Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred sud cara.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog mučenika Mamanta.
Rođen je u Paflagoniji, u porodici znamenitih hrišćana, Teodota i Rufine. Njegovi roditelji su bili zatvoreni u tamnicu zbog vere u Hrista. Otac mu je umro u tamnici, a i majka, nakon što ga je rodila, ubrzo je preminula.
"Osta novorođeni mladenac u tamnici između mrtvih svojih roditelja. No Bog Promislitelj posla angela svoga plemenitoj udovi Amiji, kojoj se njoj u snu javi i reče da ide u tamnicu i uzme dete k sebi", piše u žitijama.
Ama je izmolila gradonačelnika da joj dozvoli da sahrani umrle, a dete uzme u svoju kuću.
Progovorio je tek kad je napunio pet godina, a prva reč mu beše: mama, i tako je i dobio ime Mamant.
U školi je pokazao neobičnu bistrinu. Pošto je bio vaspitavan u hrišćanskom duhu, to nije krio i čak je javno ismevao idole.
U vreme cara Avrelijana počelo je žestoko gonjenje hrišćana, tako da nisu štedeli ni decu.
Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred cara.
Reče mu car, da se samo ustima odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori:
"Ni srcem ni ustima neću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“
Car je naredio da ga tuku, a posle toga su ga i svećama palili, a onda bacili u more.
"No angel Božji spase ga, i odvede na goru visoku, blizu Kesarije. Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili".
Najzad i tu je pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen.
"Pobedivši i silu ognja i divljih zverova sveti Mamant bi proboden trozubcem od žreca idolskoga". I
Tada je i skončao. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
Iguman manastira Svetog Nikole, otac Ignjatije, tvrdi da znakovi sa glinenih pločica prikazuju geometrijske obrasce, a ne reči, otvarajući novu perspektivu na jednu od najvećih arheoloških dilemma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Prema nekim verovanjima, proricao je ukidanje žrtvenog zakona i ukidanje subote, umesto koje je Hristos ustanovio nedelju.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Mladi Britanci primili su Svetu tajnu krštenja u parohiji Svetog Jovana Krstitelja u Halifaksu i postali deo duhovne porodice Srpske patrijaršije.
Jedno je kad te grize savest, a drugo je pokajanje, istakao je otac Vladimir.
