Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred sud cara.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog mučenika Mamanta.
Rođen je u Paflagoniji, u porodici znamenitih hrišćana, Teodota i Rufine. Njegovi roditelji su bili zatvoreni u tamnicu zbog vere u Hrista. Otac mu je umro u tamnici, a i majka, nakon što ga je rodila, ubrzo je preminula.
"Osta novorođeni mladenac u tamnici između mrtvih svojih roditelja. No Bog Promislitelj posla angela svoga plemenitoj udovi Amiji, kojoj se njoj u snu javi i reče da ide u tamnicu i uzme dete k sebi", piše u žitijama.
Ama je izmolila gradonačelnika da joj dozvoli da sahrani umrle, a dete uzme u svoju kuću.
Progovorio je tek kad je napunio pet godina, a prva reč mu beše: mama, i tako je i dobio ime Mamant.
U školi je pokazao neobičnu bistrinu. Pošto je bio vaspitavan u hrišćanskom duhu, to nije krio i čak je javno ismevao idole.
U vreme cara Avrelijana počelo je žestoko gonjenje hrišćana, tako da nisu štedeli ni decu.
Mamant je imao 15 godina, kada je izveden pred cara.
Reče mu car, da se samo ustima odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori:
"Ni srcem ni ustima neću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“
Car je naredio da ga tuku, a posle toga su ga i svećama palili, a onda bacili u more.
"No angel Božji spase ga, i odvede na goru visoku, blizu Kesarije. Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili".
Najzad i tu je pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen.
"Pobedivši i silu ognja i divljih zverova sveti Mamant bi proboden trozubcem od žreca idolskoga". I
Tada je i skončao. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Služenje Bogu ne znači samo oblačenje svetih odeždi i nežno recitovanje refrena akatista, istakao je otac Andrej.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Sozona po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Jevstatije. Katolička crkva obeležava Svete Andreja Kim Taegona, Pavla Čong Hasanga i njihove saputnike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Živeo je po Božjim zapovestima i svoju veru nije čuvao samo za sebe, već je svoje vršnjake i drugove poučavao hrišćanskom životu.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Iako krsni znak predstavlja univerzalni simbol hrišćanske vere, način na koji se vernici osenjuju njime razlikuje se među hrišćanskim tradicijama.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
Služenje Bogu ne znači samo oblačenje svetih odeždi i nežno recitovanje refrena akatista, istakao je otac Andrej.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Reči optinskog starca govore o smirenju, samoprekoru i oproštaju, ali i o tome kako da čovek spreči da povreda preraste u gnev i osudu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
