Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Dok crkveni kalendar 25. januara beleži imena Svete mučenice Tatijane, Svetog mučenika Petra Avesalamita i Prepodobne matere Teodore, Srpska pravoslavna crkva danas u molitvi i zahvalnosti proslavlja još jednu svetinju koja ne staje u obično nabrajanje praznika – čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Zapisi predanja o ovoj ikoni i posle vekova zvuče kao da se tiču baš nas i našeg vremena: priča o poverenju, o strpljenju i o blizini Boga koja se ne nameće, nego čeka.
Predanje kaže da se ikona Mlekopitateljnice prvobitno nalazila u čuvenoj lavri Svetog Save Osvećenog, nadomak Jerusalima. Kada je njen osnivač, veliki podvižnik i svetitelj, osetio da mu se približava kraj zemaljskog puta, ostavio je bratiji neobičan amanet: doći će, rekao je, posle mnogo vremena jedan poklonik carskoga roda, po imenu Sava, i njemu treba predati ovu ikonu, kao i igumanski žezal – u znak blagoslova. Sveti Sava Osvećeni upokojio se u 6. veku, u vreme cara Justinijana, a proročke reči ostale su da žive u pamćenju manastira.
Prolazili su naraštaji. Više od šest vekova ikona je stajala na svom mestu, a bratija je prenosila zaveštanje kao dragocenu tajnu koju ne treba požurivati. I onda, u 13. veku, u Palestinu dolazi srpski arhiepiskop, Sveti Sava, sin velikog župana Nemanje. Kada je prišao moštima Save Osvećenog, dogodilo se nešto što je manastir prepoznao kao odgovor na davno izgovorenu reč: sa zida je pao žezal, a ikona se pokrenula sa postolja. Isto se ponovilo i drugi, pa treći put. Tek tada su monasi shvatili i saopštili gostu kakvo zaveštanje čuvaju.
Sveti Sava je iz Lavre poneo ne samo ikonu Mlekopitateljnice, već i Trojeručicu i žezal Save Osvećenog. Po povratku svratio je na Svetu goru, u Hilandar, koji je podizao, i tamo ostavio Mlekopitateljnicu i patericu kao neotuđivu baštinu. Ikona je smeštena u karejsku isposnicu, u keliju zvanu Molivdoklisija, a danas se čuva u Tipikarnici Svetog Save u Kareji, upravnom središtu Svete gore. U toj maloj isposnici kandila neprestano gore, molitva ne prestaje i, po pravilu, u njoj boravi samo jedan monah. Već godinama tu službu nosi otac Nikodim, hilandarski tipikar.
U srpskoj crkvenoj svesti Mlekopitateljnica se smatra jednom od tri najveće svetinje roda srpskog. Njeno praznovanje vrši se 25. januara po novom, odnosno 12. januara po starom kalendaru, baš na mestu gde počiva – u karejskoj keliji.
Ikona je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Predanje kaže da ju je, po blagoslovu same Presvete Bogorodice, naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka. Na njoj je prikazana Majka Božija koja drži Mladenca Hrista dok doji – prizor koji spaja ono najnežnije ljudsko sa onim što prevazilazi svaku meru. Bogorodica je u toplo narandžasto-braon rizi, sa zlatnom krunom i oreolom, dok isti takav oreol krasi i glavu Bogomladenca. Zvezdice na njenoj glavi i ramenima svedoče o neporočnoj čistoti, a ruke Majke i Deteta okovane su srebrom, bez spoljašnjeg ukrasa.
Zanimljivo je da je sam položaj dojke naslikan tako da ne prati uobičajen, prirodan gest majke koja hrani dete. Ikonopisac je time, po svemu sudeći, hteo da izbegne telesnost i da čin dojenja postavi na viši, dublji plan. Ovde je reč o Tajni, a ne o prizoru iz svakodnevice. Ona je, kako crkveni tekstovi govore, Majka Nosioca svega, Hraniteljka izgladnelih duša, Izvor koji ne presušuje.
