno ispoljava versku i nacionalnu netrpeljivost prema vernicima i kliricima Srpske Pravoslavne Crkve, što je verovatan motiv i u ovom konkretnom slučaju. Međutim, ovu kao i brojne slične krivične prijave držim za nastavak političkog progona Srpske Pravoslavne Crkve i pokušaja antickrvenih krugova da se zloupotrebom pravnih sredstava kreira javno mnjenje i društveni ambijent u kome je posebno i samo za vernike i sveštenstvo Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori uveden delikt mišljenja a sloboda izražavanja ograničena prema zadatim ideološkim okvirima. Već po ko zna koji put se pastirske besede izgovorene u hramovima i za vreme crkvenih službi moraju pojašnjavati policijskim službenicima i tužiocima. Na taj način se u široj javnosti podstiče cenzura i autocenzura, što je Ustavom nedopušteno i generalno nespojivo sa demokratskim uređenjem. Posredno, ali sa jasnom namerom, kliricima i vernicima Srpske Pravoslavne Crkve nastoje se bitno ograničiti ne samo verska, nego i ona osnovna ljudska prava i slobode.
Suprotno navodima prijave da sam u svojoj besedi povredio Ustav, smatram upravo da sam tom prilikom naročito snažno afirmisao osnovne ustavne vrednosti i načela kao što su: pravo na dostojanstvo i nepovredivost i poštovanje ličnosti, pravo na pravično i javno suđenje, načelo zakonitosti, slobodu misli, savesti i veroispovjesti, slobodu izražavanja i zabranu cenzure i tako dalje, jer upravo te vrednosti bile su pogažene ili karikirane od strane ustaškog i titoističkog režima. Iskreno se čudim kako je uopšte moguće da se danas u Crnoj Gori pojavljuju lica i organizacije u funkciji zaštitnika njihovog nasleđa.
Naime, ocena ustaškog i titoističkog režima kao zločinačkih i totalitarnih tvorevina mračnih ideologija, počiva na činjenici da je van svake sumnje dokazano da su komunistički režim Josipa Broza i pronacistički Anta Pavelića sprovodili krvavi teror, kroz progon i masovne likvidacije, pored ostalih, lica uglavnom srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovijesti i pripadnike i pristalice monarhije, odnosno, Jugoslovenske vojske u otadžbini. Više stotina - od strane Titovih vojnih, partijskih i paradržavnih oružanih formacija - pobijenih sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve, razoreni hramovi i manastiri, oteta imovina, masovne i do danas neekshumirane grobnice, decenijska kulturno-politička represija, predstavljaju ostavštinu titoističke vlasti u Crnoj Gori za vreme SFRJ. Još gore posledice po srpski narod i Crkvu imala je Pavelićeva vlast u Nezavisnoj Državi Hrtvatskoj (NDH). Prema tome, za mene je reč o epohalno jedinstvenoj zločinačkoj koaliciji u kontekstu stravičnih posledica njihove represije po narod i Crkvu kojima pripadam i služim, bez obzira na njihove različite istorijske saveznike, ideološke motive i političke inspiracije.
Dakle, ponavljam, kako je ustaško-titoistički sistem vlasti gazio vrednosti koje Crna Gora i danas baštini svojim ustavnim uređenjem, javna osuda takvih režima kao zločinačkih ne predstavlja izazivanje mržnje niti povredu Ustava, već puko podsećanje na notorne istorijske činjenice i upozorenje na opasnost od njihovog povampirenja. Podsetiću da je Evropski parlament, polazeći od tih činjenica, u više navrata decidno osudio zločine komunističkih totalitarnih režima u Evropi. Josipa Broza, u tom smislu, smatram monstruoznom pojavom, a neshvatljivo je da se takva moja kvalifikacija uzima kao vređanje zvaničnih simbola države Crne Gore, jer koliko mi je poznato Broz nije zvanični državni simbol niti je njegova ličnost bilo kojim zakonom izuzeta od osude i kritičkog mišljenja. Antifašistička, iako više držim do izraza slobodarska, tradicija Crne Gore nam upravo nalaže ličnu obavezu da nedvosmisleno osudimo i razobličimo svaku totalitarnu praksu, bez obzira na njen ideološki lik. Tim pre ako se njenim vinovnicima ukazuju nezaslužene počasti u vidu podizanja novih spomenika.
