Dok je na kolenima čekala da joj odrube glavu zbog vere u Hrista, ova svetiteljka je uzdigla ruke ka nebu i pomolila se Bogu da pomiluje i spase sve one koji budu slavili njen spomen.
Sveta mučenica Nedelja je zaštitnica onih koji nepokolebljivo stoje u veri i ljubavi prema Hristu. Sećanje na njeno herojsko stradanje i njeno posvećenje Bogu budi osećaj dubokog poštovanja i divljenja prema svetiteljki koja je kroz neizrecive muke zadobila rajsku radost.
U vreme hristobornih careva Dioklecijana i Maksimijana, u Anadoliji su živele dve pobožne duše, Dorotej i Jevsevija. Bili su bogati, ali bez poroda, sve dok molitvama nisu isprosili od Boga jedno čedo - Svetu Nedelju. Od detinjstva, Nedelja je sebe posvetila Bogu, uzdržavajući se od svega što čine raskalašna deca. Krasna telom i dušom, kada je odrasla, mnogi prosci su je zaprosili, no ona ih je sve odbila govoreći da je sebe obručila Hristu i da ovozemaljski život želi da skonča kao devojka.
Jedan od odbijenih prosaca optužio je Nedelju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car je odmah naredio da njene roditelje stave na teške muke, te ih protera u grad Melitinu, gde su oni skončali za Hrista. Njihovu ćerku Nedelju, poslao je Maksimijanu na sud.
Pred njim, ona je potvrdila svoju veru u Hrista, zbog čega su je položili na zemlju i šibali volovskim žilama. Izmučenu, predali su je vojvodama, najpre Ilarionu, a potom Apoloniju, koji je dalje mučio na sve moguće načine, no sve beše uzalud.
Dok je bila u tamnici, javio joj se Hristos, iscelio joj rane i rekao: “Ne boj se, Nedeljo, muka, blagodat je moja s tobom.” Blagodat Hristova spasila je ovu mučenicu, dok su bezbožne sudije mislile da je čeka sigurna smrt. Međutim, videvši čudesno spasenje Nedelje, mnogi neznabošci poverovaše u Hrista, pa su zbog toga bili posečeni.
Sveta Nedelja reče Apoloniju: “Za mene je život za Hrista umreti.” Tada Apolonije naredi da je mačem poseku. Nedelja je klekla na kolena, uzdigla ruke ka nebu i pomolila se Bogu da pomiluje i spase sve one koji budu slavili njen spomen, te da upokoji njenu dušu zajedno sa dušom njenih roditelja. Završivši molitvu, ona je predala dušu Gospodu pre nego što se mač spustio na njenu glavu. Česno je postradala i preselila se u večnu radost 289. godine u Nikomidiji.
Danas, vernici se sećaju njene žrtve, moleći se i inspirišući se njenim primerom vernosti i hrabrosti. Sveta mučenica Nedelja, kroz vekove, ostaje svetionik vere, nade i ljubavi prema Bogu, kao i podsetnik na snagu koju istinska vera može dati svakome od nas.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
