Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Prepodobnog Zahariju, sina Kariona Misirca, koji se proslavio monaškim životom i velikim blagodatnim darovima.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Zamonašio se još kao dete, a iako mlađi od mnogih u Skitu, bio je ispunjen blagodaću Božjom.
"I dostiže do tako ogromnog smirenja i vrline, da postade obitalište blagodati Svesvetoga Duha, te mu dan i noć srce goraše blagodaću. Iako mlađi od mnogih otaca i staraca u Skitu, mnogi veliki oci i starci želeli su da se pouče od njega, znajući da na njemu počiva Duh Sveti", piše u žitijama.
Tako, jednom ga upita Sveti Makarije šta je posao monaha.
Na to mu je Zaharija odgovorio pitanjem:
"Zar mene pitaš, oče?"
Na to mu ava Makarije reče:
"Da, čedo Zaharije, jer me neko u duši potstiče da te to upitam".
Zaharija odgovori:
"Po mome mišljenju, oče, posao je monaha je primoravati sebe na sve za povesti Božje".
Jednom prilikom ava Mojsije upita Zahariju:
"Reci mi, šta da radim?"
Čuvši to, Zaharija se baci pred noge avi Mojsiju, govoreći:
"Ti mene pitaš, oče?"
Starac mu odgovori:
"Veruj mi, čedo, videh Duha Svetog gde siđe na tebe, i to me prinudi da te pitam".
Kada prepodobni Zaharija beše na samrti, upita ga spomenuti ava Mojsije: Šta vidiš?
Zaharija mu odgovori:
"Nije li bolje, oče, da čovek ćuti?"
Na to mu starac reče:
"Da, čedo, bolje je, zato i ćuti".
A na sam čas smrti njegove, ava Isidor, koji je sedeo pored njega, pogledavši u nebo, reče:
"Raduj se, čedo moje, Zaharija, jer ti se otvoriše vrata nebeskog carstva".
Na današnji dan, 911. godine, za vreme cara Lava Mudrog, Bogorodica se tokom službe javila okupljenom narodu na molitvi u Bogorodičinoj crkvi u Carigradu.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
On je bio učenik Svetog Dimitrija.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
U besedi za ponedeljak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
Proslavljanje ovog sveca, danas se preklopilo sa praznikom Cveti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
