skinuto sa sajta spc.rs,JULIAN STRATENSCHULTE / AFP / Profimedia
Više od dve sedmice tužilaštvo u Bijelom Polju bezuspešno traži inspektora koji bi priveo i saslušao mitropolita budimljansko-nikšićkog zbog besede o Titu i četnicima – vernici u strahu, javnost u šoku.
Sa zabrinutošću i vidnom uznemirenošću, crnogorski mediji prenose informaciju da Više javno tužilaštvo u Bijelom Polju, prema njihovim saznanjima, već dve sedmice vrši pritisak na policiju kako bi privelo i saslušalo mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija.
Kako piše portal aloonline.me, Više javno tužilaštvo u Bijelom Polju ranije je formiralo predmet protiv mitropolita Metodija zbog besede koju je izgovorio 7. juna ove godine u manastiru Podmalinsko tokom svete liturgije. Prema njihovim informacijama, predmet je otvoren nedugo nakon tog događaja, a od tada se intenzivno radi na pripremi privođenja i saslušanja visokog jerarha Srpske pravoslavne crkve.
Wikipedia
Vladika Metodije
Ozbiljan problem
Insajder iz tužilaštva u Bijelom Polju otkriva za ovaj portal da pritisak na Upravu policije Crne Gore traje već više od dve sedmice. Međutim, za sada bez rezultata – jer, kako saznaju izvori iz same crnogorske policije, postoji ozbiljan problem: Tužilaštvo ne uspeva da pronađe inspektora koji bi prihvatio da saslušava mitropolita Metodija.
Redakcija aloonline.me ističe da poseduje precizne i pouzdane informacije koje potvrđuju sve navedeno, ali i da ima još jedan deo saznanja koji, zbog ozbiljnosti situacije i zaštite izvora, za sada neće objavljivati.
Šta je prethodilo svemu: Hronologija događaja
Podsetimo, prethodno su mitropoliti Joanikije i Metodije izazvali oštru reakciju državnih organa u Crnoj Gori, kada su, kako su mnogi ocenili, hrabro i otvoreno govorili o istorijskim temama koje se decenijama u Crnoj Gori smatraju tabuom. Njihove besede dotakle su pitanja četničkog pokreta, Josipa Broza Tita i partizanske ideologije, što je odmah naišlo na reakciju ne samo političkih aktera bivšeg režima, već i državnih institucija.
Dok Vrhovno državno tužilaštvo izbegava da preuzme nadležnost i slučaj prebacuje na niže instance, protiv mitropolita Joanikija već je formiran predmet u fazi izviđaja. Za mitropolita Metodija iz Višeg tužilaštva u Bijelom Polju najavljuju da će tek „razmotriti sadržinu njegove besede“ i odlučiti da li uopšte postoje elementi krivičnog dela.
Slobodna misao pod udarom
U vreme kada se, kako vernici i analitičari upozoravaju, govor istine i slobodna misao progone, a politički i medijski naslednici bivšeg režima nesmetano šire govor mržnje i vrše reviziju istorije, mnogi se pitaju – da li Crna Gora ide ka ukidanju slobode izražavanja sveštenih lica?
Reči mitropolita Metodija i mitropolita Joanikija, kako ističu vernici, nisu izgovorene radi rehabilitacije bilo čijih zločina, već radi razobličavanja istorijskih neistina i manipulacija koje decenijama guše slobodu naroda i Crkve. Ako je danas istina u Crnoj Gori kažnjiva, postavlja se pitanje – koliko je teških rana sloboda već zadobila?
Portal religija.rs nastaviće da prati razvoj ovog slučaja koji preti da otvori novu i složenu fazu odnosa između crnogorskih državnih organa i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
Dok Mitropolija tvrdi da sabor na Tominu nedelju održava na svojoj zemlji u duhu tradicije, inspekcija Ministarstva kulture sumnja da je narušen zaštićeni arheološki lokalitet.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija u Kolarčevoj zadužbini otvara se međunarodna izložba “Svetlost Logosa” pod okriljem Uneska – 125 ikona iz 12 zemalja.
Slike gomile smeća između spomenika otkrivaju nepoštovanje prema pokojnicima, dok preostali Srbi u naselju osećaju bol i poniženje zbog narušenog svetilišta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
Posle određivanja pritvora vlasniku zemljišta, tužilaštvo je protiv Danka Femića podiglo optužnice zbog pritisaka na medije, dok policija intenzivno traga za ostalim učesnicima događaja.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Dok je Gestapo pretio vešanjem, arhiepiskop atinski je smelo poručio da „jerarsi ne bivaju streljani, već obešeni“. Umesto da poklekne, izdao je lažne krštenice Jevrejima i Romima, spasavajući ih od logora smrti.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
