Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred sud cara.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog mučenika Mamanta.
Rođen je u Paflagoniji, u porodici znamenitih hrišćana, Teodota i Rufine. Njegovi roditelji su bili zatvoreni u tamnicu zbog vere u Hrista. Otac mu je umro u tamnici, a i majka, nakon što ga je rodila, ubrzo je preminula.
"Osta novorođeni mladenac u tamnici između mrtvih svojih roditelja. No Bog Promislitelj posla angela svoga plemenitoj udovi Amiji, kojoj se njoj u snu javi i reče da ide u tamnicu i uzme dete k sebi", piše u žitijama.
Ama je izmolila gradonačelnika da joj dozvoli da sahrani umrle, a dete uzme u svoju kuću.
Progovorio je tek kad je napunio pet godina, a prva reč mu beše: mama, i tako je i dobio ime Mamant.
U školi je pokazao neobičnu bistrinu. Pošto je bio vaspitavan u hrišćanskom duhu, to nije krio i čak je javno ismevao idole.
U vreme cara Avrelijana počelo je žestoko gonjenje hrišćana, tako da nisu štedeli ni decu.
Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred cara.
Reče mu car, da se samo ustima odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori:
"Ni srcem ni ustima neću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“
Car je naredio da ga tuku, a posle toga su ga i svećama palili, a onda bacili u more.
"No angel Božji spase ga, i odvede na goru visoku, blizu Kesarije. Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili".
Najzad i tu je pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen.
"Pobedivši i silu ognja i divljih zverova sveti Mamant bi proboden trozubcem od žreca idolskoga". I
Tada je i skončao. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.
Bez kvasca i sa samo nekoliko sastojaka, ova meka pogača bila je deo srpskih domova, a danas je savršen izbor za dane posta na vodi.
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Episkop bihaćko-petrovački ukazao na zavetnu ulogu Crkve u čuvanju uspomene na stradale, obnavljanju svetinja i prenošenju svedočanstva o stradanju srpskog naroda kroz molitvu i dela.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
U besedi za sredu 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji spolja mogu ostaviti utisak vrednosti i snage, ali u sebi nemaju duhovni plod, istinu i čistotu srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Trofima, Teofila i druge s njima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Evsignije. Katolička crkva obeležava Gospu Snježnu, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Oni su svojim podvigom posvedočili da je vera u Hrista vrednija od svakog prolaznog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalenu – Blagu Mariju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svetih sedam otroka u Efesu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Marije Vijanea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Reči velikog ruskog duhovnika otkrivaju zašto je stanje duše važno za duhovno rasuđivanje.
U saopštenju Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je navode o nestanku predmeta iz manastirske riznice i iznela detalje o pregledu zbirke, ranijim krađama i mogućim razlozima neslaganja u evidenciji.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
