Na obroncima Suvobora osvećuje se nova srkva, utemeljena na mučeništvu i hrabrosti slavnih ratnika, među kojima se izdvaja junak Jevto Jevtović, redov koji je na plećima izneo top kroz Albaniju.
Na obroncima Suvobora, u selu Koštunići, nikla je mala crkva velikog imena – hram Hristovog Vaskrsenja. Za meštane, ali i za sve Srpkinje i Srbe, ovo će biti novo mesto sabranja, molitve i sećanja na pretke koji su krvlju i žrtvom ispisivali istoriju otadžbine.
Danas, u nedelju, 14. septembra, u 11 časova, Koštunići će postati centar narodnog sabranja. Tada će se osveštati hram podignut u slavu i čast predaka, a u njegove temelje ugrađen je i kameni beleg donet sa prve linije fronta na Kajmakčalanu.
– Ovo nije samo crkva, već znamenje koje spaja nebo i zemlju, prošlost i budućnost, žrtvu i vaskrsenje – rekao je Gvozden Nikolić iz Koštunića, prenosi agencija Rina.
Suvoborski bregovi, Krševita glavica i Gajevi postaće mesto okupljanja potomaka slavnih ratnika. Među njima posebno mesto zauzima ime Jevta Jevtovića, vojnika iz Gojne Gore, čija hrabrost prevazilazi granice legende.
Jevto je bio jedini redov srpske vojske koji je, tokom povlačenja, na plećima izneo brdski top i doneo ga neoštećenog do Drača. Kada je general Gijom, zadivljen ovim podvigom, želeo da mu uruči orden Legije časti, Jevto je, u stavu mirno, preko prevodioca poručio:
– Ne treba meni ordenje, već džebane (municije), da se vratim Gojnoj Gori.
Top, zajedno sa pet zrna i Jevtom, potom je ukrcan na lađu za Krf, gde je ratnik ostao sa svojim ocem Sretenom – trećepozivcem, i mlađim blizancima Ljubinkom i Ljubivojem, čekajući novu zapovest za otadžbinu.
Domaćin ovog jedinstvenog događaja biće Jevtov sin, Sreten, koji je zakoračio u desetu deceniju života. Njegovo prisustvo i blagoslov unosi poseban duh u osveštanje hrama, jer se na taj način generacijska nit sećanja, vere i slobode nastavlja i u Koštunićima.
Hram Hristovog Vaskrsenja tako postaje duhovni stub ovog kraja – crkva koja ne podseća samo na prošlost, već i upućuje na budućnost, svedočeći da narod koji se moli, seća i okuplja u ime Hrista nikada ne nestaje.
RINA
Sin domaćin, narod svedok
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Patrijarh Porfirije i Vladimir Kokanović razgovarali su o konkretnim oblicima saradnje Crkve i državne uprave, podršci eparhijama u dijaspori i očuvanju crkvenih i kulturnih dobara koja povezuju srpski narod u regionu i svetu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
