Nasledio je veliko imanje od roditelja i kao pravi hrišćanin, delio je milostinju, a sam je živeo podvižnički.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi spomen na Svetog mučenika Patrokla.
Sveti mučenik Patrokle bio je građanin Trikasina, sadašnjeg Trua. Nasledio je veliko imanje od roditelja i kao pravi hrišćanin, delio je milostinju, a sam je živeo podvižnički. Zbog svetosti života, Gospod mu je dao moć isceljenja, te je svuda bio poznat kao čudotvorni iscelitelj.
Car Avrelijan naredi, da mu dovedu Patrokla. Kada je stigao odmah je objavio svoju veru u Hrista: "Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“.
Na to mu car odgovori: "Kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?“
Reče mu Patrokle: "Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“
Osuđen je na smrt i predat vojnicima, koji su dobili narađenje da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu.
No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i bi prenet na drugu stranu reke.
Posle dugog traženja, vojnici su ga našli i posekli na suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju , našla su njegovo telo i časno ga sahranili.
U njegovom žitiju stoji da je preobratio Sabinijana iz Troa u hrišánstvo. Njegova beseda o strastima je u mnogim delovima usvojena u Pasijama Simforijana iz Autuna.
Ana je sa svojim mužem Joakimom 50 godina živela bez dece, a onda je u poznim godinama rodila Mariju, Presvetu Bogorodicu.
Preminuo je rano, imao je svega 33 godine kada se upokojio.
Mnoga iscelenja bolesnika dogodila su se toga dana od moštiju Svetog Stefana.
Ne zna se tačno, da li je i ovaj prorok bio ubijen ili je umro prirodnom smrću, ali poznato je da je bio sahranjen u svome selu, i da su mu mošti pronađene, zajedno sa moštima proroka Avakuma.
Ovi praznici se prepliću sa običajima stvarajući jedinstven praznični dan pun vere, porodične topline i tradicije.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.
Dok mnogi zaboravljaju koliko njihove reči oblikuju svet oko njih, starac pokazuje kako molitva i čistota misli čuvaju unutrašnji mir i otvaraju put ka blagoslovu.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ovi praznici se prepliću sa običajima stvarajući jedinstven praznični dan pun vere, porodične topline i tradicije.
Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnu Melaniju Rimljanku po starom kalendaru i Svetе mučenikе Ermil i Stratonik po novom. Katolički vernici proslavljaju Svetog Hilarija iz Poatjea, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Molitveno se sećamo ugodnice Božje iz vrha rimskog društva, koja je posle gubitka dece okrenula leđa bogatstvu, promenila život iz temelja i ostavila duhovno nasleđe koje i danas tera na pitanje šta nam je zaista neophodno.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U besedi za 32. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotkost i strpljenje pretvaraju tišinu u nepobedivu snagu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnu Melaniju Rimljanku po starom kalendaru i Svetе mučenikе Ermil i Stratonik po novom. Katolički vernici proslavljaju Svetog Hilarija iz Poatjea, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
