Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Dok crkveni kalendar 25. januara beleži imena Svete mučenice Tatijane, Svetog mučenika Petra Avesalamita i Prepodobne matere Teodore, Srpska pravoslavna crkva danas u molitvi i zahvalnosti proslavlja još jednu svetinju koja ne staje u obično nabrajanje praznika – čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Zapisi predanja o ovoj ikoni i posle vekova zvuče kao da se tiču baš nas i našeg vremena: priča o poverenju, o strpljenju i o blizini Boga koja se ne nameće, nego čeka.
Predanje kaže da se ikona Mlekopitateljnice prvobitno nalazila u čuvenoj lavri Svetog Save Osvećenog, nadomak Jerusalima. Kada je njen osnivač, veliki podvižnik i svetitelj, osetio da mu se približava kraj zemaljskog puta, ostavio je bratiji neobičan amanet: doći će, rekao je, posle mnogo vremena jedan poklonik carskoga roda, po imenu Sava, i njemu treba predati ovu ikonu, kao i igumanski žezal – u znak blagoslova. Sveti Sava Osvećeni upokojio se u 6. veku, u vreme cara Justinijana, a proročke reči ostale su da žive u pamćenju manastira.
Proročanstvo koje je čekalo šest vekova
Prolazili su naraštaji. Više od šest vekova ikona je stajala na svom mestu, a bratija je prenosila zaveštanje kao dragocenu tajnu koju ne treba požurivati. I onda, u 13. veku, u Palestinu dolazi srpski arhiepiskop, Sveti Sava, sin velikog župana Nemanje. Kada je prišao moštima Save Osvećenog, dogodilo se nešto što je manastir prepoznao kao odgovor na davno izgovorenu reč: sa zida je pao žezal, a ikona se pokrenula sa postolja. Isto se ponovilo i drugi, pa treći put. Tek tada su monasi shvatili i saopštili gostu kakvo zaveštanje čuvaju.
Sveti Sava je iz Lavre poneo ne samo ikonu Mlekopitateljnice, već i Trojeručicu i žezal Save Osvećenog. Po povratku svratio je na Svetu goru, u Hilandar, koji je podizao, i tamo ostavio Mlekopitateljnicu i patericu kao neotuđivu baštinu. Ikona je smeštena u karejsku isposnicu, u keliju zvanu Molivdoklisija, a danas se čuva u Tipikarnici Svetog Save u Kareji, upravnom središtu Svete gore. U toj maloj isposnici kandila neprestano gore, molitva ne prestaje i, po pravilu, u njoj boravi samo jedan monah. Već godinama tu službu nosi otac Nikodim, hilandarski tipikar.
U srpskoj crkvenoj svesti Mlekopitateljnica se smatra jednom od tri najveće svetinje roda srpskog. Njeno praznovanje vrši se 25. januara po novom, odnosno 12. januara po starom kalendaru, baš na mestu gde počiva – u karejskoj keliji.
Ikona kakva ne postoji nigde drugde u pravoslavlju
Ikona je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Predanje kaže da ju je, po blagoslovu same Presvete Bogorodice, naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka. Na njoj je prikazana Majka Božija koja drži Mladenca Hrista dok doji – prizor koji spaja ono najnežnije ljudsko sa onim što prevazilazi svaku meru. Bogorodica je u toplo narandžasto-braon rizi, sa zlatnom krunom i oreolom, dok isti takav oreol krasi i glavu Bogomladenca. Zvezdice na njenoj glavi i ramenima svedoče o neporočnoj čistoti, a ruke Majke i Deteta okovane su srebrom, bez spoljašnjeg ukrasa.
Zanimljivo je da je sam položaj dojke naslikan tako da ne prati uobičajen, prirodan gest majke koja hrani dete. Ikonopisac je time, po svemu sudeći, hteo da izbegne telesnost i da čin dojenja postavi na viši, dublji plan. Ovde je reč o Tajni, a ne o prizoru iz svakodnevice. Ona je, kako crkveni tekstovi govore, Majka Nosioca svega, Hraniteljka izgladnelih duša, Izvor koji ne presušuje.
Zašto je Sveti Sava ovu ikonu postavio na mesto koje ne pripada Bogorodici
Sveti Sava Srpski učinio je još jedan potez koji odstupa od uobičajene prakse: iz velike ljubavi prema Presvetoj Devi postavio je Mlekopitateljnicu na ikonostas karejske isposnice kao prestonu ikonu sa desne strane, mesta koje po kanonima pripada Hristovoj ikoni. Gospodnja ikona tada je postavljena sa leve strane od carskih dveri. Time je, i bez velikih reči, pokazao kako se u Crkvi ljubav ne meri pravilnicima, nego smirenjem i poverenjem.
Ikona je naslikana u saglasju sa jevanđelskom istinom da je Presveta Deva dojila ovaploćenog Sina Božijeg – onom istinom koju je neimenovana žena izgovorila Hristu: „Blažena utroba koja Te je nosila i dojke koje si sisao“. O tome su pevali i pisali Sveti oci, poput Svetog Jefrema Sirina i Svetog Romana Meloda. Jedna od tih pesama ispisana je i na samoj ikoni u Kareji: „Neshvatljivo je čudo: kako mlekom hraniš Gospoda!?“
Možda baš u toj rečenici leži razlog zašto se Mlekopitateljnica ne doživljava samo kao istorijska dragocenost, nego kao živa uteha. U vremenu u kome se čovek često oseća napušteno i prepušteno sebi, ova ikona podseća da Bog nije došao kao daleki sudija, nego kao Dete koje prima i Majka koja daje. I zato 25. januar u kalendaru Srpske pravoslavne crkve nije samo datum uz nekoliko imena, već dan kada se tiho, ali postojano, podsećamo da je blizina Božija ponekad izražena jednostavnije nego što bismo očekivali – kroz ruke Majke i kroz mleko koje hrani Život sveta.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka.
Kada je 1217. godine Sveti Sava Nemanjić posetio manastir Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je tri puta pao, a ikona Majke Božije Mlekokopitateljice krenula je prema njemu.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Iza poznatih simbola i opštepoznatih činjenica o manastirskom kompleksu u dolini reke Mileševke otvaraju se manje vidljive epizode koje ga otkrivaju u drugačijem svetlu.
Od reportaža iz najvećih svetinja do svetih mesta koja mediji retko obilaze, portal obeležava drugi rođendan uz priče o svom razvoju i akciju darivanja čitalaca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Ikona Presvete Bogorodice, doneta iz manastira Svetog Save Osvećenog, postala je simbol majčinske ljubavi, snage i neizmjerne milosti koja nas vodi kroz istoriju i veru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