Takođe, iskaz o generalu Dragoljubu Mihailoviću kao "prvom gerilcu Evrope" je samo ponavljanje tadašnjih stavova antihitlerovskog zapadnog javnog mnjenja, koji su dokumentovani i odavno dostupni javnosti. Takvo gledište već i zbog toga ne može biti krivično inkriminisano.
Ne postoji jedna jedina reč iz besede koja bi se mogla tumačiti kao aboliranje bilo kog zločinca i veličanje ma čijeg zločina. Takve konfabulacije odbacujem kao plod zle namere i bestijalan pokušaj klevete. Sa druge strane, ostajem pri iznetoj tvrdnji da je među tzv. „četnicima“, odnosno, vođama i pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini bilo i heroja i herojskih dela, rodoljublja i slobodarskih vrlina koje izazivaju poštovanje, kao što dobrih ljudi i dobrih dela ima uvek i svuda. To je moje duboko uverenje na čije izražavanje imam pravo. Svestan da svaka naša reč podleže prvo sudu Božjem, a onda i sudu javnosti, ipak sam dužan pojasniti da kao pravoslavni episkop i slobodan građanin ne pristajem na bilo kakvu jednoumnu i ideološku kodifikaciju stvarnosti ili propagandno nametanje istorijskih istina, te ostajem privržen Bogom nam darovanoj i kao takvoj Ustavom zaštićenoj slobodi savesti, kao i slobodi mišljenja i izražavanja koje se danas nastoje suzbiti pod etiketom zabrane revizionizma.
Što se tiče drugih navoda prijave, naravno da ću kao pravoslavni episkop Srpske Pravoslavne Crkve uvek primereno upozoravati verni narod na opasnosti i posledice udaljavanja od okrilja Crkve. To je moje pravo, ali još više moja pastirska dužnost pred Bogom i narodom. Svaki drugačiji stav po tom pitanju činio bi me nedostojnim vršenja episkopske službe.
Na kraju, sadržaj moje besede podleže krivičnoj odgovornosti samo ukoliko se u Crnoj Gori krivičnim delom smatra zalaganje za nacionalnu ravnopravnost, ličnu slobodu i dostojanstvo, istinu i pravdu, sve u okviru zakona i Ustava.
Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da u postupcima mitropolita crnogorsko-primorskog nema elemenata krivičnog dela.
Dok Mitropolija tvrdi da sabor na Tominu nedelju održava na svojoj zemlji u duhu tradicije, inspekcija Ministarstva kulture sumnja da je narušen zaštićeni arheološki lokalitet.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Više od dve sedmice tužilaštvo u Bijelom Polju bezuspešno traži inspektora koji bi priveo i saslušao mitropolita budimljansko-nikšićkog zbog besede o Titu i četnicima – vernici u strahu, javnost u šoku.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Ajet 40 iz Sure Ghafir jasno poručuje da nijedno zlo ne ostaje nekažnjeno, dok vera i dobra dela muškaraca i žena otvaraju vrata Dženeta u obilju bez granica.
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Meštanin Nenad Nikaljević brutalno je vređao igumana Nikona Kokotovića, monahinje i Srpsku pravoslavnu crkvu, dok vernici upozoravaju da je reč o udaru na svetinju i duhovno nasleđe Crne Gore.
Vernici su se okupili da se pomole pred moštima velikog mučenika, dok freske pop Strahinje, ikone Kozme i Radula i Divoševo jevanđelje iz XIV veka otkrivaju skrivenu duhovnu i umetničku riznicu manastira.
Jerej Eparhije budimljansko-nikšićke u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, opisuje aktuelna dešavanja kao progon hrišćana i razapinjanje Božjih naslednika u savremenom vremenu.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Liturgiju je služio mitropolit Atanasije, koji je pozvao vernike da slede Hristov put i postanu lovci ljudi radi spasenja duša.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
