Pobožnost ovog sveca, koji je kroz mučeništvo svedočio snagu vere i ljubavi prema Hristu, ostala je neuzdrmana i u najtežim časovima hrišćanstva.
U doba kad je paganstvo još vladalo Rimskim carstvo,, a Hristova svetlost tek počinjala da osvetljava put, rođen je čovek koji će postati simbol hrabrosti i vere u najtežim trenucima. Sveti mučenik Ipolit, nekadašnji vojni nadzornik i upravnik tamnica, u svom životu je prošao kroz iskušenja koja su od njega učinila ne samo posvećenog hrišćanina već i velikog svedoka Hristove sile.
U vreme kada je hrišćanska vera bila ne samo nepoželjna već i krivična, car Dekije je izdao naredbu da se uhvate svi hrišćani, među kojima je bio i arhiđakon Lavrentije. Sveti Lavrentije je, u svojim mukama, pokazao čudo kroz isceljenje slepoga Lukilija i mnogih drugih bolesnika, što je duboko dirnulo Ipolita. Nekadašnji sužanj, izvršilac carske volje, postao je svedok čuda koje ga je prizvalo veri Hristovoj.
Kada je Ipolit primio krštenje od Lavrentija, njegovo srce se otvorilo za nebeske tajne. U viđenju, kako je sam rekao, video je "nevine duše u velikoj radosti" na nebesima, što je bilo početak njegovog duhovnog preobraženja. Uzeo je Lavrentija u svoj dom i krstio svoju porodicu, uključujući staru dadilju Konkordiju, tako da je u toj svetoj zajednici bilo devetnaest krštenih duša.
Međutim, njihova radost nije dugo trajala. Nakon što je Lavrentije mučen i ubijen za Hrista, Ipolit je sahranio njegovo telo sa velikim počastima, ali je vest o njegovom činu stigla do cara Dekija.
Ipolit je uhvaćen i izveden pred cara. Iako je car pokušao da ga odvrati od vere kroz brutalne kazne, Ipolit je sa velikom hrabrošću odbijao da se odrekne Hrista. Nagnan na mučenje, s pravom rečju i nepopustljivom verom, Ipolit je izgovarao: "Hrišćanin sam!"
Kada je car saznao da su svi Ipolitovi ukućani hrišćani, naredio je da se svi dovedu pred njega. Stara Konkordija je hrabro izjavila da bi radije umrla u veri sa svojim gospodarom nego živela u sramoti sa carskim poganima. Prva je poginula, a zatim su je sledili i ostali, svi pred očima Ipolitovim.
Na kraju, Ipolit je bio vezan za divljeg konja i preminuo kroz najteže mučenja. Iako je tlo bilo prekriveno krvlju, njegova vera i hrabrost nisu poznali granice. Sveti mučenik Ipolit ostao je svetionik nade i snage za sve hrišćane koji dolaze, osvetljavajući put kroz tamu svog vremena.
Ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige.
Za sredu pete sedmice po Vaskrsu ruski svetitelj u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini piše o odgovornosti sveštenstva, duhovnoj gladi naroda i tišini koja ne sme postati pravilo
Kao prava žena islamske veroispovesti kaže da u ovoj veri postoje definisane stvari za svaku situaciju.
Prema predanju, Sveti Jovan Bogoslov, jedan od najbližih Hristovih učenika i autor Jevanđelja po Jovanu, nije doživeo telesnu smrt u klasičnom smislu.
Govoreći o sekularizaciji i teološkom slabljenju unutar Pravoslavne Crkve, ali i o inauguraciji pape Lava XIV, grčki mitropolit uputio je snažnu poruku o očuvanju pravoslavne vere.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Prema predanju, Sveti Jovan Bogoslov, jedan od najbližih Hristovih učenika i autor Jevanđelja po Jovanu, nije doživeo telesnu smrt u klasičnom smislu.
Svi oni koji su sumnjali u Sina Božjeg u velikom strahu i divljenju su posmatrali to nebesko znamenje, koje je sijalo neopisivom svetlošću, jačom od sunčeve.
Prenos moštiju Svetog Save iz Trnove, gde je bio sahranjen, u Manastir Mileševu, dogodio se za vreme vladavine kralja Vladislava 1237. godine, 19. maja po novom, a 6. maja po starom kalendaru.
Jov se smatra uzorom trpeljivog podnošenja svakog stradanja, koje Bog na nas šalje, i praobrazom stradajućeg Gospoda Isusa.
Na samoj crkvi nalazi se i nekoliko spomen ploča - posvećenih herojima, koji su Srbiju branili tokom NATO agresije 1999. godine, ali sam hram podseća i na važan simbol hrišćanstva.
Zastrašujuće samo da se pomsili, a kako li je tek kad se proživi?
Da se portal religija.rs čita i u Švedskoj svedoči naš sagovornik, fitnes instruktor iz Beograda, koji već četvrtu godinu taj deo Skandinavije zove drugi dom.
Ovaj duhovni običaj ustanovili su ruski monasi u manastiru Tumane još pre Drugog svetskog rata, a obnovljen je 2017. godine dolaskom novog bratstva. Od tada, nedelja po Spasovdanu tradicionalno okuplja mnoštvo vernika.
I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene, istakao je otac Miloš Vesin.
U mnogim hramovima šapatom se prenosi upozorenje da se ne ljubi ikona neposredno nakon primanja Svetih Tajni. Da li je to zaista crkveno pravilo ili samo lično tumačenje? Sveštenik Jevgenij Murzin daje jednostavan odgovor.
Otkrijte tajne jobroka koji se nekada spremao u svakoj seoskoj kuhinji - miris pečene piletine i zapečenog testa vratiće vas pravo za bakin sto, gde se toplina doma merila punim tanjirom i zajedničkim obrokom.
