Pobožnost ovog sveca, koji je kroz mučeništvo svedočio snagu vere i ljubavi prema Hristu, ostala je neuzdrmana i u najtežim časovima hrišćanstva.
U doba kad je paganstvo još vladalo Rimskim carstvo,, a Hristova svetlost tek počinjala da osvetljava put, rođen je čovek koji će postati simbol hrabrosti i vere u najtežim trenucima. Sveti mučenik Ipolit, nekadašnji vojni nadzornik i upravnik tamnica, u svom životu je prošao kroz iskušenja koja su od njega učinila ne samo posvećenog hrišćanina već i velikog svedoka Hristove sile.
U vreme kada je hrišćanska vera bila ne samo nepoželjna već i krivična, car Dekije je izdao naredbu da se uhvate svi hrišćani, među kojima je bio i arhiđakon Lavrentije. Sveti Lavrentije je, u svojim mukama, pokazao čudo kroz isceljenje slepoga Lukilija i mnogih drugih bolesnika, što je duboko dirnulo Ipolita. Nekadašnji sužanj, izvršilac carske volje, postao je svedok čuda koje ga je prizvalo veri Hristovoj.
Kada je Ipolit primio krštenje od Lavrentija, njegovo srce se otvorilo za nebeske tajne. U viđenju, kako je sam rekao, video je "nevine duše u velikoj radosti" na nebesima, što je bilo početak njegovog duhovnog preobraženja. Uzeo je Lavrentija u svoj dom i krstio svoju porodicu, uključujući staru dadilju Konkordiju, tako da je u toj svetoj zajednici bilo devetnaest krštenih duša.
Međutim, njihova radost nije dugo trajala. Nakon što je Lavrentije mučen i ubijen za Hrista, Ipolit je sahranio njegovo telo sa velikim počastima, ali je vest o njegovom činu stigla do cara Dekija.
Ipolit je uhvaćen i izveden pred cara. Iako je car pokušao da ga odvrati od vere kroz brutalne kazne, Ipolit je sa velikom hrabrošću odbijao da se odrekne Hrista. Nagnan na mučenje, s pravom rečju i nepopustljivom verom, Ipolit je izgovarao: "Hrišćanin sam!"
Kada je car saznao da su svi Ipolitovi ukućani hrišćani, naredio je da se svi dovedu pred njega. Stara Konkordija je hrabro izjavila da bi radije umrla u veri sa svojim gospodarom nego živela u sramoti sa carskim poganima. Prva je poginula, a zatim su je sledili i ostali, svi pred očima Ipolitovim.
Na kraju, Ipolit je bio vezan za divljeg konja i preminuo kroz najteže mučenja. Iako je tlo bilo prekriveno krvlju, njegova vera i hrabrost nisu poznali granice. Sveti mučenik Ipolit ostao je svetionik nade i snage za sve hrišćane koji dolaze, osvetljavajući put kroz tamu svog vremena.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Život ugodnika Božjeg Stefan Branković je priča o izdaji, gubitku i neuništivoj veri. Onaj koji je bio zaboravljen na zemlji, proslavljen je na nebu.
Sveti apostol Jakov bio je sin Zavedejev i brat Svetog apostola Jovana Bogoslova.
Pre krštenja i prelaska u hrišćanstvo vodila je raskalašan život, bila je plesačica i prostitutka i na taj način se prilično obogatila.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