Sveti Sava Srpski učinio je još jedan potez koji odstupa od uobičajene prakse: iz velike ljubavi prema Presvetoj Devi postavio je Mlekopitateljnicu na ikonostas karejske isposnice kao prestonu ikonu sa desne strane, mesta koje po kanonima pripada Hristovoj ikoni. Gospodnja ikona tada je postavljena sa leve strane od carskih dveri. Time je, i bez velikih reči, pokazao kako se u Crkvi ljubav ne meri pravilnicima, nego smirenjem i poverenjem.
Ikona je naslikana u saglasju sa jevanđelskom istinom da je Presveta Deva dojila ovaploćenog Sina Božijeg – onom istinom koju je neimenovana žena izgovorila Hristu: „Blažena utroba koja Te je nosila i dojke koje si sisao“. O tome su pevali i pisali Sveti oci, poput Svetog Jefrema Sirina i Svetog Romana Meloda. Jedna od tih pesama ispisana je i na samoj ikoni u Kareji: „Neshvatljivo je čudo: kako mlekom hraniš Gospoda!?“
Možda baš u toj rečenici leži razlog zašto se Mlekopitateljnica ne doživljava samo kao istorijska dragocenost, nego kao živa uteha. U vremenu u kome se čovek često oseća napušteno i prepušteno sebi, ova ikona podseća da Bog nije došao kao daleki sudija, nego kao Dete koje prima i Majka koja daje. I zato 25. januar u kalendaru Srpske pravoslavne crkve nije samo datum uz nekoliko imena, već dan kada se tiho, ali postojano, podsećamo da je blizina Božija ponekad izražena jednostavnije nego što bismo očekivali – kroz ruke Majke i kroz mleko koje hrani Život sveta.
Dušan Milovanović, istoričar i poznavalac Svete gore, ističe da je Sveti Sava, uz pomoć svog oca Svetog Simeona, podigao manastir Hilandar kao obrazovni centar za srpski narod, dok su kelije na Svetoj gori, koje su nekada bile srpske, danas u većem delu u rukama Grka. Kada je 1217. godine Sveti Sava Nemanjić posetio manastir Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je tri puta pao, a ikona Majke Božije Mlekokopitateljice krenula je prema njemu. Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima. Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin. Budi deo Religija.rs zajednice.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona kakva ne postoji nigde drugde u pravoslavlju
Zašto je Sveti Sava ovu ikonu postavio na mesto koje ne pripada Bogorodici
ZNATE LI KOLIKO JE NEKADA BILO MONAHA NA SVETOJ GORI? Istoričar Milenković otkrio zašto su srpske kelije pripale Grcima
SVETAC KOGA DANAS SLAVIMO, JOŠ U ŠESTOM VEKU JE NAJAVIO DOLAZAK SVETOG SAVE SRPSKOG: Ostavio mu je na samrti i darove, koji se i danas čuvaju na Svetoj Gori
OVDE JE PONIKLO DRVO OD KOG JE NAPRAVLJEN KRST NA KOME JE STRADAO HRISTOS: Patrijarh Porfirije u manastiru Časnog Krsta u Jerusalimu (FOTO)
NAJLEPŠA FRESKA SE NALAZI U SRBIJI: Prikazuje najveće čudo koje se desilo, a svi je pogrešno zovemo (FOTO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu Zlatu Meglensku i Svetu Bosiljku Pasjansku po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Dimitrija. Katolička crkva pominje Svetog Fulka iz Pjaćence i Svetog Dimitrija Sremskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Uz crkvene i državne počasti, dopremljene najdragocenije svetinje povezane sa Svetim Savom i Svetim Simeonom Mirotočivim, relikvije iz Hilandara i predmeti koji su vekovima čuvani daleko od očiju javnosti.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News