Na obroncima Suvobora osvećuje se nova srkva, utemeljena na mučeništvu i hrabrosti slavnih ratnika, među kojima se izdvaja junak Jevto Jevtović, redov koji je na plećima izneo top kroz Albaniju.
Na obroncima Suvobora, u selu Koštunići, nikla je mala crkva velikog imena – hram Hristovog Vaskrsenja. Za meštane, ali i za sve Srpkinje i Srbe, ovo će biti novo mesto sabranja, molitve i sećanja na pretke koji su krvlju i žrtvom ispisivali istoriju otadžbine.
Danas, u nedelju, 14. septembra, u 11 časova, Koštunići će postati centar narodnog sabranja. Tada će se osveštati hram podignut u slavu i čast predaka, a u njegove temelje ugrađen je i kameni beleg donet sa prve linije fronta na Kajmakčalanu.
– Ovo nije samo crkva, već znamenje koje spaja nebo i zemlju, prošlost i budućnost, žrtvu i vaskrsenje – rekao je Gvozden Nikolić iz Koštunića, prenosi agencija Rina.
Suvoborski bregovi, Krševita glavica i Gajevi postaće mesto okupljanja potomaka slavnih ratnika. Među njima posebno mesto zauzima ime Jevta Jevtovića, vojnika iz Gojne Gore, čija hrabrost prevazilazi granice legende.
Jevto je bio jedini redov srpske vojske koji je, tokom povlačenja, na plećima izneo brdski top i doneo ga neoštećenog do Drača. Kada je general Gijom, zadivljen ovim podvigom, želeo da mu uruči orden Legije časti, Jevto je, u stavu mirno, preko prevodioca poručio:
– Ne treba meni ordenje, već džebane (municije), da se vratim Gojnoj Gori.
Top, zajedno sa pet zrna i Jevtom, potom je ukrcan na lađu za Krf, gde je ratnik ostao sa svojim ocem Sretenom – trećepozivcem, i mlađim blizancima Ljubinkom i Ljubivojem, čekajući novu zapovest za otadžbinu.
Domaćin ovog jedinstvenog događaja biće Jevtov sin, Sreten, koji je zakoračio u desetu deceniju života. Njegovo prisustvo i blagoslov unosi poseban duh u osveštanje hrama, jer se na taj način generacijska nit sećanja, vere i slobode nastavlja i u Koštunićima.
Hram Hristovog Vaskrsenja tako postaje duhovni stub ovog kraja – crkva koja ne podseća samo na prošlost, već i upućuje na budućnost, svedočeći da narod koji se moli, seća i okuplja u ime Hrista nikada ne nestaje.
RINA
Sin domaćin, narod svedok
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Mošti mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
