Pobožnost ovog sveca, koji je kroz mučeništvo svedočio snagu vere i ljubavi prema Hristu, ostala je neuzdrmana i u najtežim časovima hrišćanstva.
U doba kad je paganstvo još vladalo Rimskim carstvo,, a Hristova svetlost tek počinjala da osvetljava put, rođen je čovek koji će postati simbol hrabrosti i vere u najtežim trenucima. Sveti mučenik Ipolit, nekadašnji vojni nadzornik i upravnik tamnica, u svom životu je prošao kroz iskušenja koja su od njega učinila ne samo posvećenog hrišćanina već i velikog svedoka Hristove sile.
U vreme kada je hrišćanska vera bila ne samo nepoželjna već i krivična, car Dekije je izdao naredbu da se uhvate svi hrišćani, među kojima je bio i arhiđakon Lavrentije. Sveti Lavrentije je, u svojim mukama, pokazao čudo kroz isceljenje slepoga Lukilija i mnogih drugih bolesnika, što je duboko dirnulo Ipolita. Nekadašnji sužanj, izvršilac carske volje, postao je svedok čuda koje ga je prizvalo veri Hristovoj.
Kada je Ipolit primio krštenje od Lavrentija, njegovo srce se otvorilo za nebeske tajne. U viđenju, kako je sam rekao, video je "nevine duše u velikoj radosti" na nebesima, što je bilo početak njegovog duhovnog preobraženja. Uzeo je Lavrentija u svoj dom i krstio svoju porodicu, uključujući staru dadilju Konkordiju, tako da je u toj svetoj zajednici bilo devetnaest krštenih duša.
Međutim, njihova radost nije dugo trajala. Nakon što je Lavrentije mučen i ubijen za Hrista, Ipolit je sahranio njegovo telo sa velikim počastima, ali je vest o njegovom činu stigla do cara Dekija.
Ipolit je uhvaćen i izveden pred cara. Iako je car pokušao da ga odvrati od vere kroz brutalne kazne, Ipolit je sa velikom hrabrošću odbijao da se odrekne Hrista. Nagnan na mučenje, s pravom rečju i nepopustljivom verom, Ipolit je izgovarao: "Hrišćanin sam!"
Kada je car saznao da su svi Ipolitovi ukućani hrišćani, naredio je da se svi dovedu pred njega. Stara Konkordija je hrabro izjavila da bi radije umrla u veri sa svojim gospodarom nego živela u sramoti sa carskim poganima. Prva je poginula, a zatim su je sledili i ostali, svi pred očima Ipolitovim.
Na kraju, Ipolit je bio vezan za divljeg konja i preminuo kroz najteže mučenja. Iako je tlo bilo prekriveno krvlju, njegova vera i hrabrost nisu poznali granice. Sveti mučenik Ipolit ostao je svetionik nade i snage za sve hrišćane koji dolaze, osvetljavajući put kroz tamu svog vremena.
Dalmat je zajedno sa sinom jedincem Faustom, otišao u manastir kod starca Isakija.
Podnaslov: U celosti prenosimo rukom pisano svedočanstvo Borjanke Vraneš, rođene Savić, o Božijem daru koji je dva veka pratio njenu porodicu – od Stare Hercegovine i Istočne Bosne, kroz gubitke i stradanja, sve do Tumana, gde i danas donosi veru i utehu.
Verni narod se sabrao u Hramu Svete prepodobne Paraskeve, dok je mitropolit mileševski Atanasije pozivao vernike da u kriznim vremenima jačaju u veri i predaju Gospodu svoje misli i dela.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Dalmat je zajedno sa sinom jedincem Faustom, otišao u manastir kod starca Isakija.
Mnoga iscelenja bolesnika dogodila su se toga dana od moštiju Svetog Stefana.
Praznik iznošenje Časnog krsta dogovorno su ustanovili Grci i Rusi u vreme grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja, kao spomen istovremene pobede.
Preminuo je rano, imao je svega 33 godine kada se upokojio.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Nema ni mesec dana kako je Hram osveštan
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
