U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.
Srpska pravoslavna crkva 2. avgusta proslavljaju Svetog proroka Iliju, u narodu poznatog kao Ilindan, jednog od najpoštovanijih starozavetnih proroka i svetitelja čije ime vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Sveti Ilija rođen je oko 816. godine pre Hrista na području današnjeg Izraela i Palestine. Njegov život i delo ostavili su dubok trag ne samo u Starom i Novom zavetu, već se sa velikim poštovanjem pominju i u Talmudu i Kuranu, što ga čini jednom od najznačajnijih ličnosti verske istorije.
Predanje kaže da je njegov otac Savah, kada se Ilija rodio, imao neobično viđenje. Video je anđele Božje kako novorođenče povijaju ognjem i daju mu plamen da jede. To je bilo znamenje njegovog budućeg života - vatrene revnosti za Boga, nepokolebljive vere i sile kojom će braniti istinu.
Još od mladosti Ilija se posvetio molitvi, postu i bogomisliju. Često se povlačio u pustinju, gde je u tišini tražio zajednicu sa Bogom i pripremao se za svoju proročku službu.
Printscreen
Sveti prorok Ilija
U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju. Njegovom molitvom nebo se zatvorilo, pa tri godine i šest meseci nije bilo kiše. Kada se narod udaljio od prave vere, prizvao je oganj s neba koji je spalio žrtvu prinesenu Gospodu, pokazujući da je jedino Bog Izrailjev istiniti Bog.
Nakon toga, ponovo se pomolio i kiša je pala na ispucalu zemlju. U kući siromašne udovice u Sarepti čudesno je umnožio brašno i ulje kako porodica ne bi gladovala, a njenog preminulog sina vaskrsao je molitvom. Sveto predanje beleži i mnoga druga čuda, kao i proročanstva koja su se ispunila.
Pred kraj svog zemaljskog života prorok Ilija učinio je još jedno znamenje. Ogrtačem je razdvojio vode reke Jordan, a zatim je, prema Svetom pismu, bio uznet na nebo u ognjenim kolima koja su vukli ognjeni konji.
Zbog toga se u narodnoj tradiciji često prikazuje kao silni prorok koji nebom putuje u vatrenim kolima i upravlja gromovima.
Njegova slava nije završena uznesenjem. U Novom zavetu Sveti Ilija se javlja zajedno sa prorokom Mojsejem prilikom Preobraženja Gospodnjeg na gori Tavor, kada razgovara sa Isusom Hristom. Crkveno predanje, oslanjajući se na Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova, uči da će se pred kraj sveta ponovo pojaviti kako bi svedočio istinu i suprotstavio se sili Antihrista.
Srpski narod vekovima posebno poštuje Svetog Iliju.
Mnoge crkve i manastiri posvećeni su ovom velikom proroku, a brojne porodice upravo Ilindan proslavljaju kao svoju krsnu slavu.
U jednom momentu počeli su da im dovode bolesnike radi iscelenja i tako su postale, protiv svoje volje, slavne. Kada je za njih čuo knez Fronton izveo ih je pred sud. Međutim, kada ih je video, začudi se njihovoj lepoti.
Za vreme Drugog svetskog rata, zbog opasnosti od Nemaca, njegove mošti su bile prenete u sabornu crkvu u Požarevac, ali su posle rata opet vraćene u Gornjak.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Na jubilarnom 50. izdanju manifestacije u Beloj Vodi priznanje je pripalo mitropolitu kruševačkom, koji je govorio o lepoti, dobroti, odnosu prema Bogu i bližnjima, ali i o iskušenjima koja čoveka udaljavaju od večnih vrednosti.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
